Narodno blagostanje
15, јули 1933, |“ НАРОДНО томе га никад не може надоместити никакав синдикат, јер је он једна површна вена, где сваки члан чува потпуно своју правну индивидуалност, тако да синдикат по себи не претставља имовно ништа, а његова је организација равна нули. На супрот томе Призад је акционарско друштво, са: сопственим сретствима, са великом и у неколико разрађеном организацијом.
Нека нам је на крају допуштена још једна примедба личне природе.
По неки пут и нама самима изгледа као сан наша интервенција у корист Призада, а против приватне иницијативе — с обзиром на наше дугогодишње гледиште на то питање. Ми смо 30 година ратовали против сваке ингеренције државе у приватно-привредну област, осим ако она није имала да се социјализира, као што је случај на пр. са монополом дувана. И догађаји су стално потврђивали исправност нашег гледишта. Али економска политика има за задатак да омогући максимум ефекта уз најмање жртве за што већи број произвођача. Према томе она своје постулате има да подеси према постојећем стању. А постојеће стање толико се променило за неколико година, да се може говорити о револуцији. У 1905 год. приликом преговора за трговински уговор са Аустро-Угарском, ми смо, као члан српске делегације, у толикој мери заступали интересе наше извозне трговине, на супрот аустро-угарској делегацији па и неким члановима наше делегације, да је та-
==
=
ВЛАГОСТАЊЕ Страна 457 дашњи аустријски делегат, тада начелник Министарства „трговине, а доцније Министар трговине Реслер кад је са„знао да смо професор узвикнуо: „ја сам све до сада ми| слио да сте ви трговац извозник!“ Ко је још пре четири године мислио на могућност преференцијала, једне бру|талне повреде клаузуле највећег повлашћењаг Ко је миуслио на коктингенте без којих се преференцијал данас не | може уопште да замислиг Ми смо имали истина то пре | рата за увоз стоке у Аустро-Угарску и тада смо већ направили били искуство, да је то убиство за извозну трго„вину. Политичке шићарђије и корупционаши увек су умели "боље да искористе контигент но простодушни и поштено мислећи трговци. Па ни то није све. Како се прилике развијају, ми смо на путу, да појам трговац извозник пређе у историју. Наш је извоз пао од 9 милијарди на испод 3 милијарди, за само 4 године, Колико је ту извозника морало бити избачено из колосека! Сад, кад при овим ниским ценама и овим тешкоћама за извоз треба обезбедити произвођачу што је могућно сношљивију цену, трговци извозници морају да гурну свој интерес у позадину и да гледају да се прилагоде приликама, које диктира то стање.
шланак г. А. Пантелина, в. чин. Народне банке „Пошумљавање“, морао је изостати из овога броја услед нагоIO 7 актуелног материјала.
i 1
;
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
пене НЕ IE туЕа ИРИНВЕВЕКР ТА ПРЕНЕСЕНИ
Grčka naročito trpi 2602 разјуnosti njenog bilansa plaćanja, pošto je kriza decimirala njegove dve glavne aktivne pozicije, naime уохаппе trgovačke
'Novi trgovinski ugovor sa Grčkom
mornarice i emigrantske doznake. Zato nije čudo da u trgovin-
skim pregovorima nastoji da izravna pasivnost svog trgovinskog bilansa. Naročito prema našoj državi, jer je naš trgovinski bilans sa Grčkom bio |oš 1930'i 1931 Као 8:1, а 1932 Као 6:! u našu korist. To je Grčka nastojala da izmeni već u ugovoru od prošle jeseni, prema kojem je plaćala samo 65% uvoza iz naše države u devizama, a ostatak u tzv. kompenzacionim bonovima, koji su se mogli upotrebiti jedino za uvoz grčke robe u
Jugoslaviju. Odnos našeg trgovinskog prometa sa Grčkom tre--
bao se dakle svesti na 3: 1 u našu korist. Sasvim je razumljivo da je ovaj odnos bio postignut u glavnom smanjenjem našeg izvoza, a ne povećanjem našeg uvoza iz Grčke, jer Grčka izvozi većinom artikle, koji se danas smatraju luksuznim i čija je ргода usled depresije znatno smanjena, naime vino, suvo grožđe, maslinke, duvan i ćilime. To potvrđuje i razvoj našeg trgovinskog prometa sa Grčkom. U prvom fromesečju 1932 izveli smo u Grčku robe za 33 miliona dinara, a uvezli za 5 miliona. U prvom tromesečju tek. god. izvezli smo samo za 29 miliona, a uvezli za 7 miliona dinara. To je vrlo rđav razvoj našeg trgovinskog
prometa, ako se uzme u obzir, da je za to vreme haš izvOZ'
u većini zemalja nešto porastao.
