Narodno blagostanje

| 14 јануар 1933.

У. Вајс: |

ЕЈ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 35.

— Još jedna žrtva svetske privredne depresije —

1 Кићитт гпасај farizma. 11

Između 9. 1: 15. јапцага +. о. održan |e u Nici veliki svetski kongres turizma (des Interčts Econo_ miques du Tour:sme) pod pokrovitelistvom Ministra 5 pretsednika, Min. spolinih poslova, trgovine ı aindusor trije ı javnih radova, a pod pretsedništvom 9. Апи | Baksa, počasnog pretsednika trgovačke komore u Nici i uz učešće mnogobrojn:h nacionalnih i međunarodnih organizacija za pojedine grane turizma i sporta. Prvog dana pretsedavao је о. Fernan David, senator, preisednik veća Nacionalnog ureda ха 6= rizam. Na pripremi ovoga kongresa radi se duže od ledne godme; on |e trebao biti održan u maju pr. god., ali je morao biti odložen zbog nedovršenih priprema. Na njemu su ispitivana sva sredstva za unapređenje turizma. Još nemamo vesfi o radu kongresa; prema prograniu ima se obrazovati |edna ·međunarodna organizacija za turizam.

I Hultufni značaj tarizma

Pre trideset godina zaprepašćena |e bila cela nemačka javnost govorom jednog reakcionarnogz Dpolitičara. u nemačkom Rajhstagu, u kome je profestovao protiv suviše intenzivnog putničkog prometa u Nemačkoj, protiv „saobraćajnog pijanstva” kako |e on to obeležio. Ceo natod se je krenuo da iputuje, govorio je, međutim većina nema ni razloga ni potrebe za to. Sve je u pokretu. Vozovi su puni naroda i to iskorišćavajit subverzivni elementi za svoje ciljeve. Ne može biti dobro, kad {e ceo svet van svog ognjišta. Treba saobraćajno lumpovanju učiniti kraj.

Ova izjava protivu „saobraćajnog lumpovanja” od strane jednog reakcionarnog političara potpuno je razumljiva. Putovanje je škola života. Narodi koji mnogo putuju najmanje su robovi predanja i tradicije. Putovanje je kulturno racionaliziranje čoveka. Na putu se uvek nešto nauči; na putu se razume ono što se često čitanjem ne može da shvati. Nije pisana reč savršeno tačno obaveštenje, kao ni živa reč; zato |e potrebna očigledna nastava, a putovanje je najočiglednija паstava. Put |e sletstveno oruđe i političkova vaspitani .. Putovanje proširuje horizont kao i škola. Svako mesto ima svoju boju, svoju sredinu, svoje osobenosti. Ma

kako da bujica saobraćaja niveliše, ipak na izvesnoj di

bini osta|u mrtve vode. Duševni život ima zakon inercije: čovek je po prifodi konzervativan: omo što je stfano, radoznalo se gleda, ali neobično feško prima i praktikuje. . U nomadsko doba plemena su se selila „ан пе Као tice, eliptično, već u pravoj liniji. Seoba naroda je bacila milione divljih u zagrljaj civilizaci{e. Svetski rat bio ic ndjveća turistička pojava u istoriji, ne u smislu seobnaroda, jer se narodi nisu selili, već u smislu furizma. Na prvi pogled izgleda da je novac bačen na putoуапје пергодикНуап. || -- Međutim on se reproducira bolje nego kod najrentabilnijeg poduzeća, naravno većinom u moralnim, ali i u

AbHurranje furističkog bilansa. II Ahfiva našeg farizma u 1931. JV Pasiva našeg furizma u 1931.

materijalnim dobrima. Ma našen seli se i danas bore: dva pogleda na svet, gazdovanje i tehnikti poljoprivrede: stari tradicionalni, od pre rata nasleđenim i novi, tormi-. rani u duši naših seliaka za vyeme Svetskog rata. Naša poljoprivredna tehnika ie mnogo dobila od inače 24105108 i пеуоцпог iurizma našegZ nenadmašnog seljaka — уојшка, : |

и Акшутапје tarističkog bilansa

Sa usavršavanjem i unapređenjem saobraćajnih sredstava turizam se demokratizirao. On postaje pojavžu masj, dok {e pre 50 godina bio luksuz.bogatih Engleza. Turizam postaje veliki ekonomski faktor, sve veći broj ljudi nalazi u njemu izvor za život, naročito saobra= ćajna sredstva i hotelijerstvo. Zbog [оса је turizam · danas od strane aržavne ekonomske politike proglašen. za samostalnu privrednu oranu, kao što su zemljorad; trgovina, industrija i zanalstVoO: · |

Prema saldu međunarodnog primanja i izdavanja od turističkog saobraćaja dele se sve države na aktivne i pasivne. Aktivan turizam domosi zlato, a pasivan odnosi. Kako je poslednjih godina kretanje zlata preko) granica postalo važan faktor, to se u toliko veća pažnja obraća turizmu.

Nastalo je· utrkivanje među narodima tutistički aktivnim za što veći priliv turista — pri čemu se, prirodno, pribegava često i nelojalnoj konkurenciii (pitanje i> predmet |ednogS referata na kongresu). ima danas natoda koji izdaju za turizam mnogo više no što od njega Tobijaju. i | |

Briga o zlatu porodila je kod država turistički pasivnih politiku „aktiviranja bilansa turizma” (slično „aktiviranju trgovinskog bilansa ). Taj |e pokret uzeo пеSbične oblike i metode: na pasoš se naplaćuju ogromne takse, ne daju se valute ifd. Slično uzviku „kupuj domaću robu” uzvikuie se „putuj po zemlji”. Tvrđenje da svoja, zemlia nema lepota koje ima inostranstvo proglašeno |e za zabludu. Na nacionalnim geranicama, koie stu Wjile sredinom 19 veka samo znak teritorijalnog početka i svršetfka državnog suvereniteta, danas su se podigle ogromne prepone preko kojih ne mogu da pređu ni roba, ni liudi pa čak ni kapital. Ako ovako potraX{e može se i dofle da se ljudi kupe oko stranca kao crnci u Africi oko belog čoveka. 1! tai stranac heće doći ni slučaino ni kakvim poslom, već jedino da primi nagradu ko{u su rasSisali nacionalni uredi za turizam ({er kad se Jedan ured osnuje ne može se više ukinuti). ·

Na svakoj prometno važniioj stanici u Evropi može se videti izložba reklama turistički aktivnih naroda, međi kojima ie i Jugoslavija. Njezina reklama se sastoji iz slike jednog minareta i jednog Muslimana a ispod toga 256: „Saraievo”. Kako su Egipat i obala gornje Afrike cilievi visokog turizma, naseljeni muslimanskim življem, to se ova reklama može smatrati za vrlo uspelu. A što će stranac duž cele obale Dalmacije uzalud tražiti da”