Narodno blagostanje
10. јуни 1933.
и при данашњим ценама производња пшенице рентабилна, као на пр. у Аргентини, неће на то пристати. Осим тога предлаже
се, да земље увознице смање.царине на увоз пшенице, али, то такође има још још мање изгледа на успех. Претседник |
Рузвелт је добио у Фармер Бил-у широка овлашћења у погледу ограничења производње, али се за сада, а вероватно ни касније неће њима користити.
Ограничење производње шећера по Чедберновом плану имало је највише успеха. Садашњи нагли пораст у вези је с закључењем т. зв. Кубанског плана, по коме Кубанци пристају да смање своју извозну квоту у Сједињене Државе до
краја 1933. за 350 хиљада тона. Цена шећера у Лондону не- |
што је мање порасла него у Њујорку.
Каучук је у задња два месеца порастао у цени у Њујорку за 45, а у Лондону за 7! од сто. Пораст је у вези са знатно повећаном тражњом из Америке због повећања производње аутомобила и друго због коначне одлуке поседника плантажа у холандским колонијама да смање производњу. Овај пут закључено је, не само мање искоришћавање постојећих засада, него и ограничење сађења младих каучукових биљака. 7
На тржишту метала дошлб је такође до јаког скока цена. Бакар је порастао за 34%, а калај за 45%. Код бакра се назад 23 месеца говорило о потпуној обустави производње за 6 месеци код водећих америчких друштава. Ти су гласови имали за последицу повелање цена, а кад је ово наступило, онда је план о обустави производње пао у воду. Сад се говори, да ће се производња у Америци смањити на 10 од сто капацитета. Влада врши велики притисак на друштва у том погледу. Залихе у Америци износе сада око 600 хиљада тона, што може да подмири светску потрошњу У идуће две године. Што се тиче афричких произвођача они намеравају повећати опет производњу на стару висину, наиме од 40 на 56 хиљада тона годишње, јер је међународни уговор о ограничењу производње истекао крајем 1932. Због огромних залиха нема изгледа да би се цена могла одржати на садашњем нивоу ако збиља не дође до планираног ограничења производње.
Код калаја је ситуација најбоља. Производња износи |
54 хиљада тона годишње према 162 хиљада у 1929. Од јануара до априла ов. год. пале су залихе од 62 на 50 хиљада тона. Цена је у задња два месеца порасла у Њујорку за 45,
а у Лондону за 40 од сто. Тражња је порасла нарочито y|
Америци због веће производње апаратура за точење пића од укинућа прохибиције. Цена ће се како изгледа моћи одржати, јер нови план међународног синдиката предвиђа ограничење производње. Интересантно је међутим да аутсајдери повећавају знатно производњу. У 1931. год. износила је њихова производња 11, у 1932. год 13, а за 1933. год. изгледа да ће износити 15 хиљада тона.
Код памука пораст цена у задња 2 месеца износи у Њујорку 19, а у Ливерпулу 25 од сто. Овај пораст је У
вези са планом америчке владе да узме у закуп 15—20 од сто |
земљишта засејаног памуком, да га преоре и тиме смањи производњу за 15—20 од сто. Овај би начин свакако био врло ефикасан, јер сва досадашња препоручивања ограничења производње остајала су без успеха.
Код чаја дошло се пре неколико дана до споразума између произвођача британске и холандске Индије о ограничењу извоза што ће имати за последицу смањење понуде на америчком и европском тржишту, а тиме и пораст цена.
