Narodno blagostanje
| Страна 318
7% Блер = => | U 7% Селигман 42.50 — — | .43.50 Рента Ратна штета 190.50 188.— 191.75 19250 193Народна банка
Аграрна банка 198.50 199.— =" 202.— = Беогр. задруга = 4015.— — = Прометна банка 251 — — —:
Укупан обрт у ефектима износио је 1.02 милиона пре-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 30.50 ı
3650.— 3650.— 3675.— 3700.— sp
Bp. 20
Narodne Banke, drugi opet predlažu izdavanje državnih bonova
'koji bi imali bifi opće plaćevno sredstvo. Pored toga tu su.pređ-
lozi o izdavanju obligacija mogućnost njihove upofrebe za dobivanje novih kredita. Devizno tržište. Pad dolara povolino je djelovao na dinar.
Prvo što se dolari više ne traže radi bijega od dinara i tezauri-
ranja. A drugo što је na Tržište “došla znatna ikoličina dolara koji
su do sada bili u našoj privredi. Manja potražnja a mnogo ver
У
ма 1.15 милиона у прошлој и 1.63 у претпрошлој недељи. y , ponuda dolara imala je za poslijedicu da su kursevi ostalih va=_
Ратној штети обрт је износио 545 хиљада, од чега 58 хиљада
luta u opadanju dotično da se 0 dinara u privatnom pro-
у терминима. У 7% Инвестиционом зајму трговано je за 21) metu bitno popravlja.
хиљаду, у 6% Беглуцима за 119 хиљада- 4% четири хиљаде, 7% Блер 35 хиљада, 8% Блер за 36 хиљаде, 7% Селигман за 23 хиљаде, у акцијама Народне банке за 121 хиљаду, Аграрне банке за 57 хиљада; било је трговано и у акцијама Београдске задруге за 32
хиљаде и акцијама Прометне банке за 7500 динара и у Бро-| | Фисепа ро 3,550 а Раб ро 200.
дарима за 15 хиљада динара.
Нешто повољнију тенденцију показују курсеви наших“ доларских папира на њујоршкој берзи, где су забележени следећи курсеви:
7% Блер 8% Блер 7% Coa 4. anpuna 14.50 16.— 1411. априла 13.50 16.25 15.50 18. априла ~ 13.50 16 — 17. | 25. априла 15— 16.35 20.— | 2. Maja 16— 16:75 21.82 9. Maja 16.50 17.75 22.50
Томе на супрот наши су папири на париској берзи. били лабави: | 2. M. 3 VW. 4. VV. 5 V. &“ VI 4% из 1895 год. 30:75, 30— — 2725 285% из 1902 год. 155— 158— 150— 141.—S 1344.5% из 1906 год. — -— Api — = 4.5% из 1909 год. = — — — —| 5% из 1913 год. 3050 31.50 30: 27.79 2850 4.5% из 1910 год. 141— 137— — — = 4.5% из 1911 год. 141.— 135.— — — —|, 7% из 1931 год. 23... 225— 2015 20 1829
У извештају париске берзе од прошле недеље а код журсева 4% ренте из 1895 године омашком смо донели погрешне курсеве које сада исправљамо: 26. априла нотирао је овај папир 23.90, 27. априла 24.40, 28. априла 5.26 а 29. априла и 1 маја није било званичних закључака курсева.
У девизамд износио је обрт на београдској берзи 3.46 милиона према 3 милиона у прошлој недељи, Највише долази и ове недеље на трговину у шилинзима — у приватном
клирингу са Бечом, наиме 2.8 милиона динара. Ипак се при-
мећује у последње време извесно опадање послова са Бечом, што је несумњиво и последица пораста курса шилинга, који се је попео од 840 на 8.90.
На такозваној црној берзи послови скоро потпуно стагнирају. Приватни прим износи 32% до 36% а онај Народне банке је изједначен и непромењен за све девизе са 28.50%. За долар се плаћа 60 до 63 динара. У Цириху остао је курс динара у овој недељи потпуно стабилан на 7.— MiB. франака за 100 динара.
