Narodno blagostanje

· Страна 622 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 39 У милионима дизара. ово треба дати објашњење. Пре свега треба знати да нипрашина кс кад на Београдској берзи термински посао није био тако АКТИВА он 21 XI 31. HI о X | сериозан као овога пута. Нема никакве продаје без покрића. | Когод је продао термин, тај има робу у рукама. Разлог је Подлога : | | | врло прост. Цео свет очекује јак скок свију папира са настуо у 0 O о ПБ Ко. о пајућом зимом. Према томе било би неурачунљиво продаПеНИЗе MODU U SE I3 332.0 2065) 718 67.\ 675 зати папире, који се немају, јер је очигледно да би се доцУкупно — || 2096 8] 1968. 1 :869.3 1865.1| 1865.2 вије морали мпсго скупље купити. Нема дакле шпекуланата Девизе које не улазе у а ла бес, па према томе није могло бити ни терминског поподлогу — — — — — 86.4 1,9| 819) 981 oro| сла. Шпекуланата а ла хос има, Тражња постоји, али не и Кован новац; гонуда. При мало већем курсу можда ће бити нешто понуде ПО TO 5 139.9) 206.3, 179.6) 1942) термина од стране оних, који желе да реализирају добит с 7 на роби, коју су раније купили, а да до краја године искоИ _______| 9656] 21119) 1920,5! 19141! 19117 ристе још и камату. Има доста берзијанаца који су били го-- на хартије од вреди. — || 2К7.2 3448) 3168 3165] 3162 тови раније да продаду на 250, али који то сад не желе да Укупно, || 252 о] 2456 8| 2247,3| 22306) 2228 0| || > 159 сматрају Ma je то низак Куре Хартије од вредности = 27.4| 154) 4330 133 133 Послови у Блеру нешто су оживели при ниским курРанији аванси држави — 1799.2) 1808.6) !716.8| 1717.2] 1717.4 севима. а „Привремени аванси Глав. На париској берзи наши су папири нешто чвршћи, а Држ. Благајни — — — 600 0) 600.0| 600.0| 6000| | отерали су као што следи: Вредности рез. фонда — 778) - 58.0 46.9 46.9 46.9 | ; Вредности ост. фондова 2.9 7.9 6,7 6.7 64 12-IX “13-IX 14-IX 15-IX | Непокретности, завод за А а al 4% из 1895. год. 3025. 30 —.. 3125 _ ЗЕDAD II Ona о а оте 1212 1228) 1227 | о год. 165— 165— 165— - 165ПАЗИ ВА | 12% из 1906. год. 14250. 141— 142 — 148ни ин 0 00) A. 0 Пе тв 20 из А год. — 138— 143.— 143НЕ БИ LIR а 25 1913. год: 81375 30.79, SP. Ol. Остали фондови — — —|. 42 86 85 85 85 45% из 1915. год. 141—. 4] 7 143... —~–Новчанице у. оптицају — ||5172.2) 4772.7' 4314 4) 4347.1! 4302 «| | -5% из 191. год. 139. — 142— |48— 141 Обавезе по виђењу: 5 155 23 55 1 тф% из 1931. год. 17.50. 11. 1805% 18:25 на вЕА M a 3263 3847! 5966 5632 625 На њујоршкој берзи наши су папири нотирали: _ разни рачуни — — — ||__60.9) 2996] 2462) 2312 216.7 1% Блер 8% Блер 7% Селигман Укупно -- || 4165] 697.8] 845.8| 799.8| 850,6| 29 августа 22.— 24.65 28.87 OGasese ca pokoM — —|| 681.1|)1459.4|1319 O) 1334.8|13010 5. септембра 23 24. 28.Разна пасива — — — —|| 46.4) 40.3) 3335] 301.8) 332.2 12. септембра Ol 2388 32 Оптицај и обав. по виђ.||5588.7/ 5470 51 5160.2/ 5147,5 5153 0' 19. септембра 21—— 23.65 31070:

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

И последња недеља је била у знаку као што показује доња таблица.

стабилизације,

15-IX 18-IQX 194Х 204%Х 214 571%. Инвестиц.. зајам | 5175 == | 5250 5150. 6% Беглуци 37.575. 37.85. 37.50 » 37.60) | === ..4% Аграрци 7% Блер 33—– 32625 —— = : .8% Блер 3625. —= | == = 7% Селигман Bl.— —— — Рента Ратне штете 244.50 245— 24415 24325 245.50 Народна банка = 3500——_ Аграрна банка 229.— 232 22950

Управо Штета показује известан пораст, према њој је све веће интересовање. Почиње да баца и Беглуке у засенак. Са стабилизацијом смањује се и обрт. Тако је он све недеље износио свега 2,1 милиона динара, као што показује доња таблица.

Рента Ратне штете (промпт) 1.417.000 5 % По (термин)

7% Инвестициони 38.000 6% Беглуци 279.000 8% Блер 42.000 7%. Блер 109.000 Атрарна банка 141.000 т% Селигман 30.000. Народна банка 18.000 Дувански лозови 30.000

2,104.000

Најкарактеристичније је за ову недељу осуство сва= ког терминског посла у Штети. По себи се разуме да на.

На београдског левизној берзи обрт је износио ове недеље 6.18 милиона према 6.4 милиона у прошлој недељи, од чега долази 4.89 милиона на обрт у приватном клирингу са Бечом. Куре шилинга је износио 8.62 до 8.55. У извозним боновима Прчке банке обрт износи 34.000 а курс је био 37.15. Поред Беча највећи обрт прављен је у девизи Цирих, за 542.000, Лондон 394.000, Париз 188,000, Варшава 112.000, Амстердам 10.000 и т. д. |

На приватном тржишту примећена је ове недеље велика понуда у енглеским фунтама и доларима, што је последица поновног пада курса ових девиза на међународном тржишту. Долар је пао на 50—52.50, (према 54—56 дин. прошле недеље), а Лондон 253—254 динара. Остале девизе фадржале су готово непромењене курсеве а плаћају се за око 40% скупље. У Београду су се плаћали златници по 312 до 314 динара а у Загребу и Љубљани 300 до 310 динара, док су у пролеће ове године, у марту плаћени још са 350 динара.

На циришкој берзи попустио је долар 21. о. м. од 3.68 на 3.65 шв. франака, а код нас званичан курс нотира 37.032 динара плус 28.50% прим.

| ZAGREBAČKA BERZA.

Novčano tržište, Septembra 24 završavaju se dve godine od kad je izbila kriza naših novčanih zavoda. Teško da sm9y je mogli izbeći, Samo što nije bilo potrebno, da bude tako duboka i tako dugotrajna.

Devizno tržište. Pad funte i dolara traje i dalje. Situacija dinara i dalje je povoljna. Sad je sezona jačeg izvoza, dok je potražnja normalna. A realizacija zaliha funta i dolara dejstvuje povoljno. Dolar u privatnom prometu već je ispod 50 dinara.