Narodno blagostanje
7. јануар 1933,
ним порезима од 21 јуна 1929 морају се поднети у току месеца јануара. Овај порез смањиће се само ако се: 1. порески обавезник бави искључиво земљорадњом, 2. ако сам или са породицом обрађује земљиште, 3. ако му породица броји више од 5 чланова и 4. ако порез није већи од 5000 динара.
| ___Predlog budžeta Slavonskog Broda za 1933 g. iznosi: rashodi 7,754.655 din.; prihodi 5,/10.600 din. Manjak od 2,044.055 din. pokriće se 140 postotnim prirezom. - — Proračun opštine Samoborske za 1933 g. iznosi: prihodi 776.400 g.i rashodi 1,212.100 din. Deticit od 435.100 din. pokriće se 13% opštinskim prirezom. -
|___— Projekat budžeta Drinske banovine za 1933 с. iznosi 54,350.940 din. i banovinskih preduzeća 17.760.847 din. prema 123.731.8900 din. u 1931. godini.
— Ministar finansija propisao je plan za devetu amortizaciju obveznica lutrijske 2.5-odstotne drž. rente za ratnu Štetii та 1932-33 god. Stanie duga 32 dec. 1932 2. iznosilo je din, 4.510.022.000. Ove godine biće amortizovano obveznica za '40.973.000 d. Izvući će se 20 serija t. |. 20 hilj. komada u celim serijama. Zgoditaka ima 188 u iznosu od 3,500.000. din.; izvlačenje obveznica za amortizaciju će se obaviti 16 o. m., a zgoditaka 16 februara 0. 8.
di 82.633.735 din. od čega otpada na preduzeća 12,479.258 din. i kriće se 78 po sto nametom. Još je uveden 20% socijalni pritez za suzbijanje nezaposlenosti.
— Budžet zetske banovine za 1933 god. iznosi: rashodi 82.633.735 din. od čega otpada na preduzeća 12,470.258 din. ı veći je od prošlogodišnjeg za 16.304.02 din. Taj višak proističe zbog predviđenih novih kredrita od 20 miliona dinara za dovršenje žićane željeznice Cetinje—Kotor, dovršenje banske palate i uređenje autobuskog saobraćaja. Prihodi su predviđeni, od banovinskog prireza 6,9000.000 din.; trošarine 3,500.000 din.; ban. takse 4,990.000 фп.; Рићода ро зрес. zakonima 2,000.000 din.; Prihodi od ban. preduzeća 311.485 din.; razni vanr. prihod: 3,200.000 i državna subvencija od 40,252.991 din., što znači da 60% prihoda dolazi na državne subvencije.
— Predlog budžeta Skopske opštine za 193% god. iznosi 23,557.186 din. i manji je od prošlogodišnjeg za 567.07 din. Među izdacima nalazi se za podizanje elektr. centrale 5,400.000 dinara.
— Lefeći dugovi Engleske iznosili su 31. XII. 1932 godine 978 mil. funti sterlinca što je više za 250.5 mil. funti nego u ist: doba prošle godine.
— Комесар Друштва народа у Мађарској поднео је свој извештај у коме се неповољно изражава O финансијској ситуацији. Дефицит у буџету је исти као и прошле године и још није ништа предузето да се покрије. Сва државна подузећа раде са губитком. Штедња је једино средство којим се може помоћи.
TRGOVINSKA POLITIKA
— Између представника Пољске увозне централе и југословенских фирми вођени су у Београду преговори о закључењу приватних компензационих уговора. И ако постоје изгледи за извесне послове нема још никаквих позитивних резултата.
5 > 5 Реоуптони ооутји агапитап за Humunijom od 7 avcusta 1930 god. produžen je od prvog januara do 1. {ula 1933-godine.