Како смо видели узроци пораста цена код разних сировина су различити, али ипак може се донекле говорити, о општем побољшању њихове ситуације. Али колико ће то трајати друго је питање и на ово није могуће унапред од"говорити. -
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 371 утиказесјетонн ексненља4з:иченимн | Ој цранпеји одрот та SOCijalni politiku tražio je i dobio pre nekoliko dana od skupštine ovlašćenje da povede anketu o stanju u francuskom socijalnom osiguranju. Povod tome je bio sasvim nepotpun izveštaj ministra rada Fransoa Albera o stanju osiguranja. On nije na pr. iz neo tačne podatke o broju osiguranih poljoprivrednih radnika, nije mogao da navede i ciframa dokaže deficitarno 'gazdovanje | osiguravajućih blagajni, da opravda velike rashode za zgrade |P: Md,
Kriza socijalnog osiguranja u Francuskoj
| | ако se na donošenju zakona o socijalnom osiguranju i radilo u Francuskoj od godine 1921, on je primljen u skupštini | tek 1928, a u život je stupio u februaru 19031 godine. Osigurano je oko O miliona radnika i nameštenika, od toga Su 600—700 hiljada zaposleni u poljoprivredi. Tehničko iprovođenje zakona | vrši 900 osiguravajućih blagajni. Finansiska centrala socijalnog | osiguranja je +. zv. Caisse gćnćrale de garantie, koja je dotirana | iznosom od 540 miliona franaka iz redovnog državnog budžeta, ı jednim doprinosom Banque de France, prinosom od taksa na igre u kasinama, specijalnim doprinosom iz budžeta od 180 mi| liona franaka za poljoprivredne radnike i redovnim prinosom Tadnika i poslodavaca.
Prema prikupljenim podacima za 787 blagajni, u godini
1030/31 samo 320 od njih bile su u stanju da uravnofeže зуоје budžete, dok je kod 467 blagajni deficit pokriven specijalnim državnim subvencijama. U 1931/32 broji blagajni, koje su radile sa - dežicitom smanjen je samo na 440. Ostane li zakon na snazi de' Bicit će se povećati naročito od 1935, jer te godine počinju da se plaćaju penzije zbog starosti za osigurane iznad 55 odnosno 60 godina u iznosu od 600 franaka godišnje.
Današnji deficiti prouzrokovani su u glavnom preskupim i prevelikim činovničkim aparatom socijalnog osiguranja i ostalim velikim administrativnim troškovima. Ministar rada uzeo je doduše administrativni aparat u zaštitu, ali sa jednim i suviše slabim argumentom, naime, da se toj administraciji ne sme Zameriti, jer :da je još nova; da se u nju još nije duboko usadio tradicionalni duh francuske administracije. |
i Tačni podaci o delicitu čitavog francuskog socijalnog osiguranja od njegovog uvođenja do danas nisu poznati. To će imati da utvrdi sadašnja anketa. A da će on biti velik to je više
· nego Sigurno.
| S nekih strana predlaže se izmena postojećeg
i
zakona, naročito u pogledu mpojeitinjavanja i pojednostavljanja administracije, a predlaže se takođe i ukidanje državne subvencije 1. |. uvođenje čistog osiguravajućeg principa. Međutim, dok je sadašnja koalicija na vladi nema izgleda na njegovo znatno menjanje. To bi u svakom slučaju značilo otstupanje od etatističkog principa, što ni socijalisti ni veliki deo radikal-socijalista |ne bi hteli ni mogli da prime. Sam sadašnji ministar rada, Fransoa Alber, kao vođa izv. mladoturskog krila u radikal socijalističkoj stranci, veliki je prijatelj etatizma.
Kad anketa bude završila rad, mi ćemo saopštiti rezultat
| до koga ona bude došla.
EEE ZREO NITI
U mađarskom je parlamentu, u toku poslednje debate o budžetu, bila oštra diskusija između dr. Тога Ekarta, vođe mađarske seljačke partije i madđarskog ministra finansija Imredija O đevalvaciji penga. Ekart je zahtevao devalvaciju penga za 50% kao najbolje sredstvo za podizanje izvoza mađarskih agrarnih proizvoda i zatvaranje makaza između cena agrarnih i industriskih produkata. Tome se je protivio Imredi, izjavivši, da Mađarska ne može sebi dozvoliti luksuz devalviranja valute, jer bi to podiglo nivo cena
Pitanje devalvaci{e penga u mađarskom parlamentu
oprao r zari ER USB OON inata