Narodno blagostanje

Страна 566

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Бр,'36

их прекоокеанске земље у опште нису усвојиле и сматрају за једну повреду клаузуле највећег повлашћења. Ми немамо ништа да жалимо за преференцијалима. Наш је положај такав, да ми никад не можемо добити толико преференцијала. на територији Средње Европе, колико их могу добити и колико су их добили наши конкуренти. А кад они имају много више преференцијала него ми, онда то значи да смо ми за тај вишак искључени са средњо-европског тржишта и упућени на светско тржиште. А то пак значи смањење цена не

само за преференцијал, већ и за транспортни диференцијал.

Ми имамо рачуна да тражимо једнакост за све земље извознице жита у свима земљама увозницама. '

Преференцијали постају беспредметни и због: тога _што су увозне државе преузеле обавезу смањења царина и уккањања свих осталих субвенција пољопривреди. Та истина важи тек за идућу кампању, те тако ми за ову кампању, сем Аустрије и Чехословачке — у колико будемо могли да искористимо преференцијал — морамо ићи на удаљена тржишта.

Међународно решење пшеничног проблема је велики догађај и имаће врло повољно дејство на све земље извоз-

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛ)

Poslednjih meseca nalazi se u ekonomskoj štampi većine zemalja, isto kao i pre godinu dana, jedna masa članaka pod naslovom „Da li je prebrođena najniža tačka depresije?” pri čemu je 90%. odgovora pozitivno. To naročito važi za Ameriku i Nemačku gde su vlade preduzele mnogobrojne mere za oživljenje privrede i gde štampa dnevno piše o uspesima fih mera. Bez sumnje u obim zemljama se konstatuje izvesno poboljšanje privrednih prilika. Sasvim je razumljivo da državne akcije tako velikih razmera, naročito u koliko su potpomognute velikim kreditima, moraju da imaju bar u početku povolino dejstvo na privrednu delatnost. Ali iz toga zaključivati na neko stalno poboljšanje po našem je mišljenju preuranjeno. Nešto drugčiji je razvoj prilika u Francuskoj. Uprkos tome što ona nema nikakav naročiti program za oživljenje privrede kao Nemačka i Amerika i drži se pasivno u tome delu svoje privredne politike, ipak je izvesno poboljšanje u zadnje vreme očigledno.

To pokazuju i sledeće cifre: Indeks proizvodnje rastao je stalno od 92 u junu pr. god. na 112 u julu tek. god. Najveće je povećanje proizvodnje kod gvožđa i čelika, koja sad iznosi 20%, više nego ıu junu pr. god. Vrlo povoljan je takođe razvoj kod industrije izrađevina od gvožđa i tekstilne industrije. Tako je proizvodnja automobila iznosila u zadnja četiri meseca prosečno 15 hiljada komada osobnih i 2.500 komada teretnih prema prosečno 12 odnosno 2 hiljade komada u prošloj godini. Pamučna industrija je gotovo normalno zaposlena. Većina fabrika u Severnoj Francuskoj je snabdevena sa porudžbinama do kraja tek. godine. Naprotiv slabije je zaposlena građevinska industrija, Čiji je indeks zaposlenja pao od 96 u junu pr. god. na 92 u junu tek. god. Ukupan broj nezaposlenih je opao. Polovinom avgusta bilo je potpomagano 238 hiljada što prema najvećem

Uzroci oživljenja privrede t Francuskoj

stanju od 352 u martu tek. god. znači smanjenje od 28%. U

junu prošle godine bilo je 270 hiljada nezaposlenih. Konačno znatno se je povećao i opšti nivo cena. Indeks cena na veliko

porastao je od 385 u martu na 397 u julu. Povećanje cena je usledilo jedino kod industrijskih artikala i sirovina za njihovu.

porizvodnju, dok je indeks cena agrarnih proizvoda ostao nepromenjen, нице, али не на све подједнако. У колико има већи значај извоз жита код једне земље, у толико је већа корист. Ми спадамо у аграрне. земље код којих извоз жита у укупном извозу има релативно малу улогу. Од зрнасте хране кукуруз има код нас исто толики значај, а од целокупне аграрне прозводње пшеница је у нашем извозу релативно малог значаја. Скок цена имаће много веће дејство на нашу пољопривреду услед бољег уновчења на домаћем тржишту, јер тај део уновчења има много већи значај него извоз. Али за то не треба заборавити, да горњи уговор није решио проблем нашег аграрног извоза. Он стоји нерешен у целости. Живина, јаја, свиње, рогата марва, ситна стока, афијон, дуван, конопља итд. све су то артикли чији је извоз на издисају. Према томе за нас је несразмерно важније питање како ће се развијати у будућности светска трговинска политика, Ако се за остале артикле буде и даље отежавао извоз, минимална ће бити добит од побољшаног извоза жита.

У осталом ако се буде продужио пут к аутархији, коме иду све државе, онда ће, као што смо напред напоменули, и уговор о житу убрзо да постане мртво слово на хартији.

МА

Naše je mišljenje da ie poboljšanje u Francuskoj розјеdica dvaju faktora: prvo međunarodnog povećanja cena i drugo privredne strukture Francuske. Budući da su i zalihe irancuske industrije i trgovine biić pale na vrlo nizak nivo, želja za njihovim povećanjem stvorila je novu tražnju ,a tO је pak izazvalo povećanje proizvodnje. Tako je povećanje proizvodnje u Francuskoj posredna posledica povećanja cena u inostranstvu. To najbolje pokazuje činjenica što se situacija građevne industrije, koja pri normalnom oživljenju privrede prva pokazuje povoljne rezultate u međuvremenu pogoršala. | drugo zbog povoljne privredne strukture Francuske na nju je kriza mnogo manje delovala nego na druge zemlje. Zbog toga je kod Francuske mogućno da nastupi i trajnije oživljenje konjunkture bez obzira na situaciju u svetu, ako inače postoje glavni preduslovi za polet, a to su prema dosadašnjim iskustvima u prvom redu niske nadnice i niska kamata. A to je slučaj u Francuskoj, naročito što se liče kamate. Međutim u Francuskoj je nedostajao jedan naročiti impuls, koji je, kao što poznati teoretičar Špilhoi kaže, često psihološke prirode. I taj je impuls došao od pieokreta u cenama. Taj je odstranio glavnu prepreku protiv poVećanja proizvodnje, naime stra preduzetnika od daljeg pada cena kad se pojave sa novom robom na tržišiu.

Iz ovog se nameće interesantan zaključak ako 5е роsmatra sadašnje oživljenje privrede u Francuskoj u odnosu prema francuskoj tezi o oživljenju konjunkture. Ova vidi glavne preduslove oživljenja u stabilnosti valuta i smanjenju proizvodnje. Neposredne veštačke mere za povećanje cena OSuđuju se kao štetne. Naprotiv vidimo da su američke veštačke mere za podizanje cena, prouzrokovale i podizanje cena, a роsredno i oživljenje privfede u Francuskoj. Francusku tezu pobija dakle sam razvoj prilika u zemlji.

J pogledu na odnos pojedinca prema društvu možemo. u istorijskom razvoju razlikovati dva osnovna shvatanja: individuali= | stičko i univerzalističko. „Prvo daje interesima pojedinca prednost i u slučaju sukoba interesa pojedinca sa onim društva nastoji da 510 manje ograniči interese OhOg prvog. Drugo stavlja na prvo mesto društyo,

Novi privredno-politički pravac ı Nemačkoj