Narodno blagostanje
ae х a
19. август 1933, за канцеларијске намештенике 4() часова недељно. Али канцеларије морају да раде најмање 52 часа недељно, тако да. су послодавци присиљени узети нову радну снагу. Минимална надница индустријског радништва износи 40 центи ва час, а за канцеларијске намештенике 12—14 долара недељно. Коначно препоручује се предузећима, у колико већ · сала плаћају веће наднице, да их не смањују, а такође да не повећавају цене. Додуше дозваљава се повећање цена, али највише у износу повећања трошкова производње.
по Извођење програма неекономским мерама.
Минимално радно време и максималне наднице нису ни најмање повољне за послодавце. Због тога су биле потребне нарочите мере да се ови приволе да приме бланкет статут. Рузвелт је употребио сретство моралног притиска и апел на патриотизам. Са свим модерним техничким срет-, ствима: радиом, аеропланима, рекламом, штампом итд. препарира се јавно мишљење тако, да се сви они који не при-, ступе новом статуту јавно осуђују као индивидуе, које не заслужују поштовање својих ближњих. Организиран је колосалан пропагандистички апарат на чијем се челу налази генерал Џонсон, интимни сарадник претседника Рузвелта, који је у задње време потпуно потиснуо Т. зв. „картел мозгова“. један њујоршки часопис каже да његове садашње наредбе чине утисак као да их је извадио из зборника ратних наредаба. 27. јула тек. год. нашли су 5 милиона послодаваца бланкет статут на својим столовма. Они, који су прихватили његове одредбе биће одликовани плавим орлом, орденом који носи натпис: „Члан владе привредне реконструкције. Ми чинимо нашу дужност“. А имена оних, који се покажу нарочито агилни биће објављена у нарочитим листама.: Пропаганда се врши и међу потрошачима. Будући да највећи део куповне снаге у Америци пролази кроз руке домаћица упутио им је Рузвелт апел у коме тражи, да своје потребе подмирују у радњама, које су приступиле новом статуту, што значи само у оним радњама које своју робу поручују од индустријских предузећа, која су увела минималне наднице и максимално радно време.
Противу притиска јавног мњења, критика је немоћна. Упркос томе један део стручне економске штампе гледа нови режим врло скептично. један од највећих њујоршких економских часописа „Соттегстај апа Етапсјај Chronicle“, каже, да је предузећима према новом закону дозвољено да повећају цене у износу повећања трошкова производње, ала да за велики део добара повећање цена не може да уследи без опасности смањења прође. То најјасније показују јадања разних удружења малопродаваца о суздржљивости потрошача. Велики број предузећа: налази се у безнадежном положају. Ако не повисе наднице извргавају се бојкоту, а ако их повисе не могу рентабилно да производе и чека их банкрот-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
(Страна 535
многих предузећа,
ство. Последица тога биће затварање
која не могу да опстану под новим“ режимом. Дакле сма-
њење куповне снаге место жељеног повећања,
Рузвелт мисли, да при општој примени новог статута неће бити оштећен ниједан предузетник, јер да трошкови производње расту у истом односу код свих предузећа. Ми мислимо да то није тако убедљиво. Она предузећа, која су до сада радила још управо без губитка, биће оштећена у корист оних, која су до сада имала веће губитке, а такође биће оштећена и она предузећа, која употребљавају много радне снаге у корист рационализираних. |
ЈИ Аутоматско појачање планско-привредних мера.
У почетку хтео се Рузвелт ограничити на одстрањење хиперпродукције и на мере за повећање цена. Али кад су оне изазвале огромни скок цена и производње био је присиљен на нову интервенцију, али сад са циљем да ограничи пребрза певећања цена. једном наредбом министра пољопривреде препоручује се на пр. пекарима да упркос новој трошарни на жизо не повисе цене хлебу. Осим тога влада ће објављивати недељно посебне ценовнике, који према њеном мишљењу претстављају солидне цене. Читав систем вештачког одређивања цена као за време рата поново оживљава. Да би се у истој мери као цене подигла и куповна снага било је потребно увести минималне наднице.
Успех најновијих Рузвелтових мера зависи од тога, хоће ли повећање куповне снаге уследити у довољној мери и хоће ли је потрошачи искоришћавати. Изгледа да су потрошачи досадашње" повећање своје куповне снаге употребили за плаћање дугова, а врло мало за повећање потрошње. Али ако план не успе сигурно је да Рузвелт више неће моћи натраг, него ће морати да умножава своје планско-привредне мере. Прво што би се имало очекивати, јесте покушај да се редефлацијом повећа куповна снага. Из овог се јасно види да једна планско-привредна мера изазива другу.
једна од даљих последица почетних Рузвелтових планско-привредних мера је напуштање захтева његовог међународног привредног програма, којег је поднео лондонској конференцији. У Лондону је захтевао повећање цена, али будући да су оне у Америци порасле јаче него куповна снага то га сада упорно побија. У Лондону је захтевао смањење царина. Али пошто је сада повећао општи ниво надница, смањење царина стајало би у супротности са његовим планом оживљења индустрије. Европа са својим нижим надницама и дужим радним временом могла би лако да постане опасан конкурент на америчком тржишту. Закон 0 оживљењу индустрије предвиђа због тога могућност увођења прохибитивних царина за оне артикле код којих би страни увоз доводио у опасност спровођење програма оживљења.
ава
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
O саобраћајној политици према аутобусима у вези са њиховом конкуренцијом железници, писали смо неколико пута. Питање је данас до-
Аутобуски саобраћај и општи интерес
eri On an O az [nn ra не
било више решења према различитим саобраћајним приликама у појединим земљама. Ми нисмо у том погледу имали никакву политику, али смо увели концесиони систем са великим фискалним оптерећењем. Овако решење не може да _ задовољи, нарочито са гледишта општости. Са аутобусним саобраћајем понавља се историја железнице. У прво време ове су биле у приватним рукама. Доцније, чим су постале
предмет опште корисности, а свој положај искоришћавале монополски, прешле су у државне руке. Само на тај начин могли су да буду заштићени општи интереси.
Аутобуски саобраћај узима све веће размере. Као саобраћајно сретство аутобуси имају све већу важност. Стога се и код њега, поред фискалног момента с једне и конкуренције с друге стране, све више истичу општи интереси, у првом реду сигурност и комодитет. У погледу оба ова интереса стање данас није ни мало повољно. Рвање између фискуса и аутобуских компанија сломило се на публику. На линијама монополског карактера (на којима је аутобус једино брзо превозно сретство) превозне цене су врло ви-