Narodno blagostanje
Страна 506
нице у Немачкој 1929 80. према "просеку 1925./28. порастао је са 32 на 41 мил. тона, Производња у. Чехословач"кој повећала се са 98.020 вагона у 1921.25: на 132.520 вагона у 1926./32. г. Од средње-европских земаља као већи
купци остале су Аустрија и Чехословачка. (Ове године и
Чехословачка биће мањи купац него ли прошле године. Аустрија, пак, у колико је одобрила преференцијалне царине за тшеницу настоји да њихово искоришћавање услови постигнућем бољих услова за свој извоз.
Индустријске земље Средње Европе претстављају природна и најближа тржишта за вишак пшенице аграрних земаља. Будући саобраћајно-географски најближе и под претпоставком преференцијалних царина пласирање шненице на овим тржиштима могло је да се врши редовно н нормално. Извоз из аграрних земаља користећи разлику транспортних
трошкова “могао би да има предност испред увоза из пре-
коморских земаља. Али, форсирањем властите проивводње у овим земљама, (могућности за увоз из аграрних земаља све су више ограничаване. Данас су сведене на минимум. Према томе, атрарни протекционизам индустријских земаља има јаког удела у заоштравању кризе у источно-ев-= ропским аграрвим земљама. Тешкоће са ове стране осетиће се нарочеато ове године при извозу шпенице.
Ca! тувим правом закон о стерилизацији 'у . Немачко изазвао „је велику пажњу.
_________ један велики део лекара већ и дуже времена тражио је доношење оваквог закона. Шта више, у још оштријој форми. (Овај закон није без претеча. Пе је још 1915. год. забранила полно и душевно болесним лицима да склапају бракове. У Сједињеним ДИржавама Америке'28 дожава имају законе о стерилизацији. Али, већина ових закона у пракси је слабо употребљавана, а стерилизација почивала је. на добровољном пристанку. У Немачкој, напротив, створена је врло строга законска основа, по којој се стерилизација спроводи и принудним путем. Према томе, нема сумње да
Немачкој i
he ymoTpeGa oBora a3akOHa бити у врло великом опсегу. Због
тога "ове мере претстављају велику новину, која оправдава пажњу коју је изазвао закон. .
Процесу стерелизовања може се, према закону, подврћи свако који пати од наследне слабоумности, шизофреније, манијачке депресије, падавице, наследног слепила, наследне глувоће, тешке наследне физичке закржљалости, тешког алкохолизма и т.д.
Свако ко пати од ових болести за стерилизацију. Ако је неко под туторством пријаву може учинити тутор. Затим, управницим казниона, душевних болница и осталих болница могу пријављивати своје кажњенике и болеснике. О пријави одлучују нарочити судови установљени при редовним судовима. Кад ови судови донесу закључак о стерилизацији иста ће бити спроведена и противу воје болесника, ако' захтев за ово није дошао од самог 60– лесника.
Овај закон у духу је популационе. политике последње деценије. Првобитно, главни циљ популационе политике био je квантитативно увећање становништва. То је нарочито карактеристично за доба меркантилизма. Државе су тражиле велики број људи за своју индустрију и за ратовања. У колико је једна земља имала више становништва у толико је изгледала богатија. Преокрет у овој политици дошао је крајем прошлога века, а био је изазван развојем науке о наслеђу, која је главну пажњу обратила на опасно сти дегенерације. Квалитативно побољшање становништва постало је, главним циљем. То се хтело постићи мерама за олакшање напредовања квалитативно бољих индивидуа. Бојазан чиновничког сталежа и остале интелигенције од великог броја деце настојало се да се одстрани великим додат-
може се пријавити
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __
_Бр.32 цима на децу. Даље се покушавало да се одржи и што више унапреди здраво сељаштво и да се нездрави људи из градова преселе у села. Много већа пажња обраћена је медицински у смислу сузбијања узрочника дегенерације. Овде долази
низ мера за сузбијање сифилиса и алкохолизма. На другој
страни дошла су настојања за побољшање друштвених односа и средине. Ова последња, међутим, имала су ограни-
'чено дејство. Већине медицинара учи нас да побољшање си"туације појединих индивидуа није дсвољно да побољша и "наследну _ дегенерисаност.
Због тога су медицинари · све више тражили непосредну заштиту од тога да дегенерици имају потомство.- Пошто се сумњало у резултате добро-
вољне стерилизације тражена је принудна.
Поред ових медицинских аргумената закон се оправдава још и екокомским разлозима. За Немачку је прорачунато да трошкови чувања дегенерисаних лица износе годишње две стотине милиона марака. Сваког дана кошта један кажњеник 3.50 мк., душевни болесник 4 мк. богаљ и глувонем 5—6 IMK. - _
Мислимо да се против ова два аргумента не може много рећи. Оба говоре у прилог присилне стерилизације. Али остаје читав низ отворених питања. Да ли је медицинска наука у истини толико узнапредовала да већ сада може да оправда практично провођење стерилизације2 Медицина каже да деца слепих, глувонемих, кретена итд. врло вероватно имају исте мане. Али упркос томе постоји ипак могућност, и ако врло ограничена, да њихова деца буду здрава. Има ли онда држава право да их стерилизираг, На то ће се питање
- дати позитиван или негативан одговор већ према одговору
на једно друго питање, наиме да ли се ова државна интервенција слаже са општим правним и моралним назорима о слободи индивидуе. Без сумње ова хируршка операција претставља колосалну повреду слободе појединца. Додуше мора се узети у обзир, да ове операције, како се оне законом предвиђају неће лишити дотичне сексуалног нагона, него им само одузимају могућност оплођавања. То ублажава ову меру, али је она упркос томе огромна повреда права појединца. Узгредно буди речено да се против закона поменуло и то, да ће се многи хтети стерилизирати да би избегли евентуалне неугодне последице својих сексуалних одношаја. Али против ових злоупотреба закон предвиђа неке заштитне мере. У осталом живимо у времену кад је у многим државама јавно мишљење наклоњено, да у конфликтима о интересима индивидуе и заједнице даје предност овој задњој. У толико ће и закон одговарати у главном данашњим назорима већине Немаца.
Коначно мора се нарочито указати на опасност што се
практично извршење закона полаже у руке лекара. Њих
се мора посматрати онако какви они у истини јесу. Из ратног времена и провођења закона о сузбијању полних 60лести довољно је познато како пацијенти лако успевају да дођу до лекарског уверења, какво они желе. Та се примедба | не сме олако схватити. Француска новина“ „Пари-Миди" иде чак тако далеко, да каже да овај закон пружа немачкој влади, наравно путем лекара, могућност стерилизирања политичких противника. Додуше ми мислимо да данас има и других сретстава да се они онемогуће. А што се тиче политичког уверења, тешко да ће се наћи ма који еугеничар, који би могао доказати да је и оно наследно.
Мора се признати да закон предвиђа врло велике предострожности против примене закона, која не лежи у његовом духу. Они, који поставе захтев стерилизације (директори казниона, болница за душевне болести итд.) не могу да буду чланови судова који о томе одлучују. Надаље они лекари, који о стерилизацији одлучују не смеју је сами проводити. И коначно сваки појединац, који треба да буде стерилизован има право апелације на посебне судове и за то се време операција одлаже,