Narodno blagostanje
28, janyap 1933, ____ __RAPOJIHO.
· HOBUAPCTBO
— Швајцарска народна банка плаћа за 1932 дивиденду од 5% према 6% у години 1931.
— Љубљанска кредитна банка ликвидирала је своју филијалу у Новом Месту. -
— Министарство финансија пушта преко Народне | банке у оптицај нови сребрни новац од 50 динара, који је искован на основу закона од 14 августа 1932.
— Елзашко-лотрингијске железнице закључиле су зајам код једног конзорцијума холандских банака у износу од 39 мил. шв. франака. Камата је 4 и по, а емисиони курс 92 и по од сто.
— У Мађарској су вођени преговори између банака, да се за 1932 годину уопште не исплаћује дивиденда. Међутим, до споразума није дошло, а министар финансија је одбио да то питање регулише путем уредбе. Пошто је Народна банка снизила ове године дивиденду од 12 на 9%, то је један део банака решио да исто тако смањи дивиденду, док други део неће је исплаћивати,
— Чехословачка народна банка снизила је дисконтну стопу од 4 и по на 3 и по од сто.
—- Белгијска влада закључила је да повуче из оптицаја сребрни новац од 10 франака јер је веома сличан комадима-од 20 франака, тако да врло лако долази до забуна.
— Познато је да се у Америци у последње време |
много расправља о ремонетизирању сребра. Сада је претседник банкарског Одбора претставничке куће израдио и законски пројекат у томе смислу. Он предлаже да Министарство купи на тржишту за 250 мил. долара сребра по дневној цени, и да га плати сребрним цертификатима који би вредели као законско платежно сретство. Касније би Министарство финансија требало да купује сваки месец дванаестину сребрене продукције Сједињених држава.
— У Паризу је под водством банкарске куће А. Шпицер и Ко. основано ново финансијско друштво Унифина са главницом од 10 мил. франака, које стоји у вези с Вапаџе Nationale de Commerce et de Итаиз те, која је, као што је познато наследница пропале Banque Nationale de Credit. Како су овој статутима забрањени сви инвестициони послови, то ће вероватно Унифина преузети све здраве послове Вапдце Мабопаје де Стед!. У управи се налазе Артур Шпицер, граф де Рохан-Шабо, претставник В.М. С. ]., Сер Макс Јулиус Бон из Лондона и генерални директор Вапаце Тталзatlantique Decoudu. )
— Последњих дана поправио се је курс драхме на светским берзама. У Берлину је скочио на 2.31 марку за 100 драхми, према најнижем стању од 2.20. (Паритет 5.448 марака за 100 драхми). Ово је први опоравак драхме после сталног падања, који је, у главном, последица нешто јаче сезонске тражње.
— Оживљење берзанског промета и пораст курсева многих аустриских хартија од вредности показују да је у задње време репатриран велики део одбеглог капитала.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
БЛАГОСТАЊЕ
ОБАВЕШТАЈНА СЛУ:
1931 године плаћати у Лондону у златним
— Нови буџет града Вараждина предвиђа расходе 1. приходе од 7,28 милиона динара, те је према томе мањи од прошлогодишњег за 1,14 милиона динара. |
|
— Трговачка комора у Клужу у. Румунији захтева. у једном меморандуму да се објављују порески разрези,
јер ће се на тај начин уклонити разлика у опорезивању |
диних националитета и онемогућити пореска протекција.
Страна 15.
— Турски парламенат одобрио је емисију 7%-тног унутрашњег лутријског зајма у три серије у износу од 12
мил. турских лира, који ће се употребити за градњу желез-
ничке пруге Шефкетли—Аргана—Маден и ФевзипашаДиабекир. Рок је 20 година.
— Будимпешта постигла је споразум с имаоцима облигација 4%-тног зајма из 1910 и 1911 и 41 ф-тног из 1914. г., по коме ће повериоцима за доспеле купоне у 1932. и 1933. години град издати нове облигације с каматом од 4 н по од сто; први купон доспева 1. јануара 1934. тодине. Амортизација ће се извршити у року од 10 година почев од 1.-1. 1937. године. Противвредност доспелих купона може општина уложити само у своја предузећа чији приходи служе као залога.
— Египатска влада је после |пепресијације фунте вршила службу по својим страним зајмовима у папирним фунтама. Енглески повериоци су пристали на то, док су
"француски и талијански тражили исплату у злату. Како гвлада није на то пристала ови су је тужили Избраном суду
у Каиру, који је ових дана донео одлуку, да египатска влада мора своје обавезе. из иностраних зајмова од 15 октобра фунтама а у Паризу у златним францима. Влада не прима ову одлуку. У случају примене златне клаузуле Египат би морао годишње да плаћа 1,5 мил. фунти више за камате него сада.
— Нова грчка влада израдила је план за унифицирање свих домаћих зајмова у један 5%-тни зајам. Та би мера омогућила уштеду од 100 милиона драхми годишње. | — Бупет града Карловца предвиђа приходе у износу од 6,635.460 динара према 7.538.800 прошле године, а расходе у износу од 8.322.349 према 9.372.264 динара прошле године. Дефицит износи 1.686.879 динара, а покриће се 10%-тним општинским прирезом.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Пољски извоз јаја износио је у 1932 години 56,6 мил. злоти према 97,8 мил. у 1931. Пољски извозници су у вези с овим опадањем извоза одржали заједничку конференцију у Варшави, и траже да се изврши концентрација извозне трговине јаја.
— Завод за унапређење спољне трговине сазвао је за 5. фебруара у Београду конференцију извозника воћа, на којој ће се расправљати о организацији извоза, а специјално о типизирању сандука. ;
COHIMJAJIHA ПОЛИТИКА
— Радничка комора у Београду одредила је кредит од 500 хиљада динара за помоћ незапосленим радницима на њеном подручју.
= Енглеска је за време рата увела законску заштиту кирајџиџја, која је обухватала 8,3 мил. становника у старим зградама. Нове куће биле су слободне. После рата приступила је постепеној ликвидацији. Прво је ослобођена тв. А категорија, у коју спадају велики станови и која чини око 20% свих заштићених станова. Сада је донесен закон о изузимању испод заштите и средњих станова, T.3B. B категорије, која обухвата око 30% свих заштићених станова тако да их је сад укупно 50% ослобођено. Остала је још једино С категорија т.ј. мали станови,
— Министарство социјалне политике одобрило је 4 милиона динара Врбаској бановини као помоћ за извођење јавних радова.