Narodno blagostanje

14. јануар 1933, —

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕ!

O ==&<== Монополски приходи у ноReMOpy текуће буџетске

сецу новембру тек. буџетске године износе 170,5 милиона године динара према 182,4 милиона === динара у новембру прошле год. т. |. за 11,8 милиона мање односно 6.53%. Према приходима у октобру ове буџетске године имамо у новембру ловишење од 6,59 милиона. У првих 8 месеци ове буџетске године приходи износе 1314,98 милиона динара према 1514,35 милиона динара у истом периоду прошле године т. |. за

199,37 милиона односно 13,30% мање. - Према појединм артиклима приходи су били следећи;

– = 8 8: 564 6ба SR Артикал = = а == пе: “28 5 = == == ~ =: Дуван 125,57 11013 — 15,54 1119,44 943,87 175,57 Со 22,16 2665 -- 3,89 15414 15433 | 019 Шетролеј 1/49 1965 | ог 10 (912 - 207 Жижице 10,54 1044 — 0,10 8222 6988 — 12,34 Хартије за цигарете 5,82 388 = 1,94 2305. 3300 —- 2005 Раз. прих. 0,13 029 -- 0,16 2845 3478 - 6,33 Свега 18240 17044 — 11,96 1514,35 1314,98. — 190,37

У новембру тек. буџ. године према новембру прошле године подбацили су приходи код дувана за 15,53 милиона „односно 12%, код жижица за 100 хиљада односно 1%, код хартија за цигарете за 1,94 милиона односно 33,3%, док су код соли већи за 3,88 милона односно 17,1%, код петролеја за 1,57 милиона односно 9,1%. У првих 8 месеци тек. буџетске'године подбацили су приходи од дувана за 175,57 милиона односно 15,6%, код жижица за 12,33 милиона одно'CHO 15,1%, код хартија за цигарете за 20,05 милиона одно"сно: 37,6%. Већи-су приходи од соли за 197 хиљада, код петролеја за 2,06 милиона односно 2,7%: код разних прихода за 6,33 милиона односно 22,8%. у

Како се.из ових бројева види, подбацили су приходи од дувана, жижица и хартија од вредности, дакле артикала, који нису неопходно потребни за живот. Међутим смањењу прихода код тих артикала допринело је и врло развијено кријумчарење у току ове године. Приходи од соли остали су готово исти, нешто су и повећани, а такође и приходи од петролеја. То су артикли са нееластичном тражњом на коју криза теже дејствује.

Упоређење буџетом предвиђених и фактички остварених прихода у новембру и 8 првих месеци тек, бунетске године даје следећу слику:

S a 2 885 = 8а о о ЕЈ s: а 55 + Fi Aprekan НЕ 5 8 PRE 6, E s «за BBS „0 II II 5) Дуван 142,50 110,14 — 32,36 1140,02 943,87. — 196,15 Со 18,03 26,65 — 8,62 14422 154,33 += 1511 Петролеј 11,36 19,05 == 1,69 90,86 79,12 = - 11,14 Жижице 10,54 1044 — 0,10 „8438 6988 — 1445 Хартије за o __ цигарете 8,75 3,8 __ 488 7007 3300 3707 Раз прих. 2,08 029 — 179 16,67 3478 | 18,11 | Свега 193,21 11045 — 21,82 1546,17 1314,98 — 231,19

| Према буџетом предвиђеним приходима за месец но: ПБ од динара 193,27 остварено је 170,45 милиона, То је 82. 21,82. милиона. односно. 115 32%- мање. -'За=првих 8. месеци

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Приходи од монопола у ме-:

Страна -39'

тек. буџетске године било је предвиђено 1546,17 милиона; а остварено је 1314,98 милиона тј. 231,19 мил, мање односно 154%. За тај период подбацили су такође и остали посредни порези и то трошарина за 8,9%, таксе 29% и царине за 32,62%. o

Mi smo u „Narodnom Biagostanju” od 10 decembra prošle godine izneli glavne odredbe Zakona o stočarskom fondu u Austriji, i motive zbog kojih |e doneSada se u Austriji otvorila diskusija o tome, da li ,„ne-

Stočarski Jond u Austriji i fiaši IZVOZNICI

šen. pravedne” zarade komi _ionera i stranih izvoznika treba:smanjiti

na ovaj način, ili uvođenjem potpunog monopola uvoza stoke. Pristalice prvog rešenja ističu, da je Fond najbolje rešenje, jer se njime na jednoj strani održavaju visoke cene stoke a-na drugoj oduzima se zarada siranim trgovcima, koja će se upotrebiti za pomaganje izvoza nekih austrijskih poljoprivrednih-.proizvoda. Pristalice uvođenja monopola tvrde, da se zakonom stočarskom Топди ne uklanja velika dobit stranih trgovaca, jer se ovaj niože primeniti samo na ex kontingente, koji nisu. velik. Sem toga, njime se ne pomaže potrošačima, što bi potpuni monopol! uvoza mogao lakše ostvariti jer bi njegova glavna dužnost bila da vodi računa o kupovnoj snazi potrošaća.

Za nas je, međutim, važno: samo lo, da se· zakonom o stočarskom TIondu oduzima jedan deo dobiti našim izvoznicima, i zadržava u Austriji, koja: bi inače ostala u mašoj zemlji. - Da ovaj. prinos u Iond ide na štetu našeg izvoznika a ne producenta, o čemu se rado govori u austrijskoj štampi, nije ı- ovoj stvari bitno. Taj novac zadržava austrijska: država. za sebe,.i njime misii da pomogne izvoz nekih austrijskih poljoprivrednih proizvoda, i na taj način realizuje neku vrstu poreza, koji moraht da plaćaju naši izvoznici Austrii. To je suština novog zakona o Sstočarskom Топац. i

Сарајевска Радничка KoMOpa објавила је књигу Бранка Тадића о положају радника у индустрији дрвета, која додуше нешто развучено износи интересантне податке о запослености, надницама и кретању радника у дрвној индустрији -у Босни у доба кризе. Док се је — као што смо ми то констатовали у чланку о Шумској интернационали — криза у дрвној индустрији појавила тек 1931. године у пуној мери, дотле је погоршавање стања радника почело много раније — још крајем 1929, го- дине, када је наш извоз достигао рекордну висину од 2,18 милијарди динара. Тада је просечни број запослених радника износио 39.180, а у 1932. години пао је на 6.456 радника или на округло 17 од сто. Према појединим подручјима, најмањи број запослених је у околини Тузле 3.38%, где је био највећи број малих стругара, затим у околини Сарајева 11.79 од сто, док је у бањалучком (29.23 од сто) и у травничком (39.46 од сто) подручју запосленост већа, јер на првом ради Шипад, а на другом Угар, једина два велика предузећа Ки > врло мало редуцирала своју производњу. -_

Положај радника у дрвној индустрији

Интересантни су податци о броју запослених радника у дрвној индустрији према домаћинствима. На споменута четири главна подручја однос је био следећи: на 1000 домаћинстава у Бањој Луци раније 116.5 запослених радника, сада 34.05, у Сарајеву 277.8, сада 3377, у Травнику 65.8, сада 3944, у Тузли 58.3, сада 1.3, или укупно 1351 у доба просперитета и 24.2 сада. Према томе је пре сваки седми хранилац породице налазио упослење у дрвној индустриј сада сваки: 41. (Сматрамо да се не може овде говорити“