Narodno blagostanje
- НАРОДНО
Страна 92
Док је Румунија напустила борбу против контроле Друштво народа, дотле у Бугарској она улази сада у акутну фазу. Бугарска влада није се никада стриктно држала прописа женевског протокола из 1928 године, који предвиђа уску сарадњу између органа Друштво народа у Софији и бугарске владе. То је наглашавано у свим извештајима финансијског комитета Друштва народа, тако, да су код преговора о модилитетима плаћања амортизационе и каматне службе повериоци поново поставили услов што јаче контроле делегата Друштво народа. Бугарска је на то морала пристати. Али последни извештај финансијског комитета Друштва народа показује, да влада и даље ради на своју руку, без споразума и пристанка делегата Друштва народа. У поменутом извештају се истиче лоше стање бугарских јавних финасија. За првих девет месеци текуће буџетске године дефицит износи 600 мил. лева, и вероватно ће се до краја попети на 300 мил. Бугарска влада је резигнирано посматрала како се дефицит гомила, а није предузимала никакве ефикасне мере. Игнорирала је предлоге делегата Друштва народа, и водила самосталну привредну политику, која је наишла на критику у Женеви, што се подвлачи и сада у извештају. Нарочито се указује на штетне последице поједнних закона о заштити дужника који су озбиљно потресли приватни и јавни кредит, па чак довели и до сметња у производњи и саобраћају робе. То треба коригирати, у споразуму с делегатима Друштва народа. Али и ове мере треба да уђу у општи план за санирање привреде и финансија. Како је, међутим, садашње стање државне благајне врло тешко, то комитет предлаже, да се бугарској вла-
Бугарска се рве с делега: тима Друштва народа
ОБАВЕШ
НОБЧАРСТВО
— Ulozi na štednju kod poljske Pošt. štedionice porasli su u 1932 godmi za 113 mil. zloti na 445 miliona, a broj ulagača za 200.000 na 953.000. Ovo povećanje je rezultat velike propagande i akcije od strane same države, tako да је рогаз: isključivo na teret privatnih banaka, iz kojih su ulozi povlačeni i davati Poštanskoj štedionici. Čekovni ulozi su ostali u glavnom перготепјеш — 178 ти. моћ.
— Prošle godine osnovano је и Заузкој Бапомни 6 акcionarskih društava sa ukupnim kapitalom od 12 mil. din. Prema 1931 god. broj osnovanih društava je za 7 manji a kapital mani: za 19.400.000 din.
— Banque de France isplaćuje za prošlu godinu dividendu od 200 Ттапака na akciju prema 385 u 1931 godini.
— Švajcarsko savezno veće odobrilo je plan za saniranje Banque d'Escompte Suisse i odredilo potrebna sredstva za njegovo sprovođenje. On predviđa otpis celokupne glavnice u nominalnoj vrednosti od 70 mil. švajcar. franaka (poslednji berzanski kurs 10%) i upis nove glavnice od 35 mil. šv. franaka. Die eidgenossische Darlehenkase preuzima 20 mil., dok ostatak od 15 mil. preuzimaju kantonalne i neke zapadno-švajcarske privatne banke. Prioritetna glavnica od 40 mil. franaka, od koje je već dve trećine uplaćeno, i koja se nalazi u rukama velikih Šv. banaka, ostaje nepromenjena; osfatak će se uplatiti u najskori-
jem vremenu. — Rumunski izvoznici su vrlo nezadovoljni sa funkcioni-
БЛАГОСТАЊЕ Бр, 6
ди одобри продужење благајничких записа у износу од 300 мил. лева, чије је издавање одобрио Савет Друштва народа у априлу 1932 године, и емисија нових благајничких записа у износу од 200 мил. лева.
EI Ia TE XE r O Tora Ir Ir ri m неа ra m
Грчка влада је прошле јесени постигла споразум о трансферирању 30% у септембру доспелих обавеза по својим иностраним зајмовима, које је добила под ауспицијама Друштва народа. Али услед унутрашњо-политичких разлога није дошло још до исплате. Сада је, међутим, ситуација много тежа. Оно што се је пре неколико месеци могло урадити без већих тешкоћа, сада може да доведе до катастрофалних последица. Сума коју по овме споразуму треба исплатити износи 3.5 мил. долара. Ha домаће повериоце отпада 800.000. Тако да се 27 мил. долара морају трансферирати. Девизне залихе у земљи врло су мале. После трансферирања горње суме, рачуна се да ће остати свега 5.9 мил. долара. То је, међутим, 'минимално, када се узме у обзир да Грчка треба девизе за увоз животних намирница и сировина за своју индустрију. Тешкоће су нарочито због тога велике, јер је прилив девиза у земљи врло мали. Бродарство је последњих година скоро потпуно престало да лиферује девизе, туризам је јако опао, а главни извозни артикал —- дуван, иде великим делом у компензацији, и то у главном за индустријске производе, тако, да се овај одлив девиза неће моћи компензирати редовним путем. Ту и лежи проблем. Питање је где ће Грчка наћи девизе потребне за исхрану свога становништва. О даљем трансферирању према томе, не може бити ни говора.
У Грчкој је угрожена исхрана због немања девиза
з
ТАЈНА СЛУЖБА
ski u Rumuniju, tako je da je ovaj saldo po sadašnjem ugovoru o kliringu bio neizbeživ. _ т
— Ministarski savet doneo je uredbu prema kojoj se izuzimaju vezana i privremeno vezana dinarska potraživanja od uredbe za regulisanje isplata obaveza banaka i to sledećih novčamih zavoda: Prve hrvatske štedionice, Ljubljanske kreditne banke, Jugoslovenske banke, Privredne banke u Vel. Kikindi, Eskontne banke u Beogradu, Gradske štedionice u Splitu i Bankarske radnje braće Turković iz Zagreba. Ovi iznosi isplaćivaće se na način i rokovima koje bude predvideo ministar trgovine u Sporazumu sa ministrom finansija.
— Na osnovtn čl. 6. Zakona o produženju važenja zakonn o zaštiti zemljoradnika Ministarski savet doneo je uredbu po ko-
јој se kod sastavljanja zaključnih računa za 1932 godinu mogu.
odredbe Zakona o, bilansiranju državnih hartija od vrednosti od 31 decembra 1931 godine primeniti na akcije Privilegovane agrarne banke po kojima država garantuje isplatu kupona.
— Socičtć Gćnćrale de Belgique iskazuje za prošlu godinu čistu dobit od 133.79 mil. franaka prema 133.15 u 1931 a 234.1.1 mliona u 1930 godini. |
— Китипзка мада зртета ауа пома zakonska projekta o regulisanju dužničkih odnosa. Prvi se odnosi na zemljoradničke, a drugi na gradske hipotekarne dugove. U prvom se predviđa samo olakšice kod otplate duga i premija za one, koji plate svoje dugove pre zakonom predviđenog roka. Donošenjem ovih zakona ukinuće se novelirani zakon o razduženju seljaka.
— Velike poljske banke zaključile su da ove godine, kao
sanjem kliringa s Mađarskom, i traže njegovu promenu, pošto i prošle, ne isplaćuju dividendu nego da čistu dobit upotrebe saldo iznosi 75 mil. leja u njihovu korist koji ne mogu naplatiti. | isključivo na pojačanje rezervi. Kod 60 privatnih banaka ulozi 51 Rumunski uvoz u Mađarsku je skoro tri puta veći nego Mađar- | opali od 511 mil. na 472 mil.