Narodno blagostanje

6 мај 1933. dukcije j јаја: Verovatno се згапдага тапје и Švajcarskoj, biti još strožiji. Holandija i Belgija sa svojom kvalitet nom robom još jače će nam otežati izvoz ma druga tržišta, I italijanski izvoz će sigurno u budućnosti pasti, Zbog konkurencije danske i holandske kvalitetne robe,

= = te iz (<

Страна 293

a to će biti jedan uzrok više da Italija smanji uvoz iz naše zemlje. Ne postoji nikakav izlaz iz ovog stanja, jer ne dog:0-

| dili se nešto naročito, proizvodnja će se morati smanjiti, la cene će i dalje padati.

58 Њу па 68

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

По трећи пут у току задњих 6 месеци у Немачкој влада прокламује 'нови велики програм за сузбијање незапсслености и оживљење читаве

Хитлеров привредни програм привреде. Први пут Папенова влада у прошлом септембру. Она је хтела сузбити кризу буђењем приватне иницијативе и то помоћу кредитних олакшица за предузетнике. Незапослени требали су се запослити појачањем опште привредне делатности. Други пут Шлајхерова влада у децембру. Оживљење привреде према њеном програму требало је да се потпомогне великим јавним радовима и то нарочито оних који запослују много радника и тиме нарочито подижу куповну снагу. Трећи пут Хитлерова влада у Темпелхофу 1. маја. Колико се до сада може видети из кратких Хитлерових изјава његов програм је у главном комбинација Папеновог и Шлајхеровог. Исто како је то у своје време чинио Папен тако сада и Хитлер апелује на приватну иницијативу сваког предузетника, кућевласника и трговца. Сви треба да употребе и задње резерве које им стоје на расположењу да би провели већ давно потребне поправне радове на фабричким објектима, кућама и т. д. Сматрамо да је основна идеја овог плана следећа: Како Папен, тако у осталом и Хитлер настојали су пробудити приватну иницијативу великим кредитним олакшицама. Ни један ни други нису успели. Произвођачи нису хтели да даље производе, мислећи да ће се дефлационистички процес наставити. Бојали су се, да ће вредност вових производа услед даљег пада цена бити мања од вредности инвестираних производних средстава. Фалило је дакле поверење произвођача у повољан економски и политички развој. Го поверење настоји сад Хитлер да успостави психолошким утицајем на предузетнике, кућевласнике и трговце. Могуће је-да он у том погледу буде имао мањи или већи успех, али само онда ако читава привреда буде уверена да ће Хитлер успети да одстрани све политичке и остале факторе несигурности, које заоштравају депресију. Додуше апел није искључиво психолошки, јер изгледа да ће Хитлер изаћи у сусрет захтевима послодаваца, који траже еластичнију форму тарифних уговора. У много случајева биће тиме омогућено смањење радничких надница. Изгледа такође да ће уважити захтеве кућевласника за снижењем пореза на кирије, а такође и жељу трговаца за јачим опорезивањем великих трговачких кућа.

Исто као Шлајхеров, предвиђа и Хитлеров привредни програм јавне радове у великом опсегу. Ми смо већ више пута о томе говорили, да је великим јавним радовима без сумње могуће запослење већег броја незапослених радника

и давање посла извесном броју предузећа. Прво је питање би ли та акција била у стању да покрене читаву привредну; машинерију. Ми сматрамо да би то било могуће, али само у

"случају да се у исто време пробуди и иницијатива предузет„ника, а то како смо горе споменули Хитлер покушава. Али 1 : ·

| aKO се јавни радови предузму у великом опсегу, а то је како

изгледа Хитлерова намера, баш у томе лежи и једна опасност за развој привреде. За јавне радове потребан је капитал. Он се може набавити 1) порезима, што би значило да се на другом месту одузима капитал од привреде или 2) издавањем нових платежних средстава. Али у колико то уследи у великој мери значи инфлацију. Према изјавама Хитлера и Шахта, влада неће ударити тим путем. Дакле влада стоји пред тешким до сада нерешеним проблемом, наиме да се избегне инфлација, а ипак проведу јавни радови у таквој мери. да даду реалан подстрек за оживљење привреде.

Хитлеров привредни програм садржи више него само покушај за оживљење привреде. Он ће помагати развој у правцу органске привреде. Како је познато под тим се подразумева помагање пољопривреде у сразмери према индустрији. Тако је изјавио Хитлер у Темпелхофу да ће његова · влада настојати најпре да заштити пољопривреду. У том погледу није рекао ништа конкретно, али је задњих дана штампа објавила извесне тачке новог Хугенберговог законског предлога за заштиту пољопривреде. У првом реду ради се о колосалном проширењу акције за раздужење пољопривреде. Она ће бити проширена на читав Рајх. Раздужење треба по могућности да уследи индивидуално и да буде проведено од надлежних судова. Оно може да уследи 1) смањењем или делимичном исплатом, 2) продајом земље у сврху колонизације. Судови ће израдити план раздужења, у коме ће између осталог бити предвиђено да камате на све дугове (осим хипотекарне) који су закључени пре 13. јануара 1931. не смеју износити више од 4 и по од сто. Ако не успе да дође до добровољног споразума између повериоца и дужника примениће се присилни поступак, према коме ће се сва потраживања моћи редуцирати за 50 од сто, изузев првокласна потраживања, која не прелазе извесну границу, коју he утврдити судови. За провођење раздужења ставља Рајх огромне износе на расположење. У буџетима Рајха од 1940. до 1943. биће у ту сврху предвиђено по 100 милиона марака, а до тада ће се раздужење проводити издавањем благајничких записа.

Међутим сигурно је да и овако колосалном помоћи пољопривреди у погледу раздужења, она неће бити санирана. Према процени претседника немачких пољопривредних организација Брандеса, приходи свих пољопривредних газдин-

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,

Алнтлео-чтехословње чика та рашка кредитнебћеанка срилијал У ЂЕОГРА ДУ — Пошт. фах 17.

Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.

Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати, Врши све a послове у земљи и иностранству, Издаје сефове под закуп,