Narodno blagostanje

Страна 378.

u srazmeri devalvacije. Dizanje cena ide na teret radnika i malih ulagača od kojih Mađarska ima 900 hiljada. Oboje greše. Ova debata je školski primer zato da se diskusije o dobrim i lošim. stranama devalviranja valute održavaju u bezvazdušnom ptostoru. Činjenica da danas nema slobodne trgovine i sledstveno: tome da više ne funkcioniše mehanizam uravnoteženja bilansa plaćanja cena i trgovinskov bilansa |oš uvek se ignoriše. Pod predpostavkom postojanja relativne slobodne međunarodne irgovine, Ekart ima pravo. Jer devalvacija valute sa istodobnom politikom dellacije favorizuje izvoz i podiže cene poljoprivrednih artikala. Ali danas stvari stoje drukčije pošto nema slobodne trgovine i pošto se izvoz odvija u okviru kliringa i kompenzacije. Mađarska može ida izveze samo koliko uveze. Dakle, depresijacija valute ne stvara mogućnosti pojačanog izvoza. Cene ne skaču. Stoga se neće ni makaze zatvoriti, čak postoji mogućnost da se još jače rašire jer će se cene uvoznih arfikala, dizati. |

Istu grešku čini ı mađarski ministar finansija. On ima u vidu staru kvantitativnu teoriju, po kojoj se nivo cena u zemlji brzo prilagođuje devalvaciji valute pomoću podizanja izvoza | smanjenjem uvoza. Pod tim je uslovom, dakle tačno da se devalvacijom nivo cena diže i što može da ima lako nepovoljnc

posledice za radnike i poverioce. Ali danas, gde je spoljna tr-

govina sputana ne deluje depresijacija, kao ranije, ma nivo

cena. |

U ostalom, oba govornika prolaze pokraj drugog važnog problema, pred kojim Mađarska stoji, naime razlike između službenog kursa penge, koji je u stvarı zlatni paritet i mnogo

nižeg kursa penge na slobodnim berzama. Nama se čini da bi

Mađarska trebala da odstrani ovu razliku, pre nego Što diskuftira da li ima smisla pengu .devalvirati.

Izjednačenje fa dva kursa moguće je prvo obaranjem deviznog kursa na slobodnim berzama na nivo zvaničnog. Ranije bi fo bilo moguće provesti politikom jake deflacije. Ova bi podigla izvoz i priliv deviza, a fime bi oborila devizne kurseve. | |

Odstranjenje razlike u kursu je danas jedino moguće spuštanjem službenog kursa na nivo ma slobodnim berzama. Praktično je ova wdevalvacija penga i priznata. To pokazuju najbolje specijalne valutne premije koje mađarski izvoznici dobivaju i valutne takse koje uvoznici moraju platiti.

Iskustvo sa dosadašnjom devalvacijom penga po našem mišljenju je bolji argumenat profiv planova devalvacije Ekarta, nego gore pomenuti argumentti mađarskog ministta Ппапзца. Jer, uprkos depresijaciji penga, mađarski je izvoz padao.

У Букурешту је ових дана

Програм Европског аграр- · одржана конференција агног блока за Лондонску рарних држава Средње и

конференцију Источне Европе. Закључено uuu | |C, JA се заједнички иступи

на предстојећој Лондонској монетарној и економској конференцији и у ту сврху у облику једне резолуције формулисани су захтеви.

Већина тих захтева налази се већ у програму припремног одбора за конференцију у Лондону.

Остали захтеви, који додуше немају у виду међународно решење аграрног проблема, били би следећи:

1. Дефинитивно признање преференцијала за жито из ових држава, али да се у пркос томе сачува принцип клаузуле највећег повлашћења и

2. Неке аграрне државе траже нарочите повластице за своје специјалне извозне артикле,

Не знамо што би те нарочите повластице значиле друго него преференцијал. И како би се упркос томе могао сачувати принцип клаузуле највећег повлашћења.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 24

Што се тиче смањења засејане површине, која се предлаже од Сједињених североамеричких држава и Канаде, државе заступљене на букурештанској конференцији, изја-

'сниле су се да ово треба да падне само на прекоморске зем-

ље, које су у задњим годинама огромно повећале засејлву површину, Према најновијим вестима делегати Аргентине и Аустралије на житној конференцији, која је сад настављена

у Лондону, изјаснили су се такође против смањења.

Интересантне су неке изјаве претседника конференције бившег министра Мађару. Он је најпре рекао, да Аграрни блок није до сада постигао никакав позитиван резултат. Друго, да аграрне државе неће прихватити царинско примирје којим се утврђује садашњи режим забрана и ограничења спољне трговине и треће да у случају да Лондонска конференција доживи фијаско, да ће државе Аграрног блока у циљу одбране својих интереса сигурно приступити формирању регионалних аутархија. Што би имале да значе те регионалне аутархије није нам јасно. До сада је говорено о

регионалним споразумима.

Припремни одбор за израду дневнога реда за Лондонску монетарну и економску конференцију написао је, да се од ове не може ништа очекивати у погледу економском, ако се не створе потребни психолошки предуслови, који су пак чисто политичке природе. Не може се повратити поверење, као основица нормалног функционисања капиталистичког привредног система, докле год се не реши питање разоружања. Као други предуслов означила је комисија решење ратних дугова (пошто је трећи предуслов решења репарационог питања збринула Лозанска конференција). Из Женеве се не може очекивати повољно решење политичко-војног питања и због тога се са свију страна врло песимистички гледало на Лондонску кон-

ференцију. Најважнији светско-политички проблем је однос између Француске и Немачке. Око њега тапше цело човечан-

| ство већ 14 година. Доласком Хитлера на владу, која се „одликовала, између осталог, и прогањањем пацифиста и при-

сталица пок. Штреземана, тај се проблем био још само заоштрио. Први покушај директоријума четворице пролао је био услед држања Француске. До његовог остварења могло је доћи само попуштањем Немачке. То се најмање могло очекивати од Хитлера, посматраног са перспективе његовог дванајестогодишњег рада. Али је с друге стране Хитлер последњег месеца учинио две изјаве, које су значиле политичку преоријентацију за 180 степени. Изјаве су примљене са скепсом, јер се није знало, хоће ли им следовати дело. Потписом четворног пакта Хитлер је дао доказа о својој мирољубивости. Четворни пакт је само начелни споразум између четири државе, које, до год су сагласне, могу да спрече сваку ратну опасност на територији словенско-романско-германске цивилизације. Потписани пакт је доказ да је нестало неповерења између четири велике државе, а ту је лежала опасност од рата, Сад настају тешки и за цео свет судбоносни преговори између Француске с једне и Италије с друге и

(Немачке с треће стране. Ми нисмо никад сматрали да спорне

тачке између Југославије и Италије могу бити повод рату. Много су далекосежнији неспоразуми између Француске и Италије. Ништа не би Италија постигла евентуалним обртом ситуације на Јадрану у смислу њених жеља, ако ситуација на Средоземном мору, на Северној обали Африке и у Меј Азији остане супротна њезиним жељама.

Али ни то није проблем који би могао Пи до