Narodno blagostanje

Страна. 452

Бр. 29

сте људи који се ничим не могу научити. Једно су старци, а друго су људи који уображавају да све знају. Да ли је то уврок што се не може да об,асни самозваним пророцима да се окану свог посла, и то сад у јуду, кад су се варали и у септембру“ Можда је друга. ствар по среди. Ови су ти пророци интересенти, а међу њима нарочито тртовци у унутрашњем · промету и преко границе. По себи се разуме да њихов интерес није идентичан с интересом произвођача. Њима је главно да направе што већи обрт ув што већи диференцијал цене при продаји: Али баш због тога је наша дужност да у тој галами, која се обично врши уз „обилно“ | учешће и пољопривредника, издвојимо интерес последњега. Чак би Ta требало штитити. Јер и у много напреднијим земљама TH интересенти, т.ј. они који прекупљују од сељака његове производе, било ради препродаје или прераде, од увек су његови највећи непријатељи. Они се на пр. у Америци служе најневероватнијим ма= неврима ради утицања на цене и на развиће цена. Истори'а житне трговине каже да ти купци обично прецењују жетву у јесен, како би произвели што ниже цене и натерали сељака да под тим ценама што више прода. Код нас је то већ два пута било (јер се не може порећи да су те претеране процене не само утицале психолошки на сељака, већ да су имале још много јаче дејство на њега, због тога што су примане и од стране органа који су имали да, воде државну житну политику).

НЕ Не може се кредитирањем трговаца и млинара да обезбеди финансирање жетве

На разним приредбама и конференцијама, на

којима су третирана питања шпенице, збркани су

проблеми ортанизације извоза, финансирања же-

тве'и политика цена као део државне житне по-

литике.

Приступајући прво проучавању проблема финансирања жетве морамо одмах да напоменемо, да он, по дефиницији, нема никакве везе са питањем цена. Под финансирањем жетве разуме се питање, којим мерама да се спречи по произвођаче неповољно кретање цена у толико, што су оне најниже у доба кад они највише продају, а највише у доба кад се појављују евентуално као купац. Из равних револуција видимо, да је за тај циљ предложено обилно кредитирање тртоваца и млинара. По гдо где се помиње и задруга. Ми се са тим не можемо да сложимо.

Пре рата је у Србији, а и у многим другим земљама, на тај начин одиста, помагано и олакшавано финасирање жетве. Народна банка је имала праксу. севонских кредита у томе циљу, праксу која. је пропала, кад је после рата трговина, пшеницом изгубила, севонски карактер и прилично се мједначила кроз целу годину. Трговина житом је под либералним економским режимом у свету била највећи нивелатор цена, жита. Идући за својом природном тежњом да што више зараде на диферендији између јесењих и пролетњих цена трговци су уз највеће финансиске напоре преувимали од пољоприведника што више робе, држали у латерима и постепено продавали. Та форсирана тражња у јесен из шпекулативних мотива јаче је дејствовала на нивелирање цена но све друге мере које су пре рата у томе правцу предузимане. У Србији је

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

„постојао пре рата веома моћан и многобројан ред. „_извозника, који је со пуно пасије и финансиског | напора вршио исту функцију. Тај посао је био код нас високо севонски. Наш сељак је највећи део "своје шшеничне жетве продавао у јесен, а један мали део остављао за пролеће. За три јесења ме-

| сеца. код нас је вишак производње био извезен и

"трговци су већ у децембру исплаћивали сезонске „кредите.

i Данас је сасвим. друга ситуација. Трго„вачки ред је уништен последње три године

услед систематског опадања цена. Друто, извоз житом има сасвим обратно кретање ономе пре рата. Сад је најмањи извоз у јесен, а најјачи у пролеће, онда кад дефицитарне земље буду исцрпле своју домаћу производњу. да то се већ довољно брину закони познати о квоти измељавања стране шшенице, која све до фебруара месеца онемогућава, увоз. Искључено је, да ће се наћи извозника који ће примити на себе ту функцију, У коју се куну они преко новина и јавних конференција. Данас је кретање цена пољопривредних артикала, услед хиперпродукције, стално а ла бес, тако да је тешко да ће млинар и трговац купити веће количине сад у јесен и чувати их на лагеру. Свет се довољно научио из пропасти наших старих угледних извозника. Не купуј, ако ниси продао. Тота се правила, држи сваки; управо ко та се не држи, тај већ носи 'у џепу претставку ТГртовачком суду у којој се шроглашшава инсолвентним. Ако би се сада дали креодити трговцима и млинарима с искључивом МОти_вацијом, да то треба да буде финансирање жетве, 'онда, се у напред може рећи да се, без контроле ка|ква је у пракси неизводљива, нема никакве га|рантије да те паре неће отићи у сасвим друге лукративније послове, или у отплату каквог нестрпљивог повериоца. По себи се разуме, да ће и приватне банке, ако још која може да даје кредите, без | ткакве опомене са ма које стране, своја расположива сретства у виду кредита дати трговцима и „млинарима, јер то је најбољи посао. Народна банка, 'има за дужност да сваком солвентном трговцу 10'љопривредним производима и млинару даје кредите до максимума његове кредитне способности. То је императив данашње кредитне политике новчаничне банке, која се састоји у томе да се кредити дају првенствено економско-политички најинтересантније привредним редовима. А код нас су прекупци пољопривредних производа најинтересантнији привредни ред.

IV Ломбард као једини начин финансирања жетве

Не примајући захтеве интересената у погледу њиховог кредитирања за рачун сељака, ми оста“ јемо пред нерешеним проблемом стварања кредита за финансирање жетве, да би се спречила велика беса одмах после жетве. То нас води у питање како су друте државе постигле тај циљ. Путем антрпота и варанта, односно путем извесних установа У области реалног кредита. Ми те могућности немамо, то је најжалоснија глава наше аграрне политике. Али искуство показује да се можемо помоћи на други начин. У кампањи 1981/1982 год. ми смо имали један систем реалног кредита код шшенице у дотле нечувеном обиму, наиме, "употребљавани су многобројни приватни магацини оји су услед опадања волумена послова све у већем броју незапослени, и преко Шризада и Чемљорадничких

, 4