U novom ugovoru koji je zaključen pre nekoliko dana naš se je položaj dalje pogoršao. Mi ćemo u buduće dobivati još samo 50% u devizama, a ostatak u bonovima. Doduše za pšenicu je predviđeno da dobivamo 80% u devizama, a samo 20% u bonovima. Ali to neće stvar mnogo pobolišati, jer je naš izVOZ pšenice u Grčku relativno malen, i u prošloj godini iznosio je
svega 17% od celokupnog izvoza. Prema dosadašnjim iskus-
stvima naš će izvoz u Gučku dalje padati, verovatno sve dotle dok ne bude iznosio dvostruko od našeg sadašnjeg uvoza iz Grč-
ke, jer prema onome što smo gofe rekli ne verujemo u neko jako povećanje našeg uvoza iz Grčke. To potvrđuje naše mišljenje, da se umiranje spoljne trgovine ne može otstraniti samo. bilateralnim metodama.
(e osa eri Se aa a O OI SSS
Do pre kratkog vremena smatrala se Mađarska kao najnesretnija zemlja i u političkom i u privrednom pogledu. Još pre | godinu i po dana bila je Mađarska jedina zemlja, koja je stalno govorila, da su joj mirovni ugvori naneli takovu nepravdu, da je prva zadaća mađarske nacije da zahteva njihovu reviziju.
Privredna depresija je stanje u Mađarskoj pogoršala jače nego ma u kojoj zemlji srednje Evrope. Pretežno veliki posed postao je veliki teret za poljoprivredu. Veliko zaduženje inoOstranstvu pris:lilo je Mađarsku, da prva uvede moratorijum transfera. Ograničenja svih zemalja prema srednjoevropskim privrednim proizvodima Mađarsku su najteže pogodila. Naročito težak udarac za mađarsku poljoprivredu bio je carinski rat sa Čehoslovačkom. S druge sitrane ima Mađarska razvijenu industriju, koja je posle rata bila upućena na izvoz i koja je u saдабијој Фергез zbog irgovinsko-političkih „ograničenja su-
Tu felix, Hungaria!
· :sednih zemalja došla takođe u težak položaj. Privredna situ-
acija Mađarske bila je očajna!
| Ali otprilike pre godinu dana došlo je u Mađarskoj do ipreokreta zbog kojeg se mađarskim državnicima s mađarskog gledišta ne može dovoljno čestitati. Diplomatski i politički zahtevi su bili potisnuti u pozadinu, a glavna briga se posvetila rešenju mađarskih privrednih problema. Malo je ljudi koji znaju da je Tardjeov plan mađarska tvorevina, kojim je Mađarska htela postići okončanje carinskog rata sa čehoslovačkom, a i povećati izvoz industrijskih proizvoda. Plan je propao, ali таđarski državnici nisu se dali omesti. Oni su stalno išli u Rim, žalili se zbog svojih privrednh teškoća i uspeli su. Tim nastojanjima se ima zahvaliti zaključenje misterioznog preferencijalnog