Narodno blagostanje

Страна 470 _ НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ | Бр. 30

гова сигурност угрожена а тиме и сам осигураник. Ако се ним приликама, одговара и тражењу самих друштава, јер би дакле Савез осигуравајућих друштава стара да се његове превисоко осигурање добара било велики мамац. за злонаутврђене ставке премије не подтарифирају, он онда штити мерно проузроковање штета, односно служило би богаћењу саме осигуранике, чија потраживања, као што је горе по- путем осигурања. Маколико друштва жалила губитак преказано, не би у противном могла бити реализована. ! Muje услед смањивања вредности, она се томе ипак не про-

Као доказ да је посао осигурања услед стварања „тиве, већ се чак у многим случајевима налазе побуђена да

наводног картела, или боље речено услед тога што су потребне премијске: ставке прописане, постао један веома рентабилан посао, који се не обавља у интересу привреде већ само у интересу постигнућа што је могуће веће добити, наводи писац чињеницу да код нас још није пропало ни једно осигуравајуће друштво, док је таквих стечаја било већ много код банака. Писац не познаје историју наших осигуравајућих друштава. Четири је друштва пропало и. то искључиво због тога што су мислила да се не морају придржавати премијских ставака утврђених од стране Савеза. Вођена жељом да прикупе што је могуће више осигурања, нису о томе водила рачуна да ли ће за примљене послове осигурања имати и статистички израчунату потребну премију, и како су наступили случајеви штета и по броју и по обиму предвиђени статистиком, то су се друштва нашла у безизлазном положају. Само придржавање потуебних премијских ставака може спречити слом осигуравајућих друштава, чије последице задају привреди ране које · се тешко лече. Што ова 4 слома нису имала тежих после„дица за привреду, може се само томе приписати што су остали заводи прискочили у помоћ, којом су приликом морали принети знатне жртве да би сачували од штете оне који су код тих друштава били осигурани. Народна привреда

има рачуна да се тарифни споразум југословенских осигу- |

равача тачно испуњава. Оно што писац пребацује Савезу највише, то је оно што је најбоље. .

У осталом ево како стоји рентабилност послова осигурања, које је огледало висине премијске ставке. Просечни проценат штета у 1931. години у пословима осигурања против пожара износио је 67% од убраних премија; осигурање против градобитине у 1932. години исплатило је' штета) У износу од 151% од убраних премија. Пожарне штете у 1932. години, за коју годину још недостају подаци свих друштава, свакако неће изостати иза 1931. године. Ако се узму у обзир и остали издаци друштава, као на пр. провизије посредницима за прибављање послова и одржавање постојећих послова, административни трошкови, порезе и остали јавни намети, онда је сасвим јасно да добит друштава, ако је у опште оствари, може бити минимална.

IV Побркани појмови „премија“ и цене робе.

Даље писац пребацује такозваном картелу да су техничке премије од 1925. године остале непромењене иако су цене робе од тога доба пале 60 и више %, и тражи да се TeXничке премије у истом сразмеру снизе. Г. писац тврди да се тај захтев сам по себи разуме и да му нису потребни никакви докази. Ми смо већ показали да техничка премија, или друкчије — премијска стопа, — нема никакве везе са робом, која има да се осигура, већ зависи од сасвим других елемената, који додуше имају везе са врстом робе али не и са њеном ценом. Само премија, која се редовно има да плаћа, има у толико сгишше везе са ценом робе, што цена

робе утиче на осигурање суме, која се има одредити, и про- ,

дукат из осигуране суме и премијске стопе чини премију која се има плаћати, Сасвим је јасно и сви извештаји осигуравајућих друштава то констатују, да услед пада цена робе падају и премијски износи код појединих осигурања,-а с тим и приход друштава, јер осигураници своде своја осигурања на ефективну вредност својих добара, на шта им општи услови осигуравајућих друштава дају право. Такво снижавање осигуравајућих вредности које одговара ствар-

такву редукцију сама траже, јер им иначе. субјективна (страна ризика не би била подношљива. Какав би утицај у

опште на: премијску ставку могла имати чињеница, да, на.

пр. код осигурања против пожара пшенице, њена цена падне од 250 на 150 динара по 100 кгр.2 Пошто је вредност пше| нице у наведеном примеру спала за 40%, то се при непро'мењеном премиском ставу смањује премија која се има пла"тити такође за 40%. Ако би се осим тога, но тражењу г. | Брашића, и премијска стопа снизила за 40%, то би онда значило. да би премија за такво осигурање пала за 64%. Или |мисли ли г. Брашић да осигуране суме, и поред пале вред|ности добара, остану високе сразмерно ранијој вредности, а да се напротив снизи само проценат премије у сразмери палих цена Кад би онда по његовој теорији у случају штете имала да се исплати осигурана сума, онда би осигурање зиста постало оно што он прииписује осигурању живота т. ј. игра на лутрији, на којој осигураник располаже још 'многим могућностима ла себи прибави згодитак. Писац се овде јако пребацио!

| Ми нећемо да посумњамо у случај који је он навео, на_име да је једно осигуравајуће друштво, које није у Савезу, „Будило за 66% јефтинију премијску стопу. Али зар писац мисли озбиљно да то друштво може опстати 2

На први поглед изгледа чудновато да друштва која „премијске стопе овако снижавају нису успела да привуку | себи сва осигурања. Изгледа да публика види боље него пи„сац. У осталом, да останемо при фигури, да је осигурање _роба. Цена робе зависи у знатној мери од њеног квалитета. | (узгред ћемо напоменути да су тарифе друштава скоро у „свима гранама од 1925. године више пута прерађиване и прилагођаване новим приликама).

: у

Чињеница, да су осигуравајућа друштва данас нај·ликвиднија, много ликвиднија него она предузећа која би то по својој природи требала да буду, (банке) има се томе приписати, да се осигуравајућа друштва не баве спекула·тивним пословима, која писац жели да им припише; јер су баш она свесна своје велике одговорности према привреди „и да она са својим резервним капиталима тако располажу |да они не могу бити доведени у опасност, Како може да | писац тврди да се Картел не брине о томе да се спекула-тивни послови не обављају код оваког ликвидитета и код чињенице, да он баш тражи нов закон. |

Што се тиче питања кулантности исплата штете, само статистика спорова између осигураника и осигуравача, може да пружи праву слику. Набацити произвољну тврдњу, која је погодна да пољуља поверење у предузећа, а и не покушавати да се наведено и докаже, граничи се поред осталог с оним што је законом недопуштено.

У Реосигурање и извоз капитала,

Напослетку г. писац додирује и питање реосигурања и пребацују друштвима да она код њих пласирана осигурања разбацују по целом свету и тиме, услед извоза капитала, штетно утичу на платежни биланс државе.

Реосигурање има пре свега задатак да Закон о великим бројевима, на коме базира сваки посао осигурања, доведе до изражаја, јер само на тај начин могу се изравнати неизбежна колебања; даље, реосигурање треба да омогући да се шток осигурања појединих друштава у погледу оси-

угураних сума, за поједине врсте добара, што равномерније |

у ша

су