Narodno blagostanje

· Страна 74

дана од 165 на 100 франака. To је довело до панике међу произвођачима на једној и министрима на другој страни. Ови су видели да заштитне царине постају беспредметне оног момента када земља престане да буде дефицитарна. Није преостало ништа друго него државна интервенција, јер је питање цене жита постало и важно политичко питање. Основан је Осе ди 516, о чему смо ми већ опширно писали. И Немачка је стојала пред истим проблемом. Додуше, пад цена жита у Немачкој није ни тако нагао, ни тако јак као у Француској, али су ипак пале далеко испод светског

· паритета, када се одбије заштитна царина. Половином јану- |

ара цена ражи износила је 150—152 марке по тони, према 161—164 почетком септембра и 197—199 половином јануара прошле године цена пшенице била је у исто време 184—186 према 210—212 и 226—228 марака. Немачка је већ имала свој Осе ди 516 — Deutsche Getreidehandelsgesellchaft само с ужом компетенцијом. Друштво није имало монопол спољне трговине, него је само интервенисало за раж, као што. смо то поменули. Сада је немачка влада, на захтев Ландбунда, проширила ове интервенционистичке куповине и

на пшеницу. Према новинарским вестима, друштво купује |

дневно на берлинској берзи по неколико хиљада тона, а у унутрашњости још више. Док се раж препродаје као сточна храна, дотле се пшеница гомила у магацинима, стварају се

ште. А то је битно за формирање цена. Зато се не може ни очекивати да ће ова најновија интервенција моћи поправити цене, из једноставног разлога што видљиве залихе увек врше притисак на њих. То се већ јасно види. Мали пораст цена, када је почела интервенција, брзо је уништен даљим падом.

Немачка је постала извозна земља као 'и Француска. (Проф. Хантош иде тако. далеко да каже: највећа извозница пшенице у Европи ове године, с обзиром да је жетва пшенице код нас и у Румунији подбацила). Као и у Француској, заштитне царине су постале без утицаја на цене. Интервенцијом се није у Немачкој могао зауставити пад цена, може се говорити само о успоравању. Ми смо већ неколико пута нагласили да је интервенција у првом реду финансијско питање. Док у Француској с те стране нема тешкоћа, у Немачкој је то главно питање. Међутим, интервенција може помоћи само у дефицитарним земљама. Онога момента када земља постане извозница, а то се врло брзо догађа под протекционистичким режимом, јер овај стимулира производњу, интервенција не помаже, па макар финансиске могућности биле врло велике. Најбољи пример је. зато Фармборд. Реаграризирање Немачке није завршено.

Према подацима Државног статистичког уреда засејана по~

вршина озимим усевима повећана је ове године код ражи за 0.9%, пшенице 04% и јечам 14%.

Ако се у истом односу повећају и засејане површине јарим усевима, онда је сигурно, да ће ситуација на немачком тржишту житарица бити још гора, и да ће сретства и методе садашње интервенције бити недовољне.

У светској дневној и повременој Обавештајна служба једног ODO! листа

запослених у свету и у појединим државама као и о томе у којој је тај број процентуално највећи. Једни тврде у Немачкој, други у Сједињеним Државама Америке. У првој има око 6 мил. на 62 милиона становника, а у другој 11—12 мил. на 120 мил. становника. Дакле, и у једној и у другој близу 10% укупног становништва. Међутим, да светска штампа поклања само мало пажње југословенској, читава ова дискусија постала би беспредметна, Ево због чега: један београдски лист открио је

штампи објављено је! безброј процена о броју не-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"mera, kako bi se izbegli sukobi u masi, i kirajdžija i onemogućilo veliko i neopravdano povišenje kirija.

