Narodno blagostanje
| 28 јануар 1933. =
“stavljaju kao ribari prvoklasne radnike (tie su stvorili znabič летке). U Kaliforniji imadu velike voćnjake kojima se vrednosi računa na 150. 07) dolara. U Kanadi 1 1000] Zelandiji DOSjE Gui “velike” farme. : -
| Ako azmemo da je od milijun naših iseljenika u vremen:i ije krize svaki zavadio prosječno četiri.stotine dolara godišnje, emo računati, da je prihod naših 15е јела iznosio oko 24
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
У Страна ту
- TH UCI POI ničkih doznaka na naš bilans plaćanja
U prvom bih redu htio da. progovorim o uticaju iseljeničkog novca na platežnu bilansu Jugoslavije u toku od dosaдабпјег ftrimajstgodišnjeg našega samostalnoga državnog živofa. .Od ujedinjenja do danas, prema kalkulacijama Narodne banke, Тве епског Ккотезанјаја, Ministarstva tinansija, a i naših stručпјака, smatram da je unišlo sumarno u Jugoslaviju od .naših
atde dinara godišnje:=- dok je naš nacionalni dohodak u ] | seljenika dvije stofine i pedeset milijuna dolara u zdravoj ViuHti.,
Боа“ ПАР пргосјепјеп па 13 нибагае аојата ili 72 milijarde O II 0 Sto iznosi petnaest milijardi dinara uzevši srednji kurs dolara sa
nara. -— Kolika je danas njegova спта тезко је rOCJ, ali: je ne-
idadjivo: za pedeset posto manja nego što je bila pred tri gO= саће“ 'Mnoga родихеса и kojima је bio uložen ·iseljenički novac
propala su. Minoge banke u 'kojima. su. bile uložene iseljeničke |
:uštednje propale.-su.: Primjera radi navodim, da је и једпот :manjem gradu čelične industrije u Sjedinjenim. državama koji -se.zove ·Qary.indiana propalo dvanaest banaka od 14 koliko i? -je. svega bilo. U jednoj od. zatvorenih banaka, ulozi samo, Sip= -skog dijela stanovništva iznositi Su više od pola milijuna dolara. Mnogi i mnogr iselienici prestali su da budu aktivne ekonomske -|edinice, pali su na teret svojih snažnih potpornih organizacija, :na..teret svojih poznatih i na teret svojih rođaka, a mnogi i gla„duju potucajući se od nemila do nedraga, te pošto su potrošili :svoje. uštednje, nadajući se povratku prosperiteta, nemaju п0-vaca: za. povratak svojim kućama. Prilike su nešto bolje jedino -u. pojedinim zemljama {užne i centralne Amerike, Australiji,
šesdeset. Ova cifta iskače u svoj svojoj visini kada se uporedi sa sumom inostranih zajmova koju smo mi u toku našega. sanostalnoga Života primili od inostranstva, a uključivši ovamo stabilizacijoni zajam iz godine 1931. od hiljadu sedamstotna mtijuna dinara. Suma Svih tih zajmova iznosi oko dvestoosamnaest milijuna dolara, dakle za punih 32 milijuna dolara manje nego što je bio priliv iseljeničkog novca. Kada se zna koliku si u:ogu igrali zajmovi za pokriće našega platežnog bilansa, onda se istom vidi, koliku ulogu je igrao iseljenički novac. Godišnii priliv iseljeničkog novca iznosio je toliko ,kao da smo svake 50dine dobivali dolarski zajam u visini od 15,000.000 dolara.
