Narodno blagostanje
2: септембар. 1933. |
'U sukobu interesa podređuje uvek interese pojedinca onim društva. Individualistički princip nije nikada bio potpuno ostvaren, pa ni u periodu liberalizma. Individua #* uvek morala da pristane na izvesna ograničenja. Ali oba se ova pravca razlikuju u meri ograničenja pojedinca. Program nacional-socijalista bio je u početku Čisto univerzalistički. Oni su zahtevali, da se odmah po preuzmanju vlasti na mesto liberalističke kapitalističke privrede — u koliko se još o njoj može govoriti — uvede planska privreda. Pojedinac je trebao da bude tačno Rontroliran 510 proizvodi, kako proizvodi, kakve cene ima, kakve nadnice plaća itd.
Nacional-soc jalistička vlada je međutim uskoro uvidela, da silno siožen mehanizam privrede ne podnosi nag:e promene. Plansko-privredni program je velikim delom za sada napušten. Nacional-socijalisti su sada na prvo mesto stavili održanje ı potpomazanje privatne inicijative i princip odgovornosti pojednca društvu. Prvi znak te promene bio je Hitlerov govor 1 таја. То зе 105 jače pokazuje u govoru ministra narodne Drivrede Šmita u Kelni pre nekoliko dana. On je rekao da se privatna privreda, a takođe i njezin osnovni princip — zarada, moraju održati. Osim toga da se nezaposlenost može samo 01ganski da odstrani ij. ne sa veštačkim eksperimentima, nego samo oživljenjem privatne privrede.
Ali ako se zahteva privatna privreda mora se zahtevati i pravni poredak zasnovan na načelu jednakosti. Kod svih najnovijih privredno-političkih mera nastoji se da se izbegne prinudno regulisanje privrede. Ministarstvo finansija izjavilo ie pre nekoliko dana da ne treba očekivati nikakve mere u korist dužnika, a ministar narodne privrede :zlavio je u Kelnu, da se ne može oček:Vati nikakvo prmudno sniženje kamate, + da se mora izbegavati javna diskusija po tom pitanju, jer oha stvara osećaj pravne nesigurnosti. Ova je izjava tim važnija Što je sniženje kamate bio jedan od glavnih zahteva nacional-socijalista. Doduše u zakonu o razduženju poljopr.vrede od pre 2 meseca provedeno je dalekosežno razduženje poljoprivrede, ali se u njemu nastojalo očuvati načelo dobrovoijnosti. Prisilna konverzija provodi se samo u slučajevima kad nije postignut :sporazum između dužnika i poverioca. U koliko je ova i provedena bila je mnogo Dbiaža, nego što su to nacional-so-.cijalisti u početku zahtevali. Izgleda čak, da je i u trgovinskoj _ politici nac:onal-socijalista nastupio preokret. U početku se zahtevalo potpuno regulisanje spoijne trgovine na taj način, da se uvozi samo ona roba, koja se me proizvodi u zemlji i to samo od prijateljskih država u kompenzaciji. Sada naprotiv naglašava
Šmit — a to su rad.li pre Šaht i drugi — veliku zavisnost Ne-
mačke od svetske trgovine. Stoga regulisanje spoljne trgovine smanjuje izvoz koji će biti potrebniji u koliko se usled eventualnog poboljšanja Konjuniiurč pokaže veća potreba za uvozom атома.
Francuski list „ Temps” pita, obzirom na ovu promenu pravca. da li je (o. „tetour a Peconomnue liberale”. Mi o, пе mislimo. Novi pravac je posledica saznanja da bi nagle plansko-privredne mere znatno zaoširile krizu i da se nije moguće odreći privatne inicijative preduzeinika. Plansko-privredni pro-
gram nije napušten i pre svega u konilktu interesa pojedin-
ca i društva biće pojedinačni interesi podređeni društvenim.
