Narodno blagostanje

5. август 1933,

da ograničavaju u jačoj meri uVOZ industriskih artikala. Ta je tendencija nastavljena u još jačoj meri u idućim godinama. U 1931 počele su i druge zemlje da otežavaju taj uvoz, a u 1932 i zapadno-evropske industrijske zemlje i Italija. Natavno da je onda morao da pada i njihov izVOZ.

Tako je uvoz industrijskih artikala po vrednosti pao u Engleskoj od 20,6% u 1931 na 21,5% u 1932. U Nemačkoj od 14,5% na 12%; u Francuskoj od 23,2% na 18,8%; u Italiji od 31,9% na 30,1%. Udeo industriskih artikala na celokupnom iZzvozu pao je u Nemačkoj od 72,7% u 1931 na 71,9% u 1932; u Francuskoj od 70,5% na 66%. U Engleskoj je usled depresijacije funte porastao od 78% na 79,3%.

Uvoz životnih namirnica po vrednosti ove četiri zemlje u 1932 porastao je prema 1931 i to kod Engleske od 50% na 54,9, kod Nemačke od 30,1 na 31,9%, kod Francuske od 27,7% па 30% i Italije od 25,5% na 28,6%.

Udeo poljoprivrednih artikala u međunarodnoj {rgovini porastao je po količini od 1929 do 1931 (uvoz u Evropu za 6%), ali je u 1932 opao, jer je većina zemalja gledala da smanji potrebu uvoza forsirajući domaću proizvodnju.

Orijentacija spoljne trgovine glavnih 15 država u 1932 najbolje pokazuje, koje su dejstvo imala ograničenja međunarodnog prometa i nastojanja gotovo svih država, da smanje ili potpuno eliminiraju deficit svog trgovinskog bilansa. Ta je tendencija od jeseni 1931 postala opšta.

Zaključivanjem kompenzacionih ugovora išlo se zatim, da se uvoz plati izvozom i time je bilateralni promet u celokupnom trgovinskom promet{u relativno pojačan na štetu ostalog. To je išlo naročito na štetu onih zemalja, koje su velika pasivna salda trgovinskog bilansa prema nekim (naročito prekomorskim) zemljama plaćali aktivnim saldom prema drugim državama, gde se dakle izravnavanje vršilo međunarodnom arbitražom.

U 1932 porastao je kod 14 evropskih država (Austrija, Čehoslovačka, Mađarska, Grčka, Nemačka, Danska, Sovjetska Rusija, Poljska, Italija, Švajcarska, Belgija, Holandija i Engleska) i Sjedinjenih severoameričkih država bilateralni promet, prema 1931 od 66,9% па 69,3%, dok je ostali pao od 33,1% na 30,7%. U vrednosti bilateralni promet pao je od 15,269 dolara u 1931 na 10011 miliona u 1932. Ostali promet od 8551 miliona na 4446 miliona dolara.

U prometu koji se ne izravnava bilateralno među ovim državama imamo 2 dela i to jedan koji se izravnava arbitražom među ovim državama i koji je pao od 3313 miliona dolara od-

nosno 14,5% u 1931 na 1926 miliona ili 13,3% u 1932. To je deo -

promefa, koji je relativno najjače nazadovao.

Drugu grupu čine salda trgovinskog bilansa ovih država prema drugim zemljama, koje ovde nisu uzete u Obzir. Оп је pao od 4238 miliona dolara odnosno 18,0% njihovog trgovinskog prometa u 1931 na 2520 miliona odnosno 17,4% u 1932. Тај је deo relativno najmanje opao, jer se tim delom robnog prometa plaćaju služba zaimova i usluge.

Ceo ovaj pregled dokazuje na prvom meslu, da težnja za kompenzacionim poslom međ državama nije toliko mogla biti ostvarena pomeranjem izvoza i uvoza od jedne države na drugu, koliko je-oborila volumen međunarodne trgovine uopšte.

