Narodno blagostanje

| __Б- азтуст 1983. __

umom === |J Ман мада је уобгаја роуеб · кгеди та podizanje novih silosa, koji će služiti lagerovanju žita. Posle dugih rasprava о pomaganju žitnog iržišta stalo se na gledište da je podizanje silosa najbolji način za održavanje Žitnih cena i obezbeđenja tržišta od poremećaja, naročito nekoliko meseci iza Žetve. Istim putem pošla je i Turska. Sa jednom nemačkom firmom vlada je zaključila ugovor o podizanju dva silosa. Docnije, njihov broj će se uvećati. ·

| | Žii Silosi

аланина имала кисео ле БМЗЕЕБРИ ИПА НА ЛЕ ЦОБЕТВЕА

Ima već nekoliko godina kako je u nas donet zakon O žitnim stovarištima. Zakon je ovlastio zemljoradničke zadruge za podizanje žitnih stovarišta. Međutim, do danas on je ostao mrtvo slovo na hartiji. To je sasvim razumljivo, jet naše zadrugarstvo ne raspolaže tolikim finansijskim sretstvima da bi ovaj posao moglo uspešno da sviši. Pitanje silosa ne može se геšiti zakonom, već sretstvima. Koliko je nama poznato podizanje silosa u svima državama, višeno je iz javnih sretstava. iz istih sreistava silosi se sada podižu u Italiji i Turskoj. Tako se do njih jedino može doći, naročito u agrarnoj zemlji.

U članku o finansiranju Žetve, objavljenom u prošlom broju, mi smo istakli da je osustvo ove ustanove na{|žalosnije poglavlje naše agrarne politike. ] ako smo agrarna zemlja, i ako su investicioni radovi kod nas bili znatni, pa su prilično veliki i u doba današnje krize, za ovakvu jednu prešnu potrebu našega agrara nije se imalo nikada razumevanja. U mesto njenog zadovoljenja, čime bi bilo rešeno vrlo važno pitanje finansiranja žetve, naša agrarna politika lutala je predlažući u raznim periodama različite preorijentacije, čas na stočarstvo, čas na VOĆarstvo, čas na industrijska bilja itd. Umesto toga mislimo da bi

| mnogo korisnije bilo ako bi se naša agrarna politika već jed-

nom preofijenfisala.

1 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Отрана 39:

ara oprane rpm === — Beranska i celinjska Opština iZdale su naredbe kojima, između ostaloga, zabranjuju davanje daća u formi priređivanja gOZDI. 5 Naš urednik je prošle godine u kalendaru „Vardar” objavio jedan sociološki esej o štednji ii našem narodu. Postavio je tezu da nema ве ујео паroda od našeg. Ali postoji jedan sektor našeg folklora koji je u brutalnoj suprotnosti sa ovom njegovom osobinom. To su izvesni narodni običaji. U glavnom tri: slava, svadba i daća. Njihovo odižavanje često odnosi najveći deo budžeta pojedinaca i time nanosi velike štete. narodu i privredi. To, međutim, nije rasipništvo. Ovde se ne troši radi zadovoljenja ličnih prohteva, već za drugoga. Tradicionalno ovi su običaji vrlo duboki. U zatvorenim socijalnim jedinicama, kao što je selo, njih se pojedinac ne može osloboditi. |

U vezi s tim naš urednik je predlagao da se u selima od naprednih elemenafa osnuju naročita društva sa zadatkom da u mesto ovih običaja uvedu davanje ma i najmanjih priloga u dobrotvorne svrhe.

Štednja i natodni običaji

Ovo što su učinile beranska i cetinjska opština u pogledu · ekonomske korisnosti, na liniji je gledišta našeg urednika. Ali ne

i u pogledu načina izvođenja. Predlog našeg urednika је demokcratski. Polazi od toga da se narod sam oslobodi ovih štetnih navika. Način na koji su ove opštine rešile pitanje je diktatorski Sličan |e načinu Kemal paše, kojim je uništio čitav niz duboko ukorenjenih fradicija. Mi se ni u kom slučaju ne bismo mogli složiti sa ovakvim načinom. Ali je nesumnjivo, da je Kemal paša svojom akcijom učinio ogromne koristi privredi i kulturi svoga naroda. .

Beranska i cetinjska opština kao vlast umešale su se u najintimnije stvari individua. Ne znamo samo na osnovu koga zakona. Jer diskretno pravo vlasti ne može mi u kom slučaju biti ovako široko!

Ba DB EG a

ОБАВЕШТАЈВБА СЛУЖБА.

НОВЧАРСТВО

— Биланси великих њујоршких банака показују крајем другог трсмесечја текуће године према крају марта знатно повећање улога што је у вези са приливом тезаурираног новца услед поновног успостављања поверења у банке. Пласман је вршен једино у ликвидне вредности, у првом реду државне облигације, тако да је ликвидитет банака порастао.

— Како смо пре 14 дана приликом нотирања смањења дисконта Холандске банке наговестили смањена је 28. пр. мес. поновно дисконтна стопа од 4% на 3:/,%. Форинта је већ 3—4 недеље потпуно мирна, а и на новчаном тржишту престала је напетост, Тим настоји Холандска банка да спречи и поновни прилив флуктуирајућег злата, које је у претпрошлој недељи изонсио 23 милиона форинти.

Швајцарска је ових дана извршила конверзију 4:19 тног зајма државних жељезница у износу од 125 милиона франака, по 97,40 у 4%-тни зајам. Нови зајам преуписан је 3a OKO 30 милиона франака што је схваћено као врло повољан знак за ситуацију на швајцарском тржишту капитала, тако да је задњих дана наступио знатан пораст курсева државних папира, који су све од почетка кризе долара у 2прилу, која је имала за последицу одлив капитала из Швајцарске, били у бесистичкој тенденцији.

"ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ — После лозанске конференције у јулу 1932. год. била су одложена плаћања по источним репарацијма до 15, де-

дембра 1932. Пошто то питање није ни касније регулисано продужен је мораторијум први пут до 15. јуна 1993. а сад на предлог Енглеске до 15. децембра тек год. Због тога неће ни наша држава „исплаћивати за време трајања овог мораторијума бонове нашег Министарства финансија, који су били издати мађарским друштвима наших вициналних железница. |

| —: Талијрнски бупетски дефицит у буџетској 1932./33. год. износио је 3938 милиона лира према 2124 милиона у 1931./32. У прошлотодишњем дефиниту урачунат је и дефицит државних железница у 'износу од око 690 милисна лира. ;

— Банска управа Дринске бановине издала је нов правилник о наплати бановинске трошарине, која ће се плаћати и паушално и тромесечно упапред.

— Техничко оделење банске управе Приморске бановине изводи око 155 ванредних и око 400 редовних јавних радова, који се састоје, у главном из грађења нових и поправзвања већ постојећих путова и мостоца. За ове радове предвиђено је ове године око 16 мил. дин.

= У Београду се воде преговори између наше владе пи: претставника Агрраног фонда и фонда Б из Базела о регулисању питања оштете мађарских оптаната.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА — Отказ трговинског уговора са Италијом. Државни потсекретар италијанског Министарства спољних послова