Narodno blagostanje
Страна 24 __
лација између незапослености и односа добити и цена. Тада би се дошло до закључка да је главни узрок кризе упослености предузимачка добит, која је још увек остала прилично велика. Дакле могло би се прибећи истој аргументацији као и за радничку најамницу.
У! Будућност незапослености у Енглеској
Нови правац незапослености у Енглеској, по свему се види, на разне начине може да се одређује. У самоме почетку овога рада ми смо нарочито истакли да постоји једна утврђена граница испод које незапосленост не пада. У току целога излагања старали смо се да назначимо главне“ елементе тог новог правца. Наведена објашњења и констатације које смо изнели, изгледа нам, да потпуно иду у прилог мишљењу, да се проблем незапослености неће решити докле год се не буде увидело да стари систем енглеске економије постепено изумире и да не треба за њим чезнути. Да би смо добили прецизније решење проблема незапослености, — који смо ми поглавито довели у везу са питањима усавршавања
" методе производње, резорбовања радника, повећавања продајних цена и довођења у склад радничке најамнице и ин_декса цена на мало итд. — потребно би било да нашу анализу проширимо још на многе друге податке и да приступимо разним статистичким комбинацијама. Тако на пример могли бисмо изучавати кретање трговинског биланса и платнога биланса. На кредитној политици такође би се требало задржати. Па онда приступити детаљном изучавању флуктуација фунте стерлинга и главних рефорама у монетарној политици од 1925 и 1931. Затим би се могла поставити питања слободне трговине и протекционизма, британског имлериализма и емиграције. Требало би можда испитивати узроке слабљења куповне моћи клијената Енглеске. Сем тога требало би обратити пажњу на развитак индустрије, погла"_вито текстилне, у државама које су се до рата снабдевале
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
"Бр 2
из Енглеске. Поменимо још, да би се могло испитивати, како је утицао ритам рационализације у Немачкој и Америци на тако звану реперкутовану незапосленост у Енглеској. Нај-
и у социалном и у моралном погледу. Многа од свих испитивања требало би на лицу места извршити.
Но, можда није претерано рећи, да и једна тако сложена анализа не би много изменила наше гледиште и то у толико пре, што се у новоме циклусу само опажају отступања од класичних теорија, од либералне економије у опште и од начела економске равнотеже. Међутим нова економија не испољава се још довољно јасно. У томе циљу пре би требало прибећи једној економској аргументацији но статистичкој. Приврженици капитализма мисле да незапосленост и криза у опште долазе отуда што је цео механизам капиталистичког система укочен. Теоретичари комунизма верују да би они били једини способни да реше те проблеме, пошто варијације цена не би више никакву улогу играле. Међутим нама изгледа да се Велика Британија више не може вратити интегралном капиталистичком режиму, нити може усвојити начела комунизма, која се не могу применити у једној таквој друштвеној и економској организацији каква је у Енглеској. Може бити да решење питања незапослености треба тражити у компромису између потрошача и произвођача, што значи да би требало, као што поједини аутори предлажу, помишљати на кооперативизам. Оваква врста предвиђања можда није сасвим неумесна са економскога гледишта, али у погледу статистичком потпуно је произвољна. У свакоме случају ликвидација опште кризе у Енглеској повући ће за собом решење незапослености и то у једном новом економском правцу. Склони смо веровању да се та нова економија постепено ствара, и кад она буде дошла до свог дефинитивног изражаја, законодавац неће имати да спроводи неке нове реферме, већ само да потврди једно по-
стојеће стање. А
ДОГАЂА.
У „Народном Благостању“ од 11. јуна прошле године ми смо _ укратко анализирали разлоге дефицита наших Окружних уреда за осигурање радника. Тада смо констатовали да није крива криза нити рђаво функционисање Закона о осигурању радника, како су " то тврдили управљачи, него да су разлози у самим уредима.
Општа привредна криза манифестује се у пуној мери само "код осигурања за случај незапослености, а ми тога немамо. "Први и главни разлог је бирократија која се зацарила у
уредима (као пример наводимо само да нико није одговорао за пропаст радничког новца код Трговачке и Кредитне
банке у Сарајеву у износу од 1.834.200 дин, и код Задру" жне банке у Љубљани у износу од 717.165 динара). Затим, исто тако неодговорно расипање новца на луксузне. палате од доприноса радника. И на крају, врло важан разлог су заостали доприноси, који се пењу до. фантастичне суме од 170 милиона динара. То; је, међутим, само једна · група. разлога кризе социјалног осигурања. Другу нам је · сада открио д-р Милан Миловановић, шеф: лекара "београд" ског Окружног уреда за осигурање радника, у једном говору који-је одржао на конференцији уредских лекара. у. Врњачкој бањи, а кога прештампавамо из „Радничког јЈединства“. Ево шта он каже: 1
· Зашта плаћају радници уредске доприносе
И ПРОБЛЕМИ
„Општа Државна болница у Београду је обично препуна и готово сваког дана враћају нам болеснике... Ми се користимо клиникама.. Али то има своју рђаву страну. Клинике живе од наших болесника и фактично њихов је интерес да те болеснике задржавају што дуже. Често један 6олесник остане у клиници по два до три месеца". Г. д-р Миловановић је хтео да види разлоге зашто се болесници тако дуго задржавају и ево резултата те његове контроле: „И више пута сам се уверио да су заиста професори у томе погледу често пута ишли преко сваког резона и да су изве сне људе задржавали месецима, а да то није било потребно. Например, један човек дође тамо с једном обичном хернијом. То је једна ствар не може бити простија. Али он остаје у клиници месец па и два. Било је случајева да су ти 60десници тамо чистили, служили ит. д.“.
Д-р Миловановић каже одмах и зашто је то: „И пошто смо ми у уреду добре платише, који скоро једини плаћамо у готову, то су њима наши болесници добро дошли = а професори и болнички. лекари се много не секирају јер. је то, на крају крајева, фукара. Нека она чека!... Трећа категорија болесника су ови — наши из уреда. То је елеменат на којима се наши млађи лекари вежбају и врше операције. И'наравно, морам признати, отуда су често пута оне: компликације и отуда опет страда уред. Отуда су ти по-
већани трошкови“,
зад могли би се обухватити сви моменти и у економском,