Narodno blagostanje

Страна 308

Енглеска фунта, је престала бити златном валутом само због тога што је законско метално покриће пало било на минимум и што енглеској влади није било могућно наћи нов краткорочни кредит у зла-

се пише о енглеском сиромаштву у злату. Ита,у злату очајавајућа Енглеска, даје Француској зајам од 2,600 мил. фр. Очигледно, да је у Енглеској У међувремену наступила обилност у злату. Симпто-

ма. за то било је доста последњих месеца, а, нарочито. у периодичним вестима, да енглеска влада има, ђа-

волске муке да, задржи фунту на данашњем. нивоу,

јер је њена тенденција за скакањем готово неса- |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"дратуре круга. ту ради подржавања, фунте. Више од годину дана.

"Бр. 20

Нудити фунте значи купити друге валуте; значи продавати фунте за девизе. Лако је рећи куповати девизе, али је данас то проблем тежак као онај кваЦентралне банке су последње две године погубиле толико много на разним девизама, да данас нема већег ризика но држати девизе у портфељу. У Европи данас има свега четири валуте које су стабилне — по свесној вољи односних влада: француски, швајцарски и белгијски франак и холандека форинта, а света једна валута која се може купити у неограниченим количинама са ситурношћу, да. се у свако доба за њу може добити злата. Али се не може знати да неће Француска једнога,

владљива. Као први знак прилива капитала у Ен- дана. такође да обустави размену новчаница за, зла-

глеску било је оснивање „Фонда за регулацију ва“, луте“ у износу од 150 мил. фунти. Фонд је основан, за то да прихвати притичуће злато у којој форми,

имитрира стран капитал у Енглеску. Али је, ивгле-, да, тај прилив био много већи но што се то у опште, могло да мисли. Пре неколико дана поднео је енглески министар финансија парламенту пројект закона, о повећању регулационог фонда од 150 на 350 мил. фунти, о мотивацијом да је прилив капитала све јачи. Тим поводом запитао та је један народни посланик за укупан износ имигрираних страних капитала. Чемберлен је на то одговорио, да намерно неће да помене цифру само због тога, што би она служила као нова храна огромном приливу калшитала, који са гледишта Шнглеске није ни мало пожељан —- као што, узгред буди речено, ни Француви нису били одушевљени кад је Француска, била у истом положају. На примедбу истог народног посланика. да. се та цифра, цени на 2 милијарде фунти, Чемберлен је ћутао.

Две милијарде фунти, скоро 170 милијарди фр., 210% укупног злата код Француске банке и скоро половина целокупног злата у свету! То је апсолутно искључено! Не може се претпоставити да је за. непуну годину дана дошло у Енклеску TOлико капитала, јер би морала бити много већа, по" јава злата у Енглеској. Али је ван сваке сумње да она, иста игра, коју смо посматрали 1982 г. у Франдуској, променила свој терен и прешла на Енглеску. Данас је Енглеска, обетована земља, свију лутајућих капитала, а енглеска фунта стерлинта једина, чисто паширна, валута — ва велики део свет“ ских капиталиста симбол валутне стабилности.

Очитледно је да је светске капиталисте спопала грозница са високом температуром. Док је после рата дуже од десет година. долар био њихов идеал; затим три године француски франак, сад је то фунта, а ко зна шта, ће бити сутра! Тај огроман деплаг сман капитала из земље у земљу и то за кратко време само је један елемент нереда у светској привреди. Он може да створи само нове поремећаје.

A Ш, Једина златна валута на свету

У јулу и августу 1981 г. Енглеска се очајно борила, да сачува фунту на златном паритету; сад се очајно бори да спречи њезин повраћај на, златни паритет, Разлози су добро повнати. За нас је интересантна 'валутно-политичка страна. Опречавање скока, једне валуте може се постићи, при слободној девизној трговини, њезвином обилном понудом на светским берзама. То и ради енглеска влада, односно регулациони фонд: свакодневно нуди он нео-

граничене суме фунте на великим светским бервама..

то. Данас је све могућно! Према томе енглески ретулациони фонд може у ствари још да купује само француски франак. Он то и ради; али не у намери да га држи дуго, већ да у замену повуче злато из Париза. А

Може се мислити како је очајно стање капи- |

тала бежећих од депресијације валуте и тражећи стабилну валуту, кад је избор пао само на четири валуте, од којих три пружају сигурност за мањи износ, а само једна за неограничене. Да би парадокс био већи може се мирно тврдити да је енглеска, фунта, чврста не због тога што је јака њена подлога, а још мање збот тота што то хоће енглеска влада, већ да су је бежећи капитали у Енглеску учинили најстабилнијом валутом — против воље енглеске владе !

IV, HepepHo 3haTo

Пре једно месец дана енглески регулациони фонд имао је потраживања од 4 милијарде фр. (од чега, је једна милијарда већ претворена у златод и ове друге три милијарде је чекала иста, судбина). Одлив злата, из Француске у Енглеску изазвао је У првој необично узбуђење. У француским листовима се скоро свакодневно пише с огорчењем и забринутошћу о томе изненадном депласману злата. Нису ретки гласови којима се позива француска влада, да томе учини крај. У прошлом броју ми смо напоменули, да. је француска, влада у службеном комуникеу навела као по Француску корисну околност тога, зајма од 30 мил. фунти у Енглеској, чињеницу да је тиме спречен одлив злата, јер би добивени зајам од 2.600 мил. франака имао бити у најближој будућности претворен у злато и пренесен У Ентлеску. И професор «кез у овом последњем чланку истиче ту околност као врло повољну.

За обичног посматраоца, светског тржишта злата, новца и капитала и ова појава мора бити залтрепашћујућа. До пре два-три месеца Французи су се отресали тога несталнога и невернога, госта, страног бежећег капитала. И како су ти капитали обично по виђењу, то нису могли бити ни искоришћени за француску народну привреду. Врло се често чуо глас у Француској, да би добро било да онај део злата код Француске банке, који претставља противвредност тих добеглих капитала, што пре оде из Француске и тиме се консолидују прилике на новчаном тржишту. Златан сток Француске банке износи 80 милијарди фр. и нешто је мало мањи него онај американских Резервних банака. Шта значи 3 милијарде фр. на ту сумуг Више је но сигурно, да страни калитали добегли у Француску износе најмање 15 милијарди фр. m, према томе, онај који