Између Мађарске и Пемачке, као што смо јавили, закључен је уговор по коме ће Немачка, односно И Г. Фарбениндустри у корист својих замралих потраживања у Мађарској, купити пшенице за 9 милиона холандских форинти.

Код нас, једном одлуком Министра финансија, дозвољен је извоз пшенице у Немачку, по специјалној дозволи Народне банке, на терет потраживања немачких држављана насталих из робног промета. Сваки извозник, приликом из-

Извоз на бази замрзнутих потраживања.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 505

воза, биће дужан да депонује код наше царинарнице одговарајућу немачку царину, која ће му се вратити кад полнесе немачка царинска документа. Ова наредба, као што се види, обавезује да се извезена пшеница мора потрошити у Немачкој. У томе се она битно разликује од немачко-мађарског уговора. - :

Биће робног клиринга састоји се у томе да се увоз, а према томе и салдо, плаћа извозом робе. Између робног и обичног клиринга постоји једина разлика што се код првога салда изравњавају робом. Због тога је неоправдано када

се наши извозници буне противу извоза на бази замрзнутих

потраживања, и ако су она раније настала. Најзад, све дужничке земље заступају гледиште, да радо плаћају своје јавне и приватне дугове, али, услед пасивности шплатних биланса, то могу вршити само робом. То је опште признато и, према томе, разлог да се стара клириншка потраживања могу изравнати само робом.

На основу немачко-мађарског уговора настало је оригинално питање, да ли увозник купљену робу мора продати властитој земљи или негде другде. На име, И. Г. Фарбениндустри почела је да купује пшеницу у Мађарској брзим темпом Али, како није била сигурна да ће јој пенге из замрзнутих потраживања бити у довољној мери стављене на расположење, то је купљене количине бацила на ротердамско тржиште и тиме оборила цену мађарској пшеници. Поводом тога понова су поведени преговори и, како новине јављају, у нови уговор ушла је клаузула која обавезује да се купљена пшеница може продати само на тр. жиштима Далеког Истока на којима се Мађарска не по јављује. | i Немци су прихватили ову клаузулу с једне стране што толику количину пшенице не могу сами да апсорбују и с друге стране што би продаја робе на оближњим пијацама била скопчана са великим губитцима.

Међутим, ограничење које је у погледу извоза наше пшенице у Немачкој на бази замрзнутих потраживања усвојено нема основа у принципу клириншког уговора и у теорији трговинске политике. Као што је познато, све државе које трпе од пасивности платног биланса настоје да своје извозне вишкове продају за нову робу и девизе. И тек потом дају робу за ранија замрзнута потраживања. Ако је партнер са овим сагласан онда је у реду и у интересу дуж“ ничке земље.

Оно што желимо да приметимо јесте, ко гарантује да се овако условљен извоз пшенице искључиво за Немачку, неће појавити на коме од светских тржишта. Јер, поверилачка земља може да допусти своме увознику, да исту робу извезе уз повраћај одговарајуће царине што је у духу свих царинских закона.

ср Жсточно - европске _ аграрне

земље стоје пред тешким. проблемом извоза пшенице. Француска је законом о организацији житног тржишта забранила увоз о. чему смо опширније писали у броју од 1. јула. Немачка је учинила то исто. Италија је смањила квоту примељавања стране пшенице на 1%. То је исто што и забрана увоза. Чехословачка је одлучила да на купљених 5 вагона домаћих житарица дозволи увоз једног вагона. Тиме је увоз јако ограничен. На тај начин извоз овогодишње пшенице доведен је у питање.

Ситуација аграрних земаља је врло тешка. Њихов положај као извозница житарица нарочито су погоршала настојања индустријских земаља да своје потребе што више покрију властитом производњом. Подишњи увоз пшенице у Италију пре рата износио је 503.400 вагона. У 1931./32. увоз је сведен на 102.270 вагона. Просек производње пше-

Изгледи за извоз пшенице

аивевтапсиаиние ние РАЕтр6а рели тпилешееверт при а