- — Između Francuske i Austrije sklopljen je preferenciialni
trgovinski ugovor. Najvažnija je odredba preferencijal za 1,5,
miliona kilograma drva u visini od 25 franaka po kubnom metru.
| — Grčka Agrarna banka vodi pregovore s |ugoslovenskim mađarskim i rumunskim izvoznim firmama o liferovanju kukuruza u kompenzaciji. Kao kompenzaciona roba nudi se duvan, suvo grožđe i neke tekstilne proizvode. Kako se s Grčke strane
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 29
saopštava, neke inostrane firme su pristale načelno. na kompenzaciju sa 100% a neke sa 60%. -
— Грчка је основала Биро за заштиту извозника, којем је сврха придобијање нових тржишта и давање информација о вањским тржишним приликама.
— Грчка је одредила увозни контигент за време од 151 до 15-У, који ће износити 10%. мање него у овом кварталу. Извесни артикли као рибе, воће, ципеле, обрађена кожа, козметички и парфимеријски препарати и неке хемикалије могу се увести само у компензационом промету,
— Како јављају немачке новине, једна данска фабрика вагона предложила је југословенској влади компензациони посао, наиме, да они лиферују вагоне за одговарајућу противвредност у кукурузу. Одобрење за овај посао треба да дадне Министарство финансија. Али, каже се у немачким новинама, сличан уговор с једном немачком фирмом министарство је одбило.
SOCIJALNA POLITIKA
— Kod javnih berza rada, kojih ima 6 i njenih podružnica i ekspozitura u toku 1931 god. bilo je 272.974 prijave nezaposlenih radnika a potražnje radne snage bilo ie svega za
— Projekt budžeta zetske banovine za 1933 g. iznosi: rasho- 64.990 radnika. Najmanje prijave bilo je u јши (17.234), а пај-
više u decembru (29.405). Posredovanje je obavljeno za 43 685 radnika ili 16%. A u prvih devet meseci 1932 god. bilo :e 334.059 prijava nezaposlenih radnika, a potražnje radne snage bila je tek 38.750. Posredovanje je izvršeno za 28.268 radnika, štc. je sam 8.46% od ukupne ponude radne snage.
Javne berze rada pored posredovanja davale su i potpor nezaposlenim radnicima. U toku 1931 god. bilo je novčano poipomognutih 67.287 radnika u iznosu od 5,401.900 din. Povlašćenom vožnjom od 50% popusta koristilo se 63.297 radnika (3,589.000 din.). Celokupna pomoć iznela je 8,991.801 din., a broj potpomognutih iznosio je 130.582. U toku prvih 9 meseci 1932. god. bilo je novčano potpomognutih 118.857 lica sa iznosom od 8,143.110 din. Povlašćenom vožnjom koristilo se 91.826 lica u vrednosti od 4,042.631 din. Dakle, ukupna vrednost pomoći iznosi 13.085.741, a broj pomognutih 210.638. Iz ovoga se vidi da se broj podvostručio u 10932 god.
INDUSTRIJA — U Karlovcu g. Jozef Vlah podiže novu tekstilnu fabriku. — U Kranju g. Dr. Berjak, podiže novu fabriku hemijskih
>
ı proizvoda.
_— 'PFkačnica svile a Vrbasu zbog nedostatka sirovina od 1 januara o. g. smanjila je produkciju na pola, te je otpustila 50 radnica.
— PFermenta” a, d. karteliranih fabrika za proizvodnju kvasca od 1 januara o. g. snizilo je cene 'kvascu od 31 na 21 4. kgr. za sva mesta u zemlji, osim Zagreba, аде će se prodavati po 22 din.”kgr.
POLJOPRIVREDA
— Гувернери држава које производе памук у Североамеричкој унији, прихватили су план о рестрикцији садње памука за 50 од сто. Државе Тексас, Аркоусас и Мисисипи су већ извршиле у прошлој сезони то смањење. |
— Vcnem великог пада цена дувана, ове године je y Турској знатно смањена засејана површина, тако да овогодишња берба дувана износи свега 7.75 милиона кг. према 27 мил. прошле године. Али упркос томе цене се нису ни ове године много поправиле и ако је квалитет дувана врло добар. До краја новембра продано је од нове бербе округло 5,25 мил. кг., али сада је тражња нагло попустила, тако да. се очекује даље попуштање цена. Верује се да ће се због“ овако рђаве ситуације на тржишту следеће године још више
„смањити засејана површина,