Narodno blagostanje
21. јануар 1933. НАРОДНО
БЛАГОСТАЊЕ рана 55
pa
. Li rodno da i poverioci traže zaštite. To što je logički i etički
staviti diskriminacija međ poveriocima u podnošenju fe žrfve?
umesno, praktično je nemoguće, jer tražiti zaštitu za poverioca | Kako da se spasavaju banke i kako da se regulišu odnosi izmeđ toliko je isto apsurdno kao i tražiti oslobođenje od poreze ze- | pojedinih poverilaca banaka. Sve su to problemi o kojima treba”
mljoradnika, kad on čini 90%. celokupnog stanovništva. Dužnix se štiti baš od poverioca. Uredba o postupku posredovanja kao dopuna zakonodavstva o zašfiti dužnika otvara čitav niz novih problema, ekonomskih i socijalnih. Prvo je pitanje, kako će dr-
žava, koja se smatra za najviše moralno biće, da podeli žrtve
koje nameće fo zakonodavstvo. Poverioci nisu jedan privredni
red, oni pripadaju svima privrednim redovima. Može li se po-,;
još sada razmišljati .
Članak g. d-ra Bogdana Novkovića, adv. iz Zagreba, „Naše iseljeništvo”, morao je ostati za sledeći broj usled nagomilanosti aktuelnogz maferijala. Е
ааве
8. Бајкић
КРАЈ ПРИВРЕДНЕ ДЕПРЕСИЈЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ
— Констатује Окружни Уред за Осигурање Радника у Љубљани —
Добили смо извештај Окружног уреда за осигурање радника у Љубљани о најважнијим појавама у области за-' послености радника у 1930.—1932. год. са једним интере- ! сантним коментаром. Претходно се мора истаћи, да нису сви радници у нашој земљи осигурани код Уреда за осигурање: рудари имају засебне братинске благајне; жељезничари имају своје хуманитарне фондове; а трговачки намештеници имају своје болесничке благајне и потпорне задруге. Мољопривредни радници нису уопште осигурани. Према томе следећа расматрања односе се на радништво (наравно у територијалној надлежности поменутог уреда) изузевши горње четири категорије, т. |. у занатима, трговини и индустрији.
Главни подаци за 1930.—1932. год.
Пад према 1982 ле 1990. 5 1950: 5. Број чланова 71653 14.195 20.035 Просечна обезбеђена надница Дин. 2.438 1.83 2.07 Збир обезбеђених надница 1.893 514 691 Болесника 1134 525 1571 Болесника у % свију радника 2.23% 0.23% 0.32%
Као што видимо број осигураних чланова је опао и то за 20.000 округло према 1930. а за 14.200 према 1931. год. Пад je у 1931. години већи но у 1930. У 1930. износи 26%, а у 1931. 19%. Уред вели, да то не значи и број тотално незапослених; на против он сматра да је тај број још једанпута толико велики, пошто скраћење радног дана и принудне обуставе рада не долазе до изражаја у овој статистици. Даље се вели у извештају да је број мушких тотално незапослених 16.543, а женских само 3.402; на једног редуцираног женског радника (незапосленог) пада просечно скоро пет мушких редуцираних. Овај висок број незапослених мушких сматра уред да долази од тежње послодаваца, да скупљу мушку радну снагу замени јефтињом женском. Ово би тврђење било у сагласности с искуством у целоме свету. Само га Уред није доказао. Чињеница да је пет пута више незапослених мушких но женских не значи да су јаче редуцирани мушки но женски радници. То би се могло доказати тек онда кад би се упоредио укупан број мушких запослених са незапосленим као и женских запослених са незапосленим, па ако је број мушких запослених најмање
пет пута већи од броја женских запослених, онда је твруђење о супституисању мушких женским радницама неосновано. . |
У осталом има још једна чињеница која говори против овога тврђења. Уред вели да је просечна осигурана надница, која одговара приближно фактичној заради просечног радника пала за ове две године код мушких за 6.05%, код женских за 7,86%. Женска надница је пала за читаву трећину јаче но мушка. Уред вели да је главна карактеристика господарске кризе отпуштање мушких и замењивање женским. _ Међутим да је то случај, онда би природно било да женске наднице скачу, пошто је због тога морала бити већа тражња за женским радницима, а како је свега 3402 незапослених женских радника, то је сасвим природно било да у томе заме-_ њивању мушких и женских, женска надница релативно скаче,
Даље се вели у извештају да је криза у Словеначкој почела средином 1930. год. (што потврђује уосталом и статистичка таблица коју је своједобно објавио уред и које смо ми разрадили и објавили лањске године. у „Народном Благостању“). Уред сматра да је у нашем економском животу наступила т. зв. фаза застоја место фазе прогресивног падања, како се у коњунктурним кретањима назива економска криза. За потврду тога доноси он следећу врло интересантну табелу.
Месец Број осигураних Годишњи пад 1. 76.094 ' 11.541 II. 74.150 11.981
Ш. 73.081 13.622 МУ. 75.033 15.742 М. 79.970 16.658 МЕ. 82.643 15.738 VII. 81.020 16:625
VIII. 80.508 18.251*) 1Х. 79.197 17.687 Х. 77.933 14.641 XI. 77.388 · 10.407 XII. 174.215 7.436 Просек 77.653 14.195
· Горња таблица показује кретање запослености и неза- | послености (трећи стубац) у 1932. год. Највећи број неза-
#) Максимум.