Narodno blagostanje

15. И 1933.

Dr. A. A. Pavelić, Chicago

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

бтрана 245

KRIZA POLJOPRIVREDE u SJEDINJENIM SEVERO- AMERICKIM DRŽAVAMA

УГ Ривогост bredit, VJI Planovi za saniranje poljoprivredne Prize,

(Svršetak) VI Dugoročni krediti

Međutim, kreditni problem farmera nije ogranićen samo na kratkoročne i posredne zajmove. Jednako seriozna situacija je i na području farmerskog hipotekarnog kredita-mortgages. Većina fakovih dugova ućinjena je pre pada cena, i kako amortizacija istih još nije završena oni su postali težak teret za poljoprivredu kod današnjeg stanja cena. Obnove ili odgode pla= ćanja ovih obligacija imale su teške posledice i na drugoj strani, jer su razne trgovačke banke i osiguravajuća društva, koja su ima:a uložena ogromna sretstva baš u te vrste poslova, bila prisijena da ograniče svoj rad zbog do tada neuobičajeno velike tražnje zajmova na osnovu polica osiguranja. I ako je tenden-c cija banaka, da se dužnicima što više izađe na susret i da im se pruži prilika, da izađu iz teškoća, ako za to ima mogučnosti, one su ipak bile prisiljene da likvidiraju dubiozna potražvanja i po-, slove sa nepokretnostima. Osim toga, na tržištu se još i danas nalazi oko miljardu dolara u bonovima i dugoročnim obligacijama, na koje treba p:aćati dva puta godišnje interese, pa su” banke bile prisiljene da nastave sa kolektovanjem potraživanja,“ i na tome su insistirale gdegod je bilo krajnjih granica mogučnosti, da se dođe do naplate dužnih amortizacija i kamata.

Uza sve to situacija se je u poslednje vreme foliko pogoršala, da mnoge banke nisu mogle da izdrže svoj kreditni standard ı da istovremeno pomognu i one svoje dužnike, koji to zaslužuju. Radi toga je i kongres votirao federalnoj vladi kredit za supskripciju daljeg kapitala Federal Land Banks, ćime se je omogućio nastavak daljih kreditnih operacija. U isto vreme je i za istu svrhu odobrila i Reconstruction, Finance Corporation bankama novih 30 miliona dolara za kupovanje bonova Federal Land Banks.

1 ако banke danas raspolažu dostatnim srefstvima, krediti koje one odobravaju, relativno su maleni, đelimično radi nastavljene slabe potražnje kredita, a delomično i radi srazmerno visoke kamatne stope fih zajmova, a i velikih obezbeđeja, koja se traže. Glavni uzrok je ipak u tome, što se ovi zajmovi upo. trebljavaju za refinansiranje postojećih dugova, a fi su veći od sadanje vrednosti nekretnina, na osnovu koje se zakonski smeju odobravati novi zajmovi. Ostale tražnje za zajmovima se ne mogu ođobravati, jer se molioci ili faktično ne bave farmerstvom, ili ne ispunjavaju koje druge zakonske uslove.

VII Planovi za saniranje polioprivredne krize.

Polazna tačka finansiske pomoći vlade je niska cena, koju polioprivrednici dobivaju za svoje produkte. Kad bi se moglo polučiti pobolišanje u tome ртамби, cela bi se situacija uskoro popravila, osobito kod onoga velikog broja poljoprivrednika, koje su ove godine naućili da gospodare sa mnogo manje kređita, nego što se ie do tada misli,o, da je potrebno ili verovalo, да је moguće. j

Već smo spomenuli, da je inicijativom pretsednika Huvera bio pred više od. tri godine osnovan Federal Farm Board sa zadačom, da intervencijom na tržištu i direktnim ofkupom poljoprivrednih produkata izvršuje pritisak za tržište u cilju povečanja odnosno stabi!izacije cena prođukata. Koncem 1932 god. taj institut bio je izdao zajmova u visini od preko milijardu do~

lara, dok s druge strane velike kolićine produkata, koje drži ovaj Board pritištu na tržište, tako da one deluju baš protivng: u mesto da oduzimanjem količina robe sa tržišta isto olakšavaju, one dejstvuju da je cena pod pritiskom tih rezerva niska, i ne= stalna. Istovremeno i sam Board ima velike: gubitke, jer je kupovao pšenicu i pamtik za cenu daleko višu od sadanje, pa sađa nema mogučnosti, da proda robu za cenu, da bi ga izvukla iz velikih gubitaka. Smatra se da je sigurno ,da će buduća Rooseveltova administracija ukinuti ovaj Board i da će pristupiti drugačijim metodama regulisanja proizvodnje i tržišta poljoprivrednih artikala.

. Farmeri su i sami pokušavali. kroz niz poslednjih godina, da nađu puteve, koji bi ih izve;i iz teške situacije. Oni su imali dosta одгедепе poglede na probleme, i radi toga su razne njihove organizacije spremile nekoliko planova, :od “kojih su najvažniji: a) debentures plan,

b) equalization fee plan

c) demostic allotment plan.

Svi su ovi planovi bili iznašani pred Kongres po ројеdinim. Članovima, ali su redom odbijani iz raznih razloga. Me-

„Фибт treći, poslednji, plan u zadnje vreme nailazi na sve jaču · podršku u ređovima farmera, javnosti i vodećih političara. Re-

publikanska administracija ga odbija, jer:on u sebi sadrži elemenat restrikcije proizvodnje i radi toga je i pretsednik Hoover već unapred najavio:svoj veto, ako bi taj projekt i prošao kroz kongres. Buduća đemokratska administracija u velike prihvaća ovaj plan i on će služiti za bazu buduće demokratske poljoprivredne politike.

Pre nego što pređemo ma detaljnije opisivanje trećega plana, moramo ukratko izneti prva dva projekta, koji u mnogome sadrže elemente za. treći. :

A) Debenftures plan. On predviđa neku vrštu premije federalne vlade :za izvoznike po'joprivrednih · artikala, koja bi iznosila, po. poslednjoj redakciji projekta, polovinu izvezenog bušela. Kako cilj ovoga projekta nije bio samo unaprediti izvoz, nego takođe 1 Шепин сеписпа domaćem tržištu, oćekivalo se je, da će izvoznici, s obzirom na izvgznu premiju, moći u granicama iste da više plate za nabavku robe ma domaćem tržištu. ljzimajuć za bazu :današnje prinose: pšenice, takovo povećanje сепа

. donelo bi na :800 miliona bušela farmerima oko 168 miliona do lara, ali kako je izvoz moguć samo za oko .200 miliona bušela, · državu bi stajala ova operacija oko: 42,000.000 дојата. Као пај-

jaći razlog: protiv ovoga plana navodi se, da bi ovakovo роуеćanje cena proizvelo povećanje produkcije, kao:d:tovarenje novih troškova. na: ionako već :potpnno pauperizirane konsumente i federalnu blagajnu, koja je: u: deficitu.

B) Equalization fee plan predviđa: osnivanje jedne državne eksportne 'korporacije, Која 'bi 'kupovala višak poljoprivrednih proizvoda preko potreba ит згедпји :svetsku cemu plus tarilnu stopu i držala ga vam domaćeg tržišta. U praksi bi ovaj plan jzgledao :ovako: j

svetska cena pšenice po bušehi ako 'D,BO dolara plus tartifna stopa oko | Q40 isvega po bušelu · 0,90 dolara

za: 200 miliona! bušela preficka, štobi -onda imzžlo za posledicu