Narodno blagostanje

4. март 1933,

производа а. д., Београд (ред.). — Панчевачки парни млин д. д., Панчево (ред:). — „Конфор“, а. д. за техничка предузећа, Београд (ред). — „Циклон“, а. д. за савремену дезинсекцију, Београд (ред.).

31. марта: Колубарска привредна банка, Лазаревац (ред.). — Бруска трговачка банка, Брус (ред.). — Фабрика хартије а. д. Чачак— Београд (ред.).

2. априла: Приштинска банка, Приштина (ред.: Савска банка, Београд (редовна). Младеновачка задруга 4. д., Младеновац (ред.). — Јагодинска банка, Јагодина (ред.). Земљораднички кредитни завод „Тамнавац“, Уб (ред. Индустриско-трговачко. а. д. „Сувобор“, Обреновац (ред.). Индустријска банка а. д. Београд (ред.).

"5. априла: Банка „Тамнава“ а. д., Уб (ред.).

9. априла: Српска кредитна банка а. д., Београд (ред.). = Јужно-српска банка, Кос. Митровица (ред.). — Бруска штедионица а. д., Брус (ред.).

23. априла: Краљево-селска привредна банка у ликвидацији, Књажевац (ред.). — Чачанско а. д. „Морава“, Чачак (ред.).

"Trp. registar:

'Brodarsko i bagersko 4. d., Beograd, upis movoizabranop prokuriste ing. g. Aleksandra P. Grujića. — „Agraria”, trgovačko d. d., Čakovac, upis likvidacije firme. --- Mautner Edmund, jugoslovensko d. d., za proizvodnju i trgovinu 5е-

menja, Upis firme. --- „Krivaja” šumska industrija a. d., Dre Ajzler:i Orflib u Zavidovićima, upis novih članova uprave g. 5.

Milana Ulmanskog, V. Fild Robinsona, Emila Kolosa i D. ]. Plotmana. Jugoslovensko „Sınlight” d. d., u likvidaciji, Zagreb, upis brisanja firme. --- „Štimac i Čabić”, d. d. za promet robom, Zagreb, upis firme.

Licitacije:

iSredišnji ured za osiguranje radnika, Zagreb, 7 marta, za jrstalacione radove na svojoj novoj zgradi. --- Primorska finansiska direkciia, Split, 15 marta, za nabavku 300 tona ugljena. — Komanda mornarice, Zemun, 6 aprila za nabavku ku-

deljnih i lanenih platna. — Komanda mornarice, Zemun, 5 apr:- |

la, za nabavku 13.000 pari cipela. — Bregalnička diviziska oblast, Štip, 6, 7 i 8 marta za nabavku drva za garnizone. Zavod „Obilićevo”, Kruševac, 13, 14 15 i 16 marta, za mabavku materijala. — Uprava Dravske banovine, Ljubliana, 10 marta, za regulaciju Ljubljianice kod Ljubliane (680.572.90).

Bibliografija: Zadrugarstvo, Beograd, god. V. br. 2. --- Penežni Bursa,

Prag, god. IX br. 46. —- Merkurov Vjesnik, Zagreb, god. 29. br. 2;

РАЗНО

— Grčki ministar flinansija Kafandiris izjavio je да се jedna od mera za uravnoteženie budžeta i povećanje prihoda biti i uvođenje državnog monopola za čitav niz artikala, neophodno potrebnih za život. Mi ne znamo da li će ova ideja ministra #nansija naići na razumevanje kod vladine većine, ali smo sigurni, da će se u tome slučaju grčki narod podeliti na dva fabora: na: švercere monopolskih artikala i na kontrolore. O korupciji dai, ne govorimo. Istorija nam pruža čitav niz interesantnih primera zato. Poznat je slučaj za vreme Fridriha Velikog, koji je uveo monopol pržemja kafe. Čim je monopol objavljen, tražnja za prženom kafom je naglo pala, ali |e, zato, industrija dolapa do-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 157

živela nečuven prosperitet. Svako je pržio kafu kod kuće. Naravski, da je to bilo vrlo teško kontrolisati. Zato je trebao Ogroman aparat kontrolora sa specijalnim sposobnostima. Te su | bile čulo mirisa. Tada se je stvorio naročiti tip kontrolora, po znatih pod imenom njuškača kafe, koji su išli od prozora do prozora, 1 njušili gde se prži kafa. Jasno je, da ovaj monopol niie doneo državi velike prihode, a u narodu |e razvijao 'rijumča-– renja. Sada se može zamisliti kakvih će sve vrsfi kontrolora biti | и Grčkoj, gde ministar finansila namerava da sprovede državni monopol baš kod onih artikala, koje је najteže kontrolisati, i kakvi će efekat to imati za državni budžet, da i ne govorimo O moralnoj strani problema.