Бру 5

земљу где је 25% становништва незапослено. Донео је вест да у Мађарској има преко 2 милиона незапослених а у Будимпешти преко 500.000, Како Мађарска има 8 мил. становвика а Будимпешта ! милион, то значи да је у земљи: сваки четврти незапослен а у главноме граду сваки други. . Кад већ светска штампа на своју сопствену штету не сматра за потребно да прати писање београдске штампе,

онда би бар у интересу нашег угледа разне новинарске аген-

ције требале да саопштавају овако важна O наше штампе. | 5 |

Italija je bila jedina ·zemlja ·u Evropi (sem Sovjetske Rusije) koja je sve do 1930. godine zadržala celo stanbefto zakonodavstvo iz rata i prvih posleratnih godina. Ostale zemlje su pristupile 'postepenoj likviđaciji; neke su to potpuno sprovele, a neke su zadržale zaštitu kirajdžija samo za određenu kategoriju kuća. U toliko je bilo teže Italiji da najednom pređe na sistem slobodnih ugovora

Posle ukidanja zakona o stanovima tt italiji

"етеди Кисемјазшка 1 Rkirajdžija, ali je na to bila prisiljena

potpunim umrtvljenjem građevinske а по Mere: koje je država preduzela za njeno oživljenje — oslobođehje od. po-

"тета, carinske i fransporine olakšice i t. d. — ostale su bez

залихе, које ће се, пре или после морати бацити на тржи- :uspeha. Vlada je videla да mora likvidirati dosadanji sistem

zaštite, ali je pre toga morala da izvrši čitav miz pripremnih između kućevlasnika

Stvorene su u celoj zemlji posebne komisije za rešavanje sukoba između kirajdžija i kućevlasnika u kojima se nalaze samo pretstavnici privatnih organizacaja, dok je 12110 zabranjeno svako mešanje političkih i sudskih vlasti u njihov rad. Ove komisije su kasnije, u istinu, svršile velik posao tako, da је posle ukidanja zakona relativno vrlo mali broj sukoba između kućevlasnika i kirajdžija došao do suda. Druga briga vlade je bila, da stvori Što više malih jeltinih stanova za smeštaj najsiromašnijih koji će se naći na lici posle ukidanja zaštite. Opštine su pomoću države organizovale ovaj posao. Pored velikog broja novih zgrada izgrađeno je vrlo mnogo -baraka та privremeno smeštanje onih koji ostanu bez stana.

MWazumljivo je, da je posle ukidanja došlo do: naglog oživljenja građevinske delatnosti. Kirije su skočile, ali mi u prvo vreme, kada je tražnja za stanovima bila u istini velika ajje bilo preterivanja, jer je sam Savez kućevlasnika nastojao da to spreći, a sem toga je i vlađa u najkritičnije doba, u iesen

1930. godine, objavila da će se Svako preterano podizanje ki-

tija najstrožije kazniti. Ali opasnost previsokih kirija nije dugo trajala. Krajem 1930. godine, pod pritiskom vlade, Savez kučevlasnika snizio je generalno kiriju za: 10%; to je došlo posle sniženja plata i nadnica, kao posledica pottebe da se i kirije prilagode povećanoj kupovnoj snazi lire. Međutim. uškoro usled naglog tempa u izgradnji bila je u glavnom zadovoljena potreba za stanovima, (ако, da su kirije počele popuštati. Naročito kod velikih i srednjih stanova, a kod malih stanova u nešto manjoi

| meri. U 1932. godini već je veliki broj praznih stanova. Prema

tistici za 10 najvećih: talijanskih- gradova ukupan broj praznih: odelenja iznosi 125.867; ovi podaci najbolje pokazuju da je ur Italiji mne može biti više. govora o nestašici stanova, Što ie pre. ukidanja zakona o stanovima bio jedan od najglavnijih problema. I ako nema još fačnih statistika o kretanju, kirija и 1932. godini, prema jednoj anketi, ove su pale prosečno .za 25%, što je dovelo kirije na nivo: onih u ostalim: evropskim državama, koje su već davno likvidirale svoju zaštitu kirajdžija. Sadašnja situacija na stanbenom tržištu pokazuje, da je odluka vlade, i ako je došla kasno, bila pravilna. Sve теге Које je upotrebila ranije za oživljenje građevinske delatnosti ostale su bez uspeha; jedna od DN proizvodnih grana. bila::u stalnoj depresiji, a na drugoj strani vladala је озкифса“ stanova,