ZAGREBAČKA BERZA
Novčano Tržište, Savjetodavni odbor min. trgovine radi
sanacije prilika našega bankarstva nalazi se momentalno u Zagrebu gdje saslušava pojedine privrednike o načinu kako bi se izašlo iz današnjeg stanja. - ;
Centralno je pitanje sanacije našeg bankarstva, pored eliminiranja gubitaka, namaknuće novih sredstava. U tom ро-
pledu postoji čitav niz predloga Кој Како ie i naravno diamece-
tralno su oprečni. Dok jedni traže povišenje kredita i opticaja
Аграрцима за!
поред ових папира:
Efekti. Promet biva sve to manji. Za državne papire in-
teres je pogotovo minimalan. Stabilizacioni zajam novac 42,50.
a roba 45. Agraroi novac 23,50 a begluci 31,50: Blair 8%., zaključen po 32. Sedampostotni novac 29 a roba 30,50. Seligman novac 41 a roba 43.'
Ratna šteta novac 191 a roba 193. Narodna banka za-
Šećerana Osijek zaključena po 150. Impex novac 50 a Tr-
bovlie novac 160. Austrijski šiling uslijed manje ponude u po- ~
| rastu. Zaključen po 8.70 sa znatnom prometom. Grčki bonovi | Bez novca i bez robe.
ROBNO TRŽIŠTE Pšenica. Hosa na američkom tržištu, koja traje već nekoliko mnedelja, zaustavljena e. Cene, koje su se prošle nedelje popele na 72 centa po bušelu, nešto malo su popustile u toku medelje
li iznosile su 11. o. m. u Čikagu 71,12 centi po bušelu. I dalje
se prave špekulativne kupovine, pod uticajem depresijacije dolara i nepovoljnih vesti o stanju useva. Isti |e slučaj i sa vinipeškim tržištem, gde su cene nešto labavije. Pri tom zalihe i Kanadi su još uvek znatne.
Na ostala svetska: tržišta ova hosa |e ostala bez uticaja.
| Zalihe u Argentini prema prošloj godini su manje, dok su u
Australiji sasvim neznatne. Na evropskim tržištima je bilo nešto
'| prometa sa Manitobom, iako su potrebe manje.
Na srednjeevropskom tržištu stagnacija. Na Peštanskom tržištu tendencija je labavija i cene iznose 11. o. m. 12 penge za 100 kg.
Domaće tržište je stalno којеђ мо. 1 i slabije hose·i
bese se smenjuju. Prošle nedelje posle 20-dnevne hose, bila jie
|| mala besa, a ove nedelje je opet hosa. Cene za bačku okolinu
Novi Sad, Sombor, gonijo- i srednje bačku, potisku i snemsku
|| koje su 3. o. m. iznosile 210—212,5 din. penju se postepeno i
8 0. m. iznose 222,5—227,5 din., a 11. o. m. padaju na 215—
12225. Киромте mlinova su nešto veće.
Kukuruz. Dok se na severoameričkom tržištu pšenice porast cena zaustavio još početkom ovog meseca, dotle se kod kukuruza hosa
|| nastavila. Cene su se u Čikagu sa 37,75 centa od 3. o. m.
popele na 42.9 centa 11 o. m. U Buenos Ajresu nema hose, ali su cene čvrste, kao i prošle nedelje, dok su u Evropi nešto popustile, zbog slabije tražnje. Gornja hosa na američkom tržištu je prouzrokovana, pored depresijacije dolara i slabijom žetvom u Argentimi. Srednjeevropsko tržište |e nešto življe. U Čehoslovačkoj bolja tražnja šlepovske robe. Na peštanskom tržištu end nčili čvršća i cene uiznose' 7,66 penge. Na domaćem tržištu su cene nešto čvršće # dovozi su Cene 11. o. m. iznose za bački i sremski 65—67 din.
Stoka.
Na tržištu stoke poslednjih nedelja je situacija nepovoljnija, usled sve manjeg izvoza i manjeg konzuma, što uvek biva u lefnjim mesecima. Austrija je posle smanjenja kontigenta za goveda, svinje, јаја i mesnate proizvode, ove nedelje sasvim 2а-
manji.
Цу | |: