Narodno blagostanje

Страна 310

je do 1931. Smanjio se po prvi put u prošloj godini na 1,03 miliona kvintala prema 1,70 u 1929. Veliki uspeh «таја је (епdencija autarkiziranja jedino kod mleka i šećera, usled čega je i nekadašnji veliki uvoz šećera iz Čehoslovačke pao na minimum. Tako je došlo do toga da Austrija danas izvozi u države naslednice 30% manje nego što od njih uvozi, dok je 1923 izvozila za 10% više nego 510 je uvozila. Naročito sa našom državom razvijao se trgovinski bilans vrlo nepovoljno za Austriju. Mi, smo, izvezli u Austriju u prošloj godini za 676 a uvezli za 384. mil. dinara, dok je pre trgovinski bilans bio, izravnat. Zbog toga Austrija svim silama zahteva njegovo izravnanje. Mi smo u prošlom broju „Narodnog Blagostanja” ukazali na nelogičnost takove trgovinske politike, Ali mi moramo da računamo da Austrija neće napustiti taj zahtev. To pokazuju razna nova Ograničenja uvoza iz naše države koje smo pomenuli u prošlom broju, kao smanjenje kontmgenata za jaja, živinu i goveda, zabrana uvoza raznog voća i povrća, nadalje obustava uvoza naših svinja za 3 nedelje i najzad želja ода još tokom maja O. S. završi nove pregovore, dok su wu početku bili ргед=“ _ мебет! фек za mesec juli. Austrijskom zahtevu moglo bi se udo-' voljiti ili smanjenjem našeg izvoza agrarnih proizvoda u Au-" striju li povećanjem našeg uvoza austnijsikh fabrikata. Za nas je bolji prvi način, a po našem mišljenju i za Austriju, jer Austrija, kako smo gore videli, ipak mora da uvozi agrarne рго-

НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ

_|___Брл20 _ poslanika g. fon Difur-Feronsa u Skoplju, da je potreban trgovinski ugovor između Nemačke i naše države, daje nade, da će pregovori uskoro početi. Sadašnje stanje je za obe zemlje bezutešno. U prvom mesecu bezugovornog stanja iznosio je naš izvoz u Nemačku зато 16 miliona dinara, od čega je 12 miliona dinara otpalo na bakar, dok je uvoz iz Nemačke iznosio samo 15 пимопа u čemu doduše mije uračunat prikriveni tranzit preko Austrije. Naprotiv, naš prosečni mesečni izvoz u Nemačku u prošloj godini iznosio ije 20, a uvoz 42 milona dinara. : – Mađarska. Mađarska spada među zemlje sa najrigoroznijim merama protiv stranog uvoza. Ona: ima sistem kontingenata | uvoznih dozvola gotovo za sve proizvode koji su za nas od interesa: šumski proizvodi, voće i karbid. Osim toga ograničenje uvoza omogućuje joj sistem valutnih premija, koje Za

- isti artikal mogu biti razno visoke prema zemlji porekla. Zbog tih

mera naš se trgovinski promet sa Mađarskom sve više pogoršavao. Naš aktivni saldo smanjio se u prošloj godini od 66 na 17 miliona dinara, a naš izvoz u Mađarsku pao je od 1087 miliona m 1928 ma 267 mil. u 1932 godini. U poslednjim pregovori= ma ponudila nam. je Mađarska kontingente za voće, povrće, i drvo. Ali budući da Mađarska ima vrlo stroga devizna ogramičenja i da platežni promet sa inostranstvom vrši redovno u ikliringu, preduslov realiziranja kontingenata je zaključenje kli-

izvode. Zbog toga je Austrija u zadnje vreme pokušavala da, rinškog ugovora.

trgovinski: bilans izravna povećanjem izvoza, a ne smanenjem

Grčka. Grčka trgovinska politika. stoji u znaku veliko.g

uvoza. Povećanju ап тв ' šu zemlju stoji | | OU - | 5 - voza. Povećanju austnskog uvoza u našu zemlju stoji na pula, pomanjkanja deviza. Najnužniju robu nastojala je uvesti putem

veliko smamjenje kupovne snage našeg stanovništva. Austrija

zbog toga predlaže povećanje našeg uvoza posrednim putem, naime putem jugoslovenskih državnih porudžbina kod austnijskih fabrika. Mi mislimo da se taj predlog jedva može prihvatiti. Mi moramo računati s tim da će naš izvoz u Austriju, koji je u prošloj godini bio na drugom mestu i dostigao ZOtOVO IZVOZ u jtaliju, u ovoj godini znatno pasti,