— Krajem pr. g. bilo je na području Dunavske banovine ukupno 40.950 radnji od kojih su: trgovačke 21.836, zanatlijske 27.214, i industrijske 840. Od trgovačkih radnji najveći broj ie sa mešovitom robom (3541) i sitničarija (1737); od zanatlijskih najveći je broj berberskih (2367) i kovačkih (2011), a od industrijskih poduzeća najviše ima mlinova (596) i ciglana (95).

— Sresko nače“stvo u Splitu odredilo je da se hleb d5 dalje odredbe prodaje po ceni: beli 5 din., polubeli 4,50 din. i crni 4 dinara po kilogramu. МЕ 6

— U Ljubljani je 20 ov..m. počela rad nova carinarnica, | čija je. izgradnja koštala opštinu oko 9 mil. dinara.

— Udruženje prodavaca duvana iu Zagrebu održalo je , skupštinu 19 ov. m., na kojoj je doneta rezolucija da se traži da | udruženja U a duvana postanu prinudna i da se O DrOdavcima duvana donese-pravilnik koji je predviđen monopolskim zakonom još od 1 aprila 1932 god.

— jugoslovensko humano društvo „Crveni Krst” sa scdištem u Beogradu izdalo je od 1921 do 1 januara 1933 god. pomoći u iznosu od 39,145.088 din., od čega je u inostranstvo poslato 6 mil. dinara. Najveći rashodi bili su: za podizanje bolničarske škole u Beogradu 4,624.660 din., za podizanje i izdržavanje doma siročadi u Užicama 3,941.593 din., za podmladak Crvenog Krsta u Beogradu 2,009.629 din., za izdržavanje sanatoriuma invalida u Vrnjačkoj Banji 1,963.619 din., za izdržavanje bolničke škole u Valjevu 1,019.127 din., za dečja oporavilišta 309.930 din., za humano prosvetne ustanove 487.208 din. i t. d.

— Prošlogodišnja građevna delatnost u Sušaku bila је dosta živa. Sazidano je 35 novih zgrada i to: 1 trospratna, 4 dvospratne, 12 jednospratnih i 18 prizemnih. U tim zgradama ima 78 stanova ukupno. Sa sobom i kujnom ima 5 stanova, sa 2 sobe 14, sa 3 sobe 30, sa 4 sobe 18, sa 5 soba 5 i sa 6 soba 2 stana.

— Мартовски купон облигација јужних железница (Дунав—Сава—јЈадранско Море) исплаћиваће се са 58 доларских центи према 77, колико је исплаћивано за последњих 7 година.

— У Лондону је пре неколико дана почела с радом нова петролеумска конференција, којој су присутни претставници свих заинтересованих предузећа, под претседништвом г. Кеслера. Ова конференција је наставак њујоршке и париске, и ради се о даљем ограничењу производње, Главна сметња су Румуни, који су дуго времена саботирали и закључке париске конференције о редукцији.

— У Аустрији је до сада било сваке године за време сезоне запослено 15—18 хиљада чехословачких радника у „производњи шећерне репе, који су по уговору, морали бити "плаћени у чехословачким крунама. Сада је, међутим, с o6зиром на девизне тешкоће аустриска влада ограничила број чехословачких радника на 10 хиљада.

Англо~» ЧХехословечка и срилијал у БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17.

Рачун Поштанске штедионице Београд 51005, Централа у Прагу — 52 филијале у Чехословачкој —

Прашка Кредитна Банка

Телефон 23402, 23403, 23404, 23405, 23406. U у иностранству: Лондон, Букурешт, Софија;