Narodno blagostanje

Страна 78

Пре свега сваки папир при емисији плаћа тешку таксу. Даље порез на купон, који сада износи (20%) пуну петину од прихода, наплаћује се од издаваоца. Једино код“ општег

пореза по дохотку и код пореза на наслеђе могућне су зло- | |лих хартија.

употребе. Али ова два пореза износе много мање од пореза на купон (ренту). А у Француској је, колико се сећамо, један једини папир ослобођен општег пореза на доходак (4% рента од 1925.). -

Има више година како се у француском парламенту осећа непријатељски дух према имаоцима хартија од вредности (једна врста антикапитализма). У Француској одавно постоји пропис, да фискална власт (Enregistrement) има права да отвори чак и заје. Тамо не постоје улози на доносиоца. Порези на имаоце од хартија врло су високи.

Горња одредба ако се усвоји, имаће пре свега неповољно дејство на берзу. Али, држимо, за кратко време. Берза у Француској, земљи рентијера, тако је неопходна, да

ће се и по цену незаконитости да уклоне све сметње бер- i

занској трговини. Много је теже са дејством на тржиште капитала. У колико су већи порези на наследство, у толико је јаче бегство од њих. Неда Француз да му држава дессгкује заоставштину. Горња одредба имала би за дејство, пре свега појачање тезаурирања. Данас је 30 милијарди у. слам-

њачи. Може лако бити и 60. Наравно да би то изазвало“ мере против тезаурирања. А то би довело до бегства капи-

тала из земље: у Америку и Швајцарску. Истина у парламенту се чује да ће се и против тога наћи лек, Ми не верујемо. Једино је могућно да се забрани извоз злата и новчаница. То би био крај највећег поноса француског народа: златног важења. Одатле до депресијације франка није далек пут. А то значи, даље, крај тржишту капитала; нико више не би купио ниједну хартију "од вредности. Ово по-

следње, ако су одговорни фактори свесни тога, може бити

разлог за напуштање намераване мере.

Ми смо више пута писали, да Француска не може никад постати светским банкаром. Догађаји потпуно потврђују то наше предвиђање, А то је штета за Француску, јер банкарство доноси више но. репресивне мере против ефеката.

Констатујући у прошлом берзанском извештају да је одмах после 31. децембра наступила вратоломна беса, која се најбоље огледа у паду Ратне штете од 250 на 187 (63 поена!), ми смо истакли, да је та беса неприродна, да нико не верује у њу и да ће убрзо да уступи место хоси. То се потпуно обистинило првог берзанског дана идуће недеље. Штета је почела бесно да скаче, За три дана отишла је од 187 на 220 (33 поена!) Наши папири личе на федер, који у толико јаче и силније скаче у колико се јаче затегне. Робе нема. Из народа роба у опште не долази на берзу, а банке су испразниле све своје портфеље, цер је за три последња месеца 1932. г. повучено са пијаце 150 мил. дин. Ратне штете и одговарајући износи других папира.

Кад су берзијанци видели, да не могу купити јефтино робу — јер у колико је јаче падао курс у толико је мање било робе — онда су се поплашили и појурили за робом. То је био разлог што су курсеви тако невероватно скочили за три дана. Кад се није могло да купи по 187, онда се купоBano mo 210 и 220. Јер су се берзијанци после оног апарата за усисавање пред крај пр. године нашли пред пуним касама пара. Онда су тек увидели да су погрешили што су продавали. Људи су се толико обрадовали кад је курс прешао 200 дин. да су избацили сву робу. Међутим баш је та роба у рукама берзијанаца давила курсеве — (а не она из

народа) — и сад пуне касе пара код берзијанаца подижу

курсеве. Најбољи доказ зато је обрт на берзи. Док је курс Ратне штете био испод 200, није било посла, међутим на

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 5

„курсу преко 200, обрт је био много већи. То изгледа бесми-

слено, али је у ствари врло логично; кад се папири не могу Добити јефтиње, плаћају се и скупље. Ову нашу тезу потврђују и курсеви и обрт свију оста-_

20. јан. 23. јан. 24. јан. 25'јан. 26. јан.

6% Беглуци 3125. 3150. 3225 33 3275 7% Блер. — — — 38:25 38.4% Аграрци =: — Ob = 8% Блер 41 ~ 418 Ар _ —_ 70% Инвестиц. зајам | — — 46208 — 4% Селигман — – | 44— Рента Ратне штете — = 21450. 219 212 Народна банка 3960.— 2950.— 3975— 3975.— 4000.218—– 218— 223—— 225—" 223.50

Аграрна банка | Сви су курсеви скочили. Али још боље илуструје обрт. У пр. нед. У овој нед.

Ратна штета промпт 436.000 840.000 Ратна штета термин 304.000 425.000 | 74.000 1265.000 4% Атрарне обвезнице = 20.000 0% Беглучке обвезнице 167.000 240.000 7 % Инвестициони зајам 22.000 29.000 7% Блер 42.000 109.000 8% Блер = 94.000 7% Селигман = 51.000 Народна банка 391.000 187.000 „Аграрна банка 79.000 139.000

Укупно 1.461.000 2.134.000

И овде се на вишим курсевима појавио већи обрт! Шта да се ради, кад свет не да јефтино 2 Претпоследњег дана ове берзанске недеље курсеви су достигли врхунац. Ратна штета 220! То је мало трајало и курс је пошао доле. Последњи закључци последњег берзанског састанка ове недеље рађени су по 210. То је закон на берзанском тржишту. После нагле хосе мора доћи беса и обрнуто. При наглој беси купују јер је јефтино; а при наглој хоси продају што су јефтино купили, узима се зарада; основна црта економске делатности у капиталистичком систему. Већ од среде вршена је реализација и инкасирана зарада. Али робе је тако мало да у пркос реализацији курс не би пао ни на 210, да није у исто време било и релативне продаје бесиста, који се још увек надају да јефтино купе робу. За ово је најбољи доказ велики обрт код термина; јер пошто су берзијанци без робе, то само преко 'термина могу да обарају курсеве. Преко термина фебруар вршен је притисак!

Само то може да буде рђав рачун, јер се бесисте могу лако да покривају и по 250. Сад је крај јануара, а фебруар има само 28 дана. |

На париској берзи наши су папири нотирали у овој чедељи као што следи: | 17. јан. 18.јан. 19.јан. 20.јан. 23.јан.

4% из 1895. год. 30:40) 30:05. 30:90. (51 30. 5% из 1002. год. 160 1578 160 157 | 155 2502! из 1906. пољ | 146. 186 па [45 TJ. 4:5% из 1900. год. [158 (55 (58 о 5 5% из 1913. год. 31.50). 225) 0.32. — 34.50) 3110 4/5%) 009) 1910) pom, J40 7 168 ПА [85 JO. 4156 из ICJU wo; | 166. | 195. (ој 150 150 7% из 1931. год. 22:25. 2025. 2110. 2160. 2140