Narodno blagostanje
ар 033 НАРОДНО
"БЛАГОСТАЊЕ. i Страна 83
Д-р Јозо Томашевић, стални сарадник „Народног Благостања
БУДУЋНОСТ НАШЕ
ДРВНЕ ИНДУСТРИЈЕ
— Кратка анализа главних фактора на тржишту дрвне индустрије“) —
Шумека, индустрија је наша главна индустриска грана. Она је извозна. Послератна висока коњунктура омотућила је оснивање нових и проширење старих предузећа. Нарочито у Босни у Оловенији. Калапитет је у Босни повећан од 1920 до 1980 од 15.748 на 25.047 коњских снага.
'Ошшта депресија у индустрији дрвета наступила; је тек у 1931. Оно што је пре сматрано кризом били су само периоди нешто слабије коњунктуре.
Извоз дрвета је најважнија активна, позишија. нашет трт. биланса. Његово кретање представља нам следећа табела :
Извоз дрвета од 1920
1931. Извоз |трвета за грађу пада у првих 9 месеци 1982 према одтоварајућем периоду 1981 за 291% по количини и за 42,0% по вредности, код горивог дрвета за 8% по количини и 40% по вредности. Извоз железничких прагова, у 1982 готово је сасвим престао. Износи само 102 хиљаде према 2 милиона, 14 хиљада комада у одтоварајућем периоду 1981. У део дрвета у нашем извозу у првих 9 месеци 1982 износи 16,8%.
Извоз дрвета, навадовао је у прошлој години и код Русије и Аустрије готово у истом размеру као и код нас, док је код другог блока држава извоз-
до 1932 године
ПЕВАЧИ 3; У ој Од ГОДИНА Дрво за грађу Дрво за гориво Железнички прагови O. лионадин, Тона Милионадин Тона |Милиона дин| Комада |Милионадин. _ ИЗВОЗА 1920 362.310 310 11.247 1 311 23,5 1921 326 642 170 50.107 6 176 7,2 1922 588.284 520 112.750 35 555 15,0 1923 844.597 1.286 351.903 {51i 1.437. IDO | 1924 1,046.292 1.620 508.798 166 | 1.786 18,7 1925 1,051.225 1,118 304.559 76 1,380.230 72 1.266 14,2 1926 "1,086.314 802 407.459 83 2,195 699 92 777 12,5 1927 1,150.071 885 557,365 127 3.374 906 135 1,147 18,0 1928 · 1,469.749 1.183 605.181 130 2,191.619 137 1 450 22,5 1929 1,399.164 1.398 656.434 142 3.240.577 170 1,710 21,6 1930 1,166,232 1,156 412,434 79 2,711.955 142 1.377 20,3 1931 750,097 668 274.669 51 2.105.556 97 816 17,0 1982 (дмес) 416,839 309 128.081 21 102,107 4 334 163 " "Ми смо у овој табели изоставили израђевине|ница дрвета, наиме балтичкот, опадање извоза по
од. дрвета, · дрвени угљен, екстракте и нузтредне производе шумске индустрије. Природно је, да је најважније питање грађевног дрвета, је је његов удео у иввозу 70—90% и од његове прође зависи положај и стране и наше дрвне индустрије. Опадање пзвога у 1981 према 1930 износи код.
количини према 1981 износило само 4,2%. једино | извоз Пољске опао је за 49%, док је Русија успела "да свој извов повећа. Њен удео на "извозу дрвета "СВИХ балтичких држава износи у 1982 родини 3687% према 30% у години 1931.
Како смо горе рекли криза наше шумске ин-
грађевног дрвета 29,6% по количини и 492. 2% По | хустрије, а такође и криза шумске индустрије У вредности, Код горивог дрвета за 38,4% по количи- · другим земљама. извозницама, дошла, је као после-
ни и 354% по вредности, а код железничких пра- лица, ситуације на међународном тракишту дрва. гова за 22,8% односно 31,7%. Извоз дрвета у 1981 Држава, је опет требала да прискочи у помоћ. Буизносио је 17,0% целокупног извоза шрема 20,8% дући да је Закон о давању олакшица шумској ин-
|| тодини 1980. Те је био ревултат прве године кризе | дустрији од јула 1981 важио само до конца. 1939 то
У шумеокој индустрији., | се у новембру месецу обратио на, Министра шума Као што је то било у тодини 1925 и 1926 кад и рудника Савез индустријалаца и тртоваца шум“
___ наша шумска индустрија није имала 'високу. ко- ским производима из Загреба тражећи да се у но| њунктуру, тако је и 1981 апелирано на државну вом Закону уведе облитатна помоћ свим предузепомоћ. У јулу 1981 донесен је Закон о давању олак- ћима. Тражено је да се ив дугорочних уговора,
шица шумској индустрији ради кризе. Тим се ста= · ње није поправило. Шритисак на нашу индустрију дрвета долавио је споља. Отање се у 1982 погоршало. Дене даље падају, а извоз се срозава: прошорциснално јаче но укупан иввоз. Шрвих 9 месеци 1982. за, 49%, (целокупан извоз за 445%) — према
1) Податке за овај чланак ставио је на расположење уредништву један пријатељ, на чему нека му је топла хвала.
може треузети само 25% уговореног етата али без обавезе на, сечу. У колико би фирме преузеле више од 25% траже попуст од 50% од уговорене цене Т.Ј. премију. Тражила се и ревизија омера, између тех-
ничкот и торивот дрва у сврху побољшања квали- -
„тета, како би се лакше конкурисало на страни.
" Отплата, преузетих делова етата имала, би се врши- 7 ти у 18 месечних рата. Праже укинуће 27/0-тне так- AA
се ва пошумљење и т, д. Не улазећи у коментари“ 7 / | а ~ ми 5 Š JE
[55