Od gvodine 1926. do godine 1931. imamo” O tome prilično tačne: evaluacije:
Procena }selj. komesarijata Procena Naz. banke
1926. 952.9 722.5
„Novoj Zelandiii i južnoj Africi, ali te zemlje predstavljaju naj- | 1927. 820.6 6543 - manji dio našeg iseljeničko.g svijeta. 1928. 902.2, 703.4 _-. Za-ilustraciju ekonomske snage, žilavosti i konkstruktiv- | 1029. 1,087.0 887.6 nosti našeg elementa u Sjedinjenim dižavama navesti ću, da | 1930. 950.0 7395
„samo vrednost društvenih domova naših iseljenika (a tih imad» | 031, 682.6 _573.1
„po raznim gradovima. U. S. A. oko stopedeset), iznosi preko četiri mil:juna t.|. prosječno svaki dom oko dvadeset pet hiljada :dolara. Imade osamnaest građevnih i zajmovnih zadruga за ka„риајота од. ртеко ташјип дојата. — Vrednost crkava i školskih :zorada sazidanih novcem naših. iseljenika iznosi pet milijuna „dolara. - 1 . imetak potpornih organizacija iznosio je svršetkom g#O„dine 1031. 20 milijuna dolara. Nekih naročitih većih poduzeća u Sjedinjenim državama kao što je bio slučaj sa „Compania del „Navigacion Fluvial Argentina Nicolas Mihanovich” i sa Вабитm čilenskom salitrom nije stvoreno. Postojala зи пека ро_Филеба. koja su nažalost propala, i u kojima su pojedinci izgtibili mn Бе. novce tako, da je danas naš svijet mnogo nepovjel„Liv ргета svojim. плато ијасина. Kad se radi o novću Više voli da tlaže svoj novac u američka. poduzeća i amer:čke banke, imajući, ; озпоуаће. njegovim novcem, a nažalost i sa bankama u jugoslaVili, "које su imale iseljeničkog novca. Upoređujući ono šta je na ekonomskom području donijela naša emigracija sa emig тастјога "ме аћ пагода Као "Talijana, koji predstavljaju. kao Što je slučai Ol Argentini 27%. njenog cjelokupnog stanovništva, kada je upo-redimo sa organizovanom njemačkom, českom i drugima, 2122“, „da је опа stvorila zavidno mnogo i da je pokazala sposobnost „пазе. rase za svaki konstruktivni posao. —
13.
та Београд
Za ovu godinu uslijed prilika koje sam izložio taj Driliv biti će znatno manji ali prema mome mišljenju će još uvjek :7лог око 350 до 450 па ипа Фтага Бидиа, да зе оп и једпот velikom dijelu sastoji i iz renta i osiguranja te posmrtnin penzija, a. koje. bez obzira па krizu dalje u jednakom iznosu teku. — Ovaj priliv .iseljeničkog novca tekao je sasvim normalno i bez naročiih apela našim iseljenicima bez ikakovih zajmova učinjenih kod njih, osim naravno u koliko su oni učestvovali u Supskripciji Blerovog i Seligmanovog dolarskog zajma, ali ta svota nije uračunata u priliv :seljeničkoga novca, nego u priliv novca iz inostranih zaimova. Nije postojala nikakova iseljenička banka niti kakav drugi privilegovani institut sa ciljem prikupljanja ise-
| ljeničkih uštednja. Novac je dolazio bilo putem čekova američkih banaka na naše banke, bilo putem Poštanske Štedionice.
i bilo da su ga iseljenici donosili lično sa sobom prilikom njihovog fka iskustva i sa amerikanskim bankama koje su bile |
povratka ili posjete otadžbini. — Veliki dio novca poslan je i efektivno u pismima. Vrlo je teško specilicirati kuda je taj novac u zemlji plasiran, no svakako u najvećoj količini investiran js u nekretnine. Poznato je, kako je cjena zemlje i kuća poslije rata u prvim godinama našeg novog državnog života pored drugih razloga skočila u cijeni, baš radi velike potražnje zemlje sa strane iseljenika.
(U idućem broju svršetak).
DR: JJ
· Утисци СА ПРИПРЕМНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ 0 РАДНОЈ
| O, кад је Привредна депресија узела ИЕ раз- |
_ НЕДЕЉИ OJL 40 ЧАСОВА, У ЖЕНЕВИ
вет Међународног Бироа Рада већ и по самом познавању ствари нису надлежни за привредна питања, то се она старала да поједине владе и Друштво Народа потстакне на то. Она је покренула измеђ осталог и питање извођења јавних радова и скраћивања радног времена, као меру за сузбијање
"мере, Међународна Организација Рада, која се дотле бавила искључиво социјалним питањима, покренула је акцију на сузбијању кризе. Како међутим ова организација, а нарочито | њени главни органи, Међународна Ортавувација Рада и Са-