Narodno blagostanje

Страна 606

милиона) док су ломбардни остали непромењени на 316.5 милисна.

У пасивни видимо, да су обавезе по виђењу опале за 45.9 на 799.8 милиона, а обавезе са роком веће су за 15.8 на 1334.8 милиона, због већег пласмана благајничких записа Народне банке. Ове две промене проузроковале су углавноме и повенање оптицаја новчаница, за 33.3 на 43477 ми-

У милионима динара.

E БЕН

1799.2) 1808.6) 1716.5| 1716.8| 1717.2

Ранији аванси држави "| Привремени аванси Глав.

Држ. Блатајни — — Вредности рез. фонда —

600.0 46.9

600 0 58.0

600.0 46.8

600.0

77.8 46.9.

Непокретности, завод за

8 израду новч.и намештај 145.0] 154.1 158.2 158,2 159.1

Разна актива — — — = 219) 21.6) 120.1) 121.2 122.8 ПАСИВА

Капитал — — — — — 180.0) 180.0| 180.0] 180.0| 180.0

Резервни фонд — — — 821) 73.8) 66.8) ·66.8! 66.9

Остали фондови — — — 4.2 8.6 8,5 8.5 8,5

Hoswarnmnme y omrmumajy — |5172.2|4772.7!4247.1: 4314.4| 4347,7

Обавезе по виђењу:

Mola ON we || 203 1350 115. 28 53 mupo ba O PSU) 0 |) 32073) 1384 7) 634 5| IBOGIC| 503,2 разни рачуни 27. 0 || 600) 2996] 3049) 2462) 231,2 Укупно -- || 416.5| 697.8) 951.0] 845.8| 799.8

Обавезе са роком — — || 681.1) 1459,4) 1313.4 1319.0| 1334.8 Разна пасива — — — —"'| 46,4! 40.3) 350.6| 333.5| 301,6

5588.7! 5470 5! 5198.1! 5160.2] 5147,5

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

31. XII | 31. XII | 22. VIII | 31. УШ 1X AKTMBA 1931 | 1932 «3: | 1933 "о Подлога : > i зл, у касама и на стр.|1758,4) 1760 8] 1797.4) 1797.4) 1797 41 новч. у страној монети -6.3 0.8 0.1. 004 0.4| девизе — — — — — 332.0) 2065| 979| 718) 67.1 -___Vuymno — ||2006.8|1968,1| 1877.5| 1869.3| 1865.1 JleBB3e koje He yuaa3e y : подлгу — — — — — 86.4 1,9] 815) 81.9 981 Кован новац: у никлу и сребру— — | 38.8. 139.9) 254.4, 206.3. 179.6 Демонетизирано сребро 33.9 SajMoBB: | Ha MeHHme — __ ___— J|{965.0|2111.9|1925,7|1930.5|1914.1 на хартије од вреди. — || 287.2| 3448| 316.6 316.8| 3165 Укупно — || 2252.8) 2456 8) 2242.3 2241,3 2230.6 Хартије од вредности — 27,4 454! 1331. 133). 13.3

Вр 23. сто 67. 6.0 61 : II терише на следећи начин: берзијанци немају ни робе ни

_ пара. Да робе немају то смо већ много пута истакли, јер _ је роба у рукама сериозних ималаца. А ни пара нема, као

Оптипај и обав. по виђ.

лиона динара, поменути, да су жиро-потраживања као и разни смањени, први за 33 на 563.2 милиона, а други за 15 на 231.2 милиона, док је државно потраживање порасло за 2.5 на 5,4 милисна. Обавезе по виђењу и оптицај новчаница износе заједно 5147.5 милиона динара.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Прошла недеља на нашим ефектним берзама може се окарактерисати најбоље изразом „стабилизација“, као што показује доња таблица,

841Х. 124. 13412.

53— 52:815 .22.50 37.910. 37.475, 37,55%5 9195

11.-IX. 14.-IX.

37,05

7% Инвестиц. зајам 6% Беглуци Аф Аграрци

7% Блер 338% Блер 3625 13625 | -___ 6 1% Селигман 51— · Рента Ратне штете 243. 24250 241.50, 242.50 242.50 Народна банка - | ; Атрарна банка ~ — 229—— 228,50 230,50 230— ·

Код обавеза по виђењу интересантно је на- рачуни |

Бр. 38_

Наши читаоци знају да се при стабилним курсевима умањује промет, јер они утичу неповољно на шпекулацију, која при стабилним курсевима нема никаквог интереса. Али

гсе не може рећи да је прошла недеља била у знаку смање-'

"них обрта. | Тако су ове недеље забележени следећи обрти у дИ"нарима: 5 Ратна штета промпт. 1.592.000 _ 5 » (термин) 733.000 Укупно 2.325.000 7% Инвестициони зајам 7.000 · 6% Беглуци | 465.000. 8% Блер 213.000 Аграрна банка 92.000

Укупно: 3.102.000 На против, они су се одржали на приличној висини

"као што показује горња таблица. Стабилизација курсева је · дејствовала више на осуство послова у сериозним папирима,

послови су се обављали у главном и шпекулативним харти-

сјама. 6%-тни Беглуци показују пораст према почетку не-

деље, а исто тако и Аграрна банка. Ратна штета пак имала бе средином недеље једно мало попуштање, затим је при крају недеље опет показала чврсту тенденцију. Сви су из-

· гледи да курс Ратне штете He може пасти испод 240. Према томе може се рећи да је без икакве службене интервенције "курс Ратне штете скочио за читавих 50 поена за три месеца.

Техничка позиција ефектне берзе мора да се карак-

што смо то већ толико пута истакли, јер оно што су имали готовине уложили су у хартије а ломбардни кредит се врло тешко налази. Слетствено берзијанци су немоћни да врше

" ма какав јачи утицај на курсеве. Мало јача тражња отерала би курсеве веома високо, јер бесисти немају робе да бране

своју позицију. Изгледа да су на крају крајева сви берзи-

јанци постали хосисти.

У овој недељи је нешто порастао посао у доларским папирима нарочито у 7%-тном Блеру. Али су много интересантније Селигманове заложнице. 14, т. ом. рађене су по

"51 и тенденција је чврста. Интересантно је дајем у Њу-

јорку тај папир врло чврст — стоји далеко над Блеровим

облигацијама оба типа. Бележи 32.

На париској берзи наши су папири нотирали као што следи:

| БХ 6 IX. 7/-WXL. S DN. II IX. 40% w5, 1805. rom. 3180 3225. 3150. — _ 30100 50% из 1902. год. 1588 153 160 — 166 [64 4.5% из 1906. год. 148 149 |45. 148 14 4.5% из 1909. год. 138— 138— 145— 139— 1405% из 1913. год. 31. 3145. 318 3175 3190 4.5% из 1910. тод. 139— 140— 138— 140— 1394.5% ua 1911. rom. 142— 143— 141.— 148— 142.1ф из 1931. год. 20. 19. 1956, 1850. [8 —_

| На њујоршкој берзи понова је поскупео 7% Селигман, док су наши остали доларски папири попустили, као што ту показује следећа таблица: