Narodno blagostanje

"15. јули 1933,

Страна 459

>

водити на главним станицама Дунава, Тисе, Бегеја и Саве. Цене које буду плаћене на тим станицама, регулисаће и цене роби на станицама дубље у унутрашњости. Самим тим и понуда робе кретаће се нормално. Најближа околина тих извозних станица довозиће робу на њихове пијаце, што ће знатно умањити довозе на пијацама које не леже на води. Ове удаљеније станице снабдеваће у главноме потребе домаћег консума, а да би одржале редован довоз, мораће се у погледу откупне цене равнати са ценама на извозним станицама. У толико више, што у правцу унутарње трговине паритетно боље леже од извозних станица. Постепеним олакшањем притиска извозног вишка, уз једновремено снабдевање домаће млинске индустрије, вредност пшенице на овим удаљеним станицама повећаваће се из месеца у месец, да би на пролеће превазишле цену на извозним станицама. — Према томе, отпада потреба за форсирање извоза са тих станица путем подвозних тарифа а на терет прихода државне касе.

ја

по __________ Упркос свим настојањима један | велики _ технички Совјетске владе да појача агпроналазак у руској по- рарну производњу, нарочито

љопривреди ону жита, ипак она није по-

расла у оној сразмери као руско становништво. Тако је производња жита износила на главу становништва 1909. до 1913. год. 5,4 квинтала, 1927. год. 4,9, 1929. год %6, у 1930. услед рекордне жетве 5,3, али у 1931. и 1932. год. по 4,3 квинтала.

Постоје три разлога за тај развој и то: недовољност погонске снаге за обраду земљишта, „слабо ђубрење и слаба радна воља колективистичких сељака. |

Али упркос томе у Русији се ради више за унапређење пољопривреде, него ма у којој другој земљи на свету. Нарочита се пажња посвећује њеном техничком рационализирању, проучавању биологије биља, селекционирања итд. На изградњу средње и високе пољопривредне наставе, одржавање узорних газдинстава за проучавање и селекцију би“ љака троше се грдне паре и у томе су постигнути врло велики успеси.

један од најинтересантнијих и најважнијих проналазака у подручју биологије биљака је т. зв. „јаворизирање | семена, којим се постизава скраћивање процеса сазревања биљака за неколико недеља. Проналазач је професор Лисенко, У прошлој години огледи су вршени на површини од 40 хиљада хектара и потпуно су успели. Овим ће проналаском бити омогућено знатно веће сејање озиме пшенице, јаро ће се жито моћи раније да жање, а тим ће и опасност од климатских непогода бити много мања. То је нарочито важно за оне зоне где је лето врло топло, али кратко.

(Осим тога овим ће проналаском бити омогућено померање зона гајења суптропских биљака много више на север. За Русију су ту најглавнији кукуруз, памук и соја, нарочито ове две задње биљке, које дају сировине за индустрију и чија се производња у Русији свим силама форсира. Али ако примена овог новог проналаска буде у истини омогућена у великом обиму и код најважнијих биљака, а не буде прескупо стајала значиће то праву револуцију у пољопривреди, која би нарочито аутаркистима ишла у рачун.

ај

У санацији немачких банака могу се разликовати две етапе Прва, одмах по избијању немачке банкарске кризе 13. јула 1931. служила је санацији пасиве, Краткорочни мораторијум, државна гаранција за улошке и стављање довољно новчаних средстава на расположење биле су главне мере, које су имале за последицу

Даље мршављење немачких банака

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 1.

враћање поверења и престанак великог повлачења улога. У другој етапи санирана је актива, То је било потребно, да се поново не појави неповерење публике у банке због сумње у вредност активе. Прва акција у том погледу проведена је у фебруару прошле године колосалним отписом дубиоза. Потребна средства за ово добивена су редукцијом главнице и субвенцијама са стране Рајха. О појединостима санације писали смо чешће; задњи пут у чланку „Проблем социјализације банкарства у Немачкој“ у броју од 23. јануара тек. год. Међутим брзо се показало, да је коначна санација активе много тежа од оне пасиве. Неколико месеци после фебруарске санације показало се, да је због пооштрења кризе велики број дужника, који је у фебруару изгледао солвентан, постао дубиозан, Тако је опет настала потреба нових великих отписа, који се сада проводе у новој акцији за санацију. Следећа таблица показује отписе проведене у фебруару 1932. и сада:

Фебруар 1932 Јуни 1933

у

| милионима динара Deutsche Bank und Diskontogeselischait

218 15 Dresdner Bank ~ 580 94,5 Commerz-und Privatbank 150 40

Најпре су се хтељи сви отписи провести помоћу санационог института „Тилке“, који је основан крајем прошле године. „Тилка“ је требала да омогући банкама да отписе изврше у дужем периоду времена, тако да би им остале поштеђене главница и резерве. Банке су требале да пренесу своје дубиозе на „Гилку“ у износу од 20% своје главнице, и да добију потраживања од ње, која су по номинали могле да унесу у билансе. Банке би амортизирале те дубиозе у годишњим ратама од само 1—6%.

Конструкција „Тилке“ таква је, да омогућује само

провођење мањих отписа. Због тога су се њом могле послу-

жити само две банке код којих је потреба отписа била мања, наиме Дајче Банк унд Дисконтогезелнафт и Комерц-унд Приватбанк. Обе су пренеле на „Тилку“ дубиозу у износу од 20% своје главнице т. |. свака по 25—30 милиона марака. Тако је код прве остало још за отпис округло 50, а код друге округло 15 милиона марака. За ове отписе употребиле су обе банке један део својих резерви и читав добитак за 1932., који је код Дајче Банк унд Дисконтогезелшафт износио 21,3, а код Комерц-унд Приватбанк 7,7 милиона марака.

Код Дрезднер Банк потреба отписа била је сувише велика, да би могла да се проведе на горњи начин. Због тога се приступило поновној редукцији главнице од 220 на 150 милиона марака. Остатак потребних средстава за отпис у износу од 24,5 милиона марака добио се смањењем резерви од 30 на 15 милиона и употребом добитка из 1932. у износу од 9,5 миилона марака, Као и приликом прве санације у фебруару 1932. год. сноси опет Рајх главне трошкове, јер је од бивше главнице од 220 милиона имао у рукама 200 милиона марака и то 150 непосредно, а 50 посредно преко Голддисконтбанке. Као и прошле године главни мотив садашње санације је страх од неповерења публике у банке због прикривања губитака. Због тога је радикално све отписано што је изгледало несигурно, Где је било могуће послужиле су се банке санационим институтом. Односне банке наглашују, да амортизациона служба у корист „„Килке“ не представља никакво нарочито оптерећење за њих, јер је квота врло ниска. Где су били потребни велики отписи, као КОД Дрезднео Банк, то је извршено поновним смањењем главнице. После овог смањења властита средства Дрезднер Банк у односу према билансу износе 4%, према 7% код Комерц-унд Приватбанк и 5% код Дајче Банк унд Дисконтогезелшафт,