U zadnje vreme wčestale su žalbe raznih industrija u većini zapadnoevropskih zemalja zbog sve jačeg prodiranja japanske robe. |
Još pre godinu dana engleska tekstilna industrija tražila je da se u ugovoru sa Japanom ukine klauzula o najvećem povlašćenju, kako u Engleskoj tako i u Indiji i u dominijonima, jer je engleska pamučna industrija najjače ugrožena japanskom
japan pooštrava privrednu krizu u Evropi i Americi
ЕЛИ IO rar iri i
НАРОДНО БЛАГОСТ АЊЕ
Страна. 567
konkurencijom. Dok je engleski izvoz pamučnih tkanina u zadnje četiri godine u stalnom opadanju Japanci su ga povećali od 1414 miliona kubičnih jardi u 1929 na 2 miijarde kubičnih jard. u 1032. Međutim, oni imaju samo 9, a Englezi oko 50 miliona razboja tako da je koeficijenat iskorišćavanija investiranog kapitala mnogo jači, te prema tome froškovi niži. Kiauzulu najvećeg povlašćenja of{kazali su Japancima Južno. Afrička Unija prč godinu dana, a Indija pre četvrt godine, na šio je Japan objavio bojkot njlihove robe. Ali je Japan imao da izvuče deblji kraj i počeo je da forsira izvoz svojih tekstilija u Južnu Ameriku, Persiju, a sada i na zapadno-evropska tržišta. Od 199 miliona jena u 1931 porastao |e izVOZ pamučnih tkanina na 289 miliona jena u 1932. Japan ugrožava industrije zapadno-evropskih država ne samo tu Dalekom Istoku, nego i Južnoj Americi i Levaniu i konačno u Evropi.
Osim u tekstilijama Japan se ројауије na pr. na holandskom i austrijskom tržištu sa sijalicama i to pO ceni koja je za oko 10 puta niža od domaće, u Sjedinjenim američkim državama sa alatima i drugim izradama po cenama 5—7 puta nižoj od domaćih. U našu državu, prema novinskim vestima, цуо21 na pr. olovke po ceni 5—6 puta nižoj od čeških i nemačkih, a takođe i još neke galanterijske artikle. Naš ıvoz iz Japana porastao je od 600 hiljada dinara u prvom polgođu prošle godine na 1 milion 715 hiliada dinara u prvom polgođu tek. god.
Nastaju dakle dva pitanja: Prvo, kako je Japan u mogućnosti da tera ovako opšti damping i drugo, šta mogu da preduzmu razne zemlje, u prvom redu Amerika i Engleska, protiv japanske konkurencije.
Japan je u mogućnosti da tera opšti damping u glavnom iz dva razloga, prvo zbog depresijacije valute za oko 60%, dok povećanje cena u međuvremenu iznosi oko 30%. Ova razlika pretstavlja izvoznu premiju. Drugo zbog neobično jevtine radne snage, u poređenju sa ostaiim državama. Osim toga japanska industrija je tehnički moderna, a i u poslovno-trgovačkoj organizaciji pokazali su se kao dobri majstori. Код njihove je ekspanzije karakteristično, da oni ne prave velike pripreme za svoje prodiranje na strana fržišta kao što je to bio slučaj sa drugim državama, nego se jednostavno DOjaVljuju sa robom po bagatelnim cenama i to im je najglavniji, ali i najefikasniji adut.
Pitanje šta može da se preduzme protiv japanske konkurencije je uglavnom pitanje odnosa snaga Japana s jedne i Engleske i Amerike s druge strane, jer su interesi ovih dveju država najjače pogođeni. Koliko se iz držanja Japana u zadnje dve-tri godine moglo videti on će sigurno biti u stanju da nastavi svoju dosadašnju politiku zahvaljujući disciplini i pattiotizmu svog naroda. Naravno nije isključeno da se na uvoz iz Japana u pojedinim evropskim zemljama primene izuzetne mere, ali njegov izvoz u Aziju u prkos svemu naglo raste.
\
ORO O O Tar Tira irK O a y natera Tra Ar Ni
Circulus vitiostis. deillacione
Nedavno smo u članku o problemu cena („Narodno Blagostanje” od 1 jula tek. god.) izložili ako se u аергез погmalnog konjunkturelnog ciklusa uspostavlja ravnoteža između troškova proizvodnje i prodajnih cena. Nadnice, kamate, cene sirovina, državni rashodi prilagođavaju se smanjenim cenama. Ponovno se uspostavlja osnovica za novi polet. Privredna politika može u normalnim depresijama da se ograniči na ubrzanje proseca prilagođavanja tj. da otkloni prepreke, koje stoje na putu smanjenju nadnica, cena, kamate itd. Ali danas takva politika dellacije nije više dovoljna. Samo sniženje froškova proizvodnje ne vodi više poletu. Naprotiv, politika deflacije pokazuje danas samo. negativne rezultate, naime sve veće kočenje privredne delatnosti, povećanje nezaposlenosti, dalji pad izvoza i dalje povećanje delicita u dr-
politike na primeru Švajcarske