Narodno blagostanje

6. мај 1933.

iz redakcije:

Kriza jaja počela је da izbija u 1931 содии. Рок је oštra kriza kod drugih agrarnih proizvoda počela u prošloj godini, kod |aja najjača katastrofa nastupila |e tek u zadnjim mesecima. Cene su pale na svim tržištima. U Danskoj su pale od 1.3 danskih kruna za 1 kilogram početkom februara ov. god. na 0,90 kruna početkom i 0,50 kruna za 1 kilogram krajem marta. U Mađarskoj od 8—9 helera po komadu početkom februara na 3—4 helera krajem marta i kod nas od 60—70 para po komadu početkom februara na 30—40 para po komadu, krajem februara. U Holandiji za to vreme pad iznosi oko 25%, jer je donekle sprečen intervencijom na tržištu.

Pad cena |e daleko jači nego što je o običaj u sadašnjoj glavnoj sezoni proizvodnje i trgovine jaja. Većina evropskih zemalja izvoznica јаја imaju ogromne. zalihe, čije je plasiranje potpuno memoguće. U izvesnim. državama, na pr. u Holandiji i Danskoj, položaj proiz- , vođača jaja tako |e težak, da je država morala intetvenisati na tržištu u cilju regulisanja ponude da bi se na |

НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ

'зи омде пазје јаби primenu nego i u

Страна 291

KRIZA JAJA U SVETU 1] KOD NAS

po kvintalu u 1928 (to је пајуеса сепа 'kukuruza posle rata) na 3,05 pezosa u 1930 godini. Pad cena nastavlja se i u 1931, a decembra 1932 dostiže najniži nivo koji je ikad imao na svetskom tržištu. Usled ovakvog pada cena kukuruza u glavnim, agrarnim zemljama, došlo je do delimične preorijentacije u proizvodnji, da bi se na taj način izbegao jedan deo gubitaka usled pada cene. Među nove proširene grane proizvodnje mora se ubrojiti i živinarstvo. odnosno proizvodnja jaja.

2) Pronalazak inkubatora — veštačke kvočke tehničkih i električnih postrojenja i drugih mašina, koje: jednoj drugoj poljoprivred. grani, omogućile su ogromnu proizvodnju i ogromno smanjile njene troškove. Ova tehnička таи јан таста ојакбапа je do nekle i vrlo uspešnom · selekcijom u zadnjim godinama, što se naročito odrazuje na porastu nosivosti kokoški i stvaranju trgovačkog tipa živine (druga generacija).

Mi smo u „Narodnom EBlagostanju” br. 2 od 1931 g.

taj način sprečio pad cena; ali to nije imalo naročitog u članku „Posle fabrike žita — fabrika jaja” kao i u drudejstva kao ni kod drugih agrarnih proizvoda. Tor je prvi i sim prilikama izneli rezultate i primere, koji su nam to shtčaj ovakvih mera u ovoj grani. Holandija je u toku jasno. pokazali.

druge nedelje meseca marta povukla sa tržišta oko 10 || 3) Jedan od uzroka je i preokret u ishrani u posle-

mil. komada jaja i stavila ih u hladnjače. To je i kasnije nastavljeno, ali samo u manjoj meri. U Danskoj su izvesno vreme zadruge, pomoću državnih kredita, otkupljivale velike količine |aja i stavljale ih u hladnjaču, da bi bar donekle smanjile ponudu na tržištu. Čehoslovačka je pristupila istoj meri.

Uzrok krize na tržištu jaja ima isti razlog kao i kod drugih agramuih proizvoda. Tačna statistika proizvodnje |aja ne postoji i statistički podaci u tom pogledu me mogu da služe kao sigurni dokazni materijal. АП 12 с!-

ratnim Sodinama u svim naprednim zemljama, koji se manilestuje u većoj potrošnji živine, jaja, butera itd. a smanjenju potrošnje hleba.

To su uglavnom opšti razlozi povećanja proizvodnje jaja u godinama 1925—1932. Ali да је до katastrofe

u proizvodnji jaja došlo tek u proleće ove godine, postoji

i specijalan razlog. To je naglo pojačanje car. zaštite u nekim od glavnih uvoznih zemalja za jaja, naime u Nemačkoj i Engleskoj. Da se tačno oceni važnost tih mera

„navodimo cilre uvoza jaja 7 glavnih uvoznih zemalja u

lara koje je saopštio Međunarodni agrarni institut u 1930, dakle u godini relativno dobre konjunkture:

Rimu o povećanju proizvodnje {aja u zadnjim godinama | Uvoz |aja u опата: : 1930 сод.: prema 1913 daju ipak naslutiti kakva je bila tenden=} Velika Britanija 192.085 cija razvoja proizvodnje. Proizvodnja jaja iznosila je, Nemačka 160.218 14913 u sledećim zemljama: Danskoj, Irskoj, Engleskoj, Španija 26.640 Norveškoj, Švajcarskoj, Japanu i Kanadi 5,3 mili{arde| Austrija 17.601 komada, dok je u 1929 godini iznosila 10,8 milijardi., Švajcarska 13.758 Dakle proizvodnja se u ovim zemljama udvostručila.! Francuska 20.271 U Sjedinjenim severoameričkim državama, koje sada, Italija : 22.850

proizvode oko 30 milijardi komada jaja godišnje, pove- ı Jaja su takođe uneta u sistem Otavskih ргејеСапа је proizvodnja prema predratnom vremenu tako-,rencijala. Preferencijal na jaja u korist Australije i Nove đe za oko 40—50%. U nekim zemljama, kao na pr. u | Zelandije tako je znatan, da postoiji opasnost, da će vreHolandiji i Belgiji, proizvodnja jaja usled ogromnog po- i menom ostale evropske zemlje biti potpuno potisnute sa većanja broja živine porasla je u 1930 prema predraf-, engleskog tržišta. U Nemačkoj |e početkom marta canoj proizvodnji za 100-—120%. rina na jaja od 5 odnosno 35 maraka, na 100 kilograma I ako je u posleratnim godinama konsfatovano, da povećana najpre na 70 a poslednjih dana na 100 maraka je i u ovim naprednim zemljama došlo do preokreta u od 100 kilograma. Uvoz pri toj carini je isključen. Izishrani u korist potrošnje finih stočnih proizvoda u pr- gleda doduše da je Nemačka pripravna da pregovara sa vom redu živine i jaja, koja je doduše u poslednje dve ,izvesnim zemljama o sniženju carine ma jaja, ali za godine, usled smanjene kupovne snage zbog krize, ne- znatno snižene količine. Sigurno je međutim da će u iduŠto manja, ipak potrošnja živine i jaja nije išla u korak ćim godinama fi kontingenti biti smanjivani, a еуепsa povećanom proizvodnjom. U Nemačkoj je na pr. u, fualno i potpuno ukinuti, jer Nemačka neće prestati da posleratnim godinama najbolje konjunkture (1025—55) | forsira svoju proizvodnju dok ne bude u mogućnosti da porasla potrošnja na glavu stanovništva od 98 na 121|pofpuno podmiri domaću pofrošnju. Posle Engleske najkomad, dakle za 23%. | \važnija uvozna zemlja biće dakle konačno izgubljena za Uzroci porasta proizvodnje bili su: |izvozne zemlje. Takođe i u Francuskoj uvoz jaja otežan _.

1) Pad cena kukuruza kao glavne hrane za živinu je uvođenjem kontingenta, a u Italiji neposredno pove- „ namenjenu trgovini na svetskom tržištu od 8,54 pezosa ćanjem carine u prošlom septembru i posredno oteža”