Narodno blagostanje

4. фебруар 1933.

Средњи дневни курсеви били су ове недеље следећи: с

Зои ЗА 11. 21. 7% Инвестиц. зајам = — 44— 4% Атрарци — — — 24.50 6% Беглуци 3705 3150 3150. 3225 7% Блер о _ 3 — = Рента Ратне штете 203.50 200... — 205.Ратна штета (термин фебр.) 199.50 197.— 198.50. 200Народна банка _ _ 4150. — 4150— 4150Аграрна банка 221 2198 — 220 _ 220 У 7% и 8% Блеру уопште није било пословања. Обрти у свим папирима били су минимални, и изкосили су укупно 1.13 милиона динара према 214 милиона у прошлој недељи. Највише је трговано у Ренти Ратне глтете

наиме укупно за 588 хиљада динара, 314 хиљада у промпт | роби и 274 хиљада у терминима. Релативно велики је сбрт још и у 6% Беглупима, док су остали папири, изузевши акције Аграрне банке, потпуно занемарени. У 6% Беглуцима трговано је за 267 хиљада, што указује на знатно интересовање. Сматрамо да је то последица високе рендите и тињенице, да се још увек издају у Босни нове обвезнице. У акцијама Аграрне банке трговано је за 120 хиљада а у гкцијама Народне банке за 62 хиљаде. Аграрци 4% имали су обрт од 2 хиљаде, 7% Инвестипиони зајам од 53 хиљаде а 7% Блер од 42 хиљаде.

На париској берзи износили су курсеви наших државних папира као што следи:

24.1 25. 21:10 30 4% из 1895. год. 2050 2950 30—" 305% из 1902. год. 163 _ 157—– 157— 1604.5% из 1906. год. 138—– 144 144—- 1504.5% из 1909. год. 143— 140—- 143— 1#25% из 1913. год. 31 „5109. 31. 3170 45% из 1910. год. 194” [55 1932. ~” 4.5% va 1911. noj. 135.—. 136— 136— 1327% из 1931. год. 2050. 21——– 2190. 2050

А на њујоршкој берзи наши су папири нотирали: 7% Блер 8% Блер 7% Селигман

27. децембра 1932. г. 18.25 19.50 183. јануара 1933. г 16.50 19.50 17.50 10. јануара 1933. г 21— 21.50 Ol. 17. јануара 1933. г. 20.— 20.— 20.24. јануара" 1933. г 20.50 21-—— 18.75 31. јануара 1933. г 20.— 20— 20—

На девизној берзи износио је обрт 3.21 милион, од чега долази највише на приватни клиринг са Бечом, у износу од 2.67 милиона динара. Аустријски шилинг је тргован по курсу од 9.05. Врло велика се понуда осећала у извозним боновима Грчке новчаничне банке код слабе тражње. Курс 60нова је варирао између 36—37, а обрт је износио 29 хиљада динара. У девизи Лондон обрт је 113 хиљада, Париз 276 хиљада ит. д.

Курс динара у Цириху био је 7—; примови Народне банке износили су 20% односно 28.50%.

ZAGREBAČKA BERZA

Novčano Tržište, Trašanje oko izlaza iz današnje NOVčane krize nastavlja se i dalje. Sad su već i neki narodni poslanici počeli da o tom predmetu podnose interpelacije u Skupštini. Bezkreditno stanje traje već godinu dana. Naročito se to oseća poslednjih meseca.

Devizno tržište. Znatnih promena nema. Kurs šilinga privatnom klitingu nešto ie popustio. Šiling je na drugim tržištima slabiji pak se to odrazuje i kod nas. Pregovori sa iran-i

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 95

uskim porterima nisu još dovršeni. Izgleda da je glavno pitanje dali će dinar koji će se polagati kod Narodne banke biti na slobodnim ili vezanim računima. |

Tržište efekata. Situacija je mešto slabija. Promet manji nego obično. Investicijoni zajam novac 45 a roba 46. Асгага novac 24 a roba 25. Begluci novac 31.75 а гођа 32.50.

Ratna šteta slabija. Uliimo februara zaključen po 195 до 197. Prompt novac 200 roba 202. Porast od pre nekoliko dana usledio je izgleda zbog toga jer bi se u buduće amortizacija vršila ne izvlačenjem po nom:ali nego kupovinom na berzi po efektivnom kursu. Ratna šteta. je slabija i radi toga је“ је inkaso kupona ovce godine mnogo kompliciraniji nego što “je to bilo ranije kad nije bilo reversa i kad su se kuponi inkasirali i kod poreznih uprava.

Osampostotni Blair zaključen po 39.50 za 7% novac је bio 37 bez robe. Kod Seligmana ni novac ni r0ba .

Državni lozovi 12 novac 25 roba. Crveni lest novac 12 тођа 15 Narodna banka je u porastu. Novac 4.100 roba 4.900. Pab 220 novac 221 roba bez zaključka.

Narodna šumska 24 movac 26 roba. Gutmann toba 80. Šečerana roba 150 Šećerana Bečkerek 900 roba. Impex novac 50 rfoba 30. Trbovlje novac 150 a roba 175 dinata.

РОБНО ТРЖИШТЕ.

Тиненина.

(ве недеље тенденција на светском тржишту пшенице је нешто лабавија. Цена од 48 доларских центи за бушел крајем прошле недеље није се могла одржати, и пала је на 41.63. Већих промена нема. Аустралија је продала нешто за Далеки Исток, Канада у Европу. Вести о стању озимих усева у Сједињеним Државама Америке су непромењено рђаве. Пројекат закона о помоћи америчким фармерима остао је без икаквог утицаја, јер нико не верује да ће се остварити.

Домаће тржиште пшенице и даље је хосистички расположено. Ми смо у глоси о пшеници анализирали детаљно разлоге ове нагле хосе. Цене су следеће: бачка окодина Нови Сад 235—240, околина Сомбор 232.50—237.50, средње и горњо-бачка 235—240, горњо-банатска 232.50 до 237.50, сремска 235—240.

Кукуруз.

е кукуруза су нешто мало "попустиле. Услед повољније цене и бољег времена понуда је била нешто већа, што није могло остати без утицаја на цене. Тражња ie исто тако нешто попустила према прошлој недељи, али је ипак доста трговано. Рађено је и доста терминских 3закључака. Цене су биле следеће: За бачку и сремску робу промпт 69—71, а за термин мај 78—80 динара, што је још увек испод светског паритета.

Међутим, цен

Јаја.

На свим тржиштима јаја цене су чврсте, што је У главном последица јаке зиме. У Швајцарској штајерска роба се плаћа 108—110 швајцарских франака за два полусандука, у Немачкој 85—97 марака, а у Италији 320 лира. Код нас је продукција слаба. Нешто: купују Чехословаци, али су ве-_ лике тешкоће због увозних дозвола. Продаје се нешто и у Швајцарској, док је Италија у последње време престала да купује нашу робу.

ПОШАЉИТЕ ПРЕТПЛАТУ ЗА 1938. ГОДИНУ !