Narodno blagostanje

20. мај 1933. НАРОДНО Б највећи обрт 7% Блер 210 хиљада и 6% Беглуци 116 Хи љада, акције Народне банке са 138 хиљада и оне Аграрне банке са 126 хиљада. У другим папирима обрти су мини- | мални: 4% Аграрци две хиљаде, 7% Инвестициони зајам 4 хиљаде, 8% Блер 36 хиљада и 7% Селигман 25 хиљада.

На њујоршкој берзи остали су курсеви наших папира стационирани; они нотирају :

7% Блер 8% Блер 7% Селигман 4. април 14.50 16— 14: 11. априла 13.50 16.25 15.50 18. априла 13.50 16— 17.25. априла 15— 16.35 - 202. маја 16— 16.75 21.82 9. Maja 16.50 1170. 22.50 16. маја 16.50 17.82 22.—

А на париској берзи курсеви су били лабави, изузев код 7% Стабилизационог зајма из 1931. године, који се по-

ЛАГОСТАЊЕ

Страна 335

Međutim upravo sada došlo je do zabrana uvoza svidja i гроугса. То је i delovalo na porast kursa.

Efekti. Promet upravo minimalan. Interes gotovo nikakov. Jedino se prave pojedini zaključci u Blaifu. Međutim ni tu nema | pravog interesa, jer kupon od 1. maja nije |oš nonoriran.

Investicijoni zajam novac 43 a roba 45. Agrarci novac

23,50 a Begluci 31,75. Blair 8% zakliučen po 34 a 7% po 21.

Prema kursevima od pre nekoliko dana imamo dakle izvesta» porast. у Ratna šteta novac 193 a roba 195. Narodna banka novac 3.600: а roba 3.900. Agrarci novac 215 a roba 220. Dakle ovde je znatan porast iako nema poslova.

Osječka šećerana novac 145 a roba 150. Impex novac 50 Isis novac 15 a roba 25. Trbovlje novac 160 bez robe. Grčki bonovi novac 41 a roba 42,50 bez zaključka.

РОБНО ТРЖИШТЕ

Шиенипа,

правио на 19:—, Наши су папири нотирали :

ОМ 10 V 1 У. 12. У. 15: У 4% из 1895 год. _ 2012) 2102) — = 5% из 1902 год. 138— 143.— 136.— 135— 137——, 4.5% из 1906 год. 135— 135— = = = 4.5% из 1909 год. 135— 135—— 135— 185—– 1255% из: 1913 год. 27.15 | 280 ~ 27.501 27.55 26.50 , 4.5% из 1910 год: — 120— 120.— 120—-' 1104.5% из 1911 год. — 120— 120— 120— 1107% из 1931 год. 18.50 1840 18 | 185. 195.

На београдској девизној берзи обрт је износио 4.39

слови отпадају на приватни клиринг са Бечом, који је износио 3.54 милиона према 2.8 у прошлој недељи. Курс шилинга,

који је у прошлој недељи порастао од 8.40 на 8.90 до 9—, и

после тога попустио на 8.60, имао је у овој недељи поновну хосу до 8.85 — што је у вези са трговинско политичким тешкоћама, које прави аустријска влада у погледу нашег извоза свиња, свињског меса и масти и повећане тражње девиза за туристичке циљеве.

У грчким извозним боновима обрт је износио 216 хиљада, што је према ранијим обртима прилично. Бонови су почели попуштати, од 43—44 на 42.50 па и испод тога. У! осталим девизама обрти су износили: Лондон 214 хиљада, Париз 149 хиљада, Цирих 216 хиљада, Њујорк 48 хиљада итд.

На такозваној „црној берзи“ послови потпуно стагнирају, пошто је интересовање за девизама врло слабо. Примећује се, да су чак и понуде много попустиле. Приватни прим износи 32% до 37%. Једино код злата је ситуација нешто чвршћа. У Цириху нотирао је наш динар непромењено 7.— швајцарских франака за 100.— динара.

ZAGREBAČKA BERZA

vw.

tržištu on je znatno popustio. Spekulacija više nema interesa za dolar, pak je tako tražnja ograničena samo za one iznose sa Коlima se misli vršiti plaćanja u inostranstvo. A mi tezauriranja

~ - је . v.~ “У. | пета убе. Ројауцији se ma privatnom tržištu znatne količine.

Austrijski šiling koji se je bio popeo na 9 dinara nešto je popustio. Zaključen je 8,80. То је ipak za pola dinara veći kurs nego što je bio pre nekoliko nedelja. To dobro dolazi izvozu.

: ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

8. GG. DUM # СО.

ЗОНА САОН BTN|M|B/E{a h|m|w|k)R RlW|R| Sv R|Rlm\u-6——-&|BlWlBisB{B\WiS|B-(BiplBia||a RIBJRTE KR

89 ва ЕЈЕ

вв Ба

Bu ва

“а

a = ” в = = « : . S

| цене су порасле

углавном манитобе и то шпекулативне милиона према 3.4 милиона у прошлој недељи. Највећи по-!

На северо-америчком тржишту ове недеље цене су мало чвршће. Од кад је наступила депресијација долара, за 20%. Шпекулативне куповине се настав-

вљају и то у Бинипегу нешто више.

Манитоба је тргована са Белгијом и Холандијом, Због тога је она била знатно скупља од Аргентинске и аустралиј-

'ске пшенице, одакле стижу неповољне вести о усевима, због "еуше. Цене су у Чикагу износиле 18 о. м. 72,25 центи по бушелу.

На европским тржиштима било је нешто промета, у природе, пошто су потребе мање.

На средњеевропском тржишту тенденција је лабавија. И на пештанској берзи цене су нешто попустиле и износе 18 о. м. 11.85 пенге за 100 кгр. На домаћем тржишту понуда и тражња су слабе, а цене су непромењене и износе за бачку околина Нови Сад, Сомбор, средње и горњо бачку 215 до 220, потиску 217.5—222.5 и банатску 212.5—217.5 дин.

Кукуруз. И ове недеље на северо-америчком тржишту кукуруза

је хоса. Цене су у Чикагу порасле са 42,9 центи 11 0. м. на

45 центи, 18 о. м, И у Буенос Ајресу цене су чврсте. Извештаји о аргентинској жетви су неповољни. |

На европском тржишту било је нешто куповина, већином шпекулативних. "На ротердамском тржишту су закључци највећи.

И средњеевропско тржиште је живље. Аустрија је куповала веће количине, вероватно због намере да појача домаћу производњу стоке. Чехословачка је куповала нешто шлеповске робе.

На домаћем тржишту промет је већи. Скок шилинга

|утицао је повољно на -наш извоз. Цене су чврсте и износе Devizno tržište. Većih promena nema. Dolar notira slu

žbeno nešto јасе перо pre nekoliko dana. Međutim na privatnom |

18 O. M.

66—68 дин.

Стока,

Извоз стоке је све неповољнији. Наша два главна тржишта свиња: Праг и Беџ сад су изгубљена. Забрана увоза у Аустрију, која је важила за 3 недеље, продужена је на' неодређеено време. За увоз у Чехословачку повишене су таксе које онемогућују наш извоз. На домаћем тржишту и

за

'

тражња и понуда лабавија.

пинапвнпопаницатлинвникин пнинеочвнавтива

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА. or

овазгамваџагпплпавниннинићи

РЕОГРА Д

Mome: Fora m jue» vasa 30.

ODOBO LO NOO BOE O GLIDI IGIOP ICO LIČOIGEOCIP IP OGČICILIKHICIOFIL COD Осана