Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 34

Страна 542 Датум Рента Ратне штете 6% Беглуци 20-У——27-У 0.59 0.16 27-У—3-У1 0.67 0.34 3-VI—10-VI 0.31 0.19 1O0-VL—-17-VI 0.59 0.08 ТУР 24. VI _ 04] _ 24-VI—BI X-VII 0.33 0.07 1-VII—8-VII 0.84 0.34 8-VII—15-VII 0.84 0.25 15-УЛ—22-УП 1./1 0.37 22- У —29-УЦ 0.93 i 0.25 29-У1—5-УШ 1.01 0.41 5-VIIL—12-VIII 1.33 0.36 Свега 9.56 2,82

Као што из ове таблице видимо за 12 недеља, (односно за скоро четврт године) обрнуто је у Ратној штети 9.59 милиона динара, а у Беглуцима само 2.82. Ратне штете има у народу — по просечном курсу по коме је обављен обрт последњих 12 недеља — 900,000.000 дин. а обрт за четврт године износи нешто преко 9,000.000 односно цигло 1%. Када се узме да је из овога обрта :/, најмање обрт у истим комадима (ако не и читава половина), онда се може рећи да је кроз берзу прозило за 12 недеља нешто преко 6 до 7,000.000 динара ефективно Ренте Ратне штете а то је 0,6% укупне робе у народу, за време за које је папир скочио од 173 на 250!

Као што читаоци знају из наших извештаја има већ неколико недеља како се папири на берзи живо траже. Тражња је тако рећи нервозна И њој се има и захвалити за овај огроман скок. Па ипак та продужена и енергична тражња, која је подигла папире на курсеве, који су пре годину дана сматрани за идеалне и неостварљиве, није могла извући из варода Ратне штете ни за 10,000.000 динара.

Наши берзијанци, и они с којима они раде, налазе се у једноме затвореноме кругу. Оптимистичко уверење обухватило је берзијанце и један део капиталиста из чега је потекла тражња за свима папирима. Али како и после продужене тражње народ не пушта робу из руку, то се код рефлектаната појављује све већа тежња за пласирањем капитала у хартије и из тога ничу све већи курсеви. Берзијанци вите папира, по што повољнијем курсу, али с друге стране би хтели да скок курсева стане. како би могли да купе што њихова. и латентна, тражња довољна је да гура курсеве на више, И тако баш они који желе да купе папире што јефтиње, они су фактори подизања курсева. Тако је увек на берзи. Лањске године је повучено са пијаце преко 100,000.000 номинално Ратне штете. То би био флуктуирајући елемент, који је притискао курсеве, који су лањске године били пали чак до 150. Ове године вема тих летећих количина и због тога курсеви скачу тако рапидно. Народ не пушта робу, а штекуланти је још јаче стежу есконтујући даљи скок курсева.

Са скакањем курсева наравно да опада и укамаћење. Тако на пример 6%-тни Беглуци који су до пре месец дана давали ренту од 19% не дају више него 16 и на путу су ла и даље скачу. Интересантна је то ствар са тим папиром. Он је најмлађи ва нашем ефектном тржишту и њега је продуцирано на буљуке, јер за пуштање истог у оптицај није било потребно купаца пошто је он даван у накнаду за експроприсану земљу у циљу аграрне реформе. Још пре годину

аиппнпмашгшиишивишипвини ипкиџинкаснтиинанимзионннитиницкчаи

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОДА. Д. :: ПРЕЂЕ | 25

R. G.DUN &CO. :

)

Кнез Ајова 59.

занпппвогицанипшотипввааавинпининиипивппванноннинипианпаманнинининиминниннанниоиицва панновицопвминниннниманпиновчиминимивн ни

дана густе масе тога папира притискале су наше новчано тржиште тако, да су носили ренту од скоро 30%. Како је економска криза у то доба била врло јака то нисмо могла очекивати да ће наша публика моћи да ресорбира све те нове емисије. Истина има више од годину дана од како је интерес за тај папир почео да расте. У осталом немогућно је одолевати искушењу ренте од 30%. Данас пак имамо утисак да је целокупна количина Беглука већ у чврстим рукама као и сви наши остали папири. Може се рећи да данас на нашем тржишту нема некласираних државних хартија. Све | је у чврстим рукама. У осталом када је народ могао да апсорбира цео сток Ренте Ратне штете, могао је лако апсорбирати и друге папире.

А шта значи класиран папир најбоље нам показују 4%-ruM Аграрци и 7%-тни Инвестициони зајам. Можете тражити колико хоћете, можете подизати цену како хоћете никаквог шанса немате ипак да купите већу количину. Па-

_пир је ухапшен код публике, која је далеко од берзе, тако

ла берзијанци не могу у опште ни под којим условима да дођу до те робе. Горња таблица показује тако велики скок акција Ат-

· рарне банке. Поставила се погрешна теза да акције Аграрне

банке морају ићи паралелно са Ратном штетом и форсира се

„куповина. Ми сматрамо да је велики ризик улазити у веће

количине овога папира по већем курсу мањ ако се нема сигурна залеђина. | |

У доларским папирима влада велико мртвило, али услел неизвесности као што је до сада био случај. По питању претварања долара у динаре ради исплате домаћим имаоцима доларских папира донесена је одлука од Министарства финансија у току ове недеље. Одлучено је наиме да се пређе преко златне клаузуле и да се исплаћују купони у папирним поларима. Али с друге стране узима се службено призната љепресијација динара од 28 и по % и та се сума додаје суми која се добија претварањем долара у динаре по курсу девизе Њујоок. Ми смо у прошлом броју истакли да би најправичније било када би се златна клаузула, која је сачувана према страним повериоцима, сачувала и према нашим имаоцима. Али отступање од златне клаузуле поправљено је знатно уношењем прима у калкулацију, који до сада није признаван у дугорочним државним обавезама. Тако ће један долар претстављати са примом од 28.50 % и данашњим курсом кабл Њујорк око 54 динара. Дакле нешто мало мање него што је до сада примано за један долар приликом наплате купона. У осталом ствар није толико неправедна, колико на пови поглед изгледа при упорећењу са аранжманом са страним портерима. Према њима је сачувана златна клаузмла, али они добијају само 10% по тој клаузули, а остатак у облигацијама или ако примају линаре. добијају везане са којима они не могу ништа да отпочну. Домаћи имаопи

пак долаоских папира добијају у домаћој валути, која e

њихово законско платежно сретство и за које имају неограничену употребу. Може се рећи да су они у томе погледу у бољем положају него страни портери.

__ Остало је да се томе саобрази питање обрачунавања доларских облигација у динаре приликом куповине и пролаје, Јер данас се још увек рачуна долар ппиликом куповине и продаје лоларских папира на наштој берзи по конвенционалном курсу. Мећутим немогућно је да за главницу остане један начин за израчунавање долара а за купон други. Потребно је да се и за главницу употреби исти ме-

ввнипинивнишониввопнишипиннизннип пиво помипаннивенлнаниннш ни ннишим

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА

БЕОГРАД ЗАТРЕЉ

Берислевићева т.