Nemačka. Protivno od Austrije Nemačka je imala veku uspeh u svom dosadašnjem nastojanju agratnog autarkiziranja. Uprkos tome u idućim godinama biće Nemačka prisiljena da ı dalje uvozi izvesne proizvode, koji su od naročitog interesa za nas u prvom redu jaja, voće, povrće i drvo. Nemačka sada pokušava da ove proizvode uveze uz onih zemalja koji su dobri kupci njenih industrijskih artikala, kako se to vidi i iz prvog trgovinskog ugovora, koji je zaključila nova vlada naime ugovora sa Holandijom. U ovom. ugovoru smanjila je Nemačka izvesne carine koje su u zadnje vreme bile DezglavoO роуеćavane. Za jaja smanjila je саппи od 100 na 40, odnosno u nekim mesecima kad je ponuda jaja malena, · na 30 maraka od 100 kilograma. Razna smanjenja саппа su vezana na izvesne uslove koji njihovo iskonišćenje naročito otežavaju. Ti wpecijalni uslovi su za nas od važnosti, jer Če VerOvatno Nemci nastojali da, ih primene i prema nama. Nemačka je prema Holandiji sniženje carine na jaja u isto vreme delimično poništila odredbom da ova carina važi samo za kontingent u visini od 65% pnošlogodišnjeg uvoza, nadalje da uvezena jaja moraju da odgovaraju propisima nemačkog zakona o standardizaciji. Ovakva 'klauzula pokazala se često kao sretstvo kojim se olakšice date izvesnoj zemlji ponovno mište. Propisi o standardizaciji imaju zapravo za cilj da poboljšaju kakvoću domaće proizvodnje i da joj povećaju moć konkurencije sa stranom robom. Ovde su omi trgovinsko-političko odbranbeno sredstvo, jer je sasvim jasno, da se od imostrane РО ОС

ne može zahtevati da se prilagođava domaćim propisima O standardizaciji. Treće, kod nekih proizvoda carinske olakšice

delimično su poništene odredbom da se holandska roba u Nemačkoj ne sme prodavati ispod izvesnih utvrđenih cena. Ko-., liko mi znamo naša vlada nije još pozvana od Nemačke na razgovore. Ali činjenica da je Nemačka: već odstranila bezugoуогпо зтапје за Нојапфјот Као i nedavna izjava nemačkog

kompenzacije. Tako i naš trgovinski sporazum sa Grčkom od 22 septembra pr. god. sadrži i kompenzacioni ugovor prema kojem se 65%. našeg izvoza u. Grčku plaća u devizama a 35% u bonovima, koji se mogu upotrebiti jedino za izVOZ iz Grčke. Smisao ugovora sastojao se u tome da pređašnji odnos izvoza i uvoza koji je bio u našu korist kao 10 prema 1 smanji na 3 prema 1. Sporazum ističe 15 ov. m. Grčka pristaje na produženje ugovora, ali zahteva od nas, da još veći, deo: uvoza iz naše države plati u bonovima. Pri sadašnjem našem izvozu u Grčku to. znači da bi smo. morali povećati uvoz iz Grčke, a to nije moguće, jer kod nas ne postoji potreba za uvozom grčke robe u još većoj količini. Kad bismo primili grčki zahtev bonovi bi pali u vrednosti što bi dalje otežavalo izvoz. Zbog toga moramo nastojati da najmanje 65%. našeg izvoza kao i do sada bude plaćeno u devizama. Već i pri OVOJ relaciji postoji (Opasnost pada kursa bonova. Tako su početkom godine bili pali za 25%, ali su opet porasli do nominale kad se u proleće usled uvoza ranog povrća i kupovine bonova sa strane Monopolske uprave za kupovinu duvana u Grčkoj tražnja bila pojačala. Poznato je da je Skopska trgovačka i industrijska komora u jednoj rezoluciji sa zbora od 17 aprila. tražila smanjenje kvote u bonovima, jer da naša država ne može da iz Grčke uveze robe u iZmOSuU jedne trećine našeg izvoza u Grčku.

U navedene četiri zemlje izvezli smo. u pr. god. za 1 milijardu 280 miliona dinara odnosno 42% čitavog našeg izVOZa. Naš budući izvoz dakle u mnogom zavisi od rezultata predstojećih pregovora.

ииненииииилстмшишишта снима галија је једна од“ европских индустриских земаља, која је прва почела да форсира) производњу пшенице у циљу да постигне независност

Резултат талијанске „пшеничне борбе“

од иностранства, Та политика која је почела још 1926. год. позната је под именом „пшеничне борбе“. О њој је врло, много говорено н писано. Без сумње да је она у прво време морала бити крунисана успехом, Али данас, кад је цена пшенице на светском тржишту пала на најнижи ниво у задњих 400 година, поставља се питање какво је дејство имала та политика на целокупну талијанску народну привреду и на