Narodno blagostanje

23 септембар 1933,

V. Bajkić i V. Milenković·

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ“

Страва. 6 15

IZGLEDI ZA RAZVIĆE CENA ZRNASTE. HRANE KOD NAS

1 Londonsbi žini sporazum i njegov uficaj na cenu. 11 Mogućnost izvoza u ја i Čehoslovačbu. И Preferencijali i subvencije.

Na našem tržištu pšenice dešavaju se čudnovate stvari. Seljak se uzdržava od tržišta i, na taj način, uspeva da održi cenn iznad izvoznog pariteta. U istoriji ovakva pojava do sada je bila nepoznata. 1 као što smo u pretprošloj anazi robnog tržišta istakli, seljak čini nadčovečanski napor apstinirajući od tržišta u vreme Када mu je novac neophodno potreban i kada ga, kao što.svi znaci govore, nema. Uzrok ovoj pojavi verovatno да je spekulativne prirode. Seljak je od jednom postao najkomercijalnija individua, osetio je da cena leži u mjegovim rukama 1, puštajući na tržište količine dnevnih potreba, uspeva da O cenu skoro 30%. iznad izvoznog pariteta. On verovatno da očekuje i bolju cenu. Nada u bo.|u cenu goni ga na apstinenciju. Svakako, i do njega su prodrle vesti o londonskom žitnom sporazumu. Stoga je verovatno da je ! +0 зтајо uticaja na njegovo držanje. Potrebno je da vidimo kakvi Su šansi za razv:tak cena u budućnosti.

Za amalizu perspektive cene našoj pšenici u tekućoj kampanji mogu se uglavnom uzeti u obzir tri faktora. Prvi je londonski žitni sporazum, naroč{io član o utvrđivanju minimal пе сепе од 12 Кап, 17. + ако је njegovo dejstvo predviđeno za iduću kampanju; drugi pretstavljaju izvozne mogućnosti! па паза пајргтофија tržišta, u Austtiju i Čehoslovačku; treći se odnosi na korišćenje prelerencijala + па родгхауапје сепе рзеnice od strane države za izvozni višak van preferenćijala. Anaiza ova trt faktora uputiće nas u izglede qazvoja cene pšehici.

I Londonski žitni sporazum i njegov uticai na cenu

Kao što je poznato, sporazum je odredio da minimalna cena pšenice treba da bude 12 zl. fr. neto i cii eng:eska pristaništa kroz period od šest nedelja, pa da zemlje uvoznice pristupe smanjenju carine na pšenicu, i olakšavanju uvoza. Za obračunavanje .gornje cene uzeta je Manitoba, najbolja pešnica u sve{u.

Današnji kurs Manitobe u Roterdamu nije daleko od ove cene; on iznosi za I klasu 5.10 hol. for:nti. To je oko 160 din. Od predviđene cena ova je niža za nešto manje od jednog zlatnog fr. franka. Međutim, pri takvoj ceni za Manitobu I naša roba u Roterdamu notira, u poslednje vreme, prosečno 3.60 hol. forinti. Razlika dakle, iznosi 1.50 hol. Томин, Која će, možda, još nešto veća, biti i onda kada Manitoba bude postigla željenu cenu od 12 fran. franaka. U svakom slučaju ona je vrlo velika i pretstavlja činjenicu sa kojom freba računati i pri idealnom funkcionisanju žitnog kartela. Ona se ne može ni izmeniti, jer je uslovljena prirodnim, a ne ekonomskim faktorima. Od današnje roterdamske cene za našu pšenicu treba odbiti transportne troškove. (obračunati na bazi izvoza vodenim putem iz jednog mesta u Vojvodini do Roderdama), koji iznose 30—32 din. Izlazi da bi cena u zemlji danas mogla da bude najviše 80 din. A u najboljem slučaju, kad. Menitoba postigne 12 fran. fr., ona bi mogla biti 90—95 dinara za 100 kg. To znači oko 17% manje od cene koju. danas ostvaruje seljak. Tako stoji stvar sa lon-, donskim. 2 sporazumom џи pogledu cene.

H. Mogućnost izvoza n Austriju i Čehoslovačku

Austrija će ove godine morati da uveze oko 40.000 vagona pšenice. Od ovoga Mađarska je dobila preferencijal od 5.76 š.l. za uvoz 5000 vagona pšenice i povraćaj carine u visini 2 mil. šilinga za 7.500 vagona, ukupno dakie, 12.500. vagona. Prema tome, za uvoz pšenice iz drugih država, u prvom redu iz naše zemlje i Rumunije, ostaje 27.500 vagona. Možemo, dakle pretpostaviti da ćemo u Austriji plasirati svih 5000 vagona za koliko nam je odobren preferencijal. Samo je teškoća u fome, što ovaj izvoz neće doći u obzir pre novembra, decembra, a eventualno i docnije pošto će se do toga vremena tržište snabdevati domaćom pšenicom.

Čehoslovačka je ove godine imala odličnu žetvu pšenice, 30% veću no prošle godine. Ipak, stručni trgovački krugovi računaju da će bit: potrebno. uvesti oko 10.000 vagona ti. taman toliko za koliko imamo samo mi odobreni preferencijal.1) Kako se kod uvoza ove količine moraju uzeti u obzir još ı Mađarska i Rumunija, to je isključeno da ćemo moći iskoristiti celu Ккоličinu. >

II Preferencijali i subveticije. _

Kao što se zna odlučeno je da se i za prelerencijalne zemilje izvozi po ceni svetskog tržišta ostavljajući pitanje ·prihoda od preferencijala otvoreno. A i ako bi se htelo da se. poveća cena za iznos preferenc:jala, moglo bi se to postići iskijučivo subvencioniranjem ostatka viška izvoza za iznos preferencijala.

=

U poslednjim analizama tržišta isticali smo da” proizvođač ima još starog, neprodatog kukuruza, a berba novog obećava da će biti vrlo dobra. To će doprineti povećanju sadašnjeg izvoznog viška pšenice pošto isti zavisi mnogo i od ove okolnosti. Izgledi za cenu kukuruza takođe nisu povoline. Uopšte ove godine cene svih važnijih poljoprivrednih proizvoda znatno su niže nego li prošle godine. Kad uporedimo cene 10 sepfembraо. g. sa cenama: istoga dana u prošloj godini vidimo da su сепе pale i to: kukuruzu (Panat, ut. stanica) 34.8%, ječmu stočnom 38.9%, ovsu 45.3%, svinjama (srbijanskim) 30%, volovima 1. 18,20%, kravama | 22.3% па.

Naša žetva pšenice i kukuruza premašuje domaću роtrebu. Prema tome, do izvoza mora doći. Kako je izvozni paritet za oko 30% ispod današnje cene i kako je malo šansa da se on ove godine popravi, to mora doći do pada cene pšenice. I to još nije najniže mogućan nivo cene u Ovoj kampanji. Susedne zemlje akaparisala je Mađarska, a,izvoz na svetsko fržište, ako 61 iole bio forsiran od naše strane tj. ako bi prešao tražnju u danom {renuftku, mogao bi oboriti cenu i ispod pari teta. Da li se seljak može da uzdržava i dalje, podržavajući ponudu prema tražnji, veliko je pitanje. A samo tako mogla bi da se održi cena svetskog pariteta.

1) Međufim, uvozni sindikat, kao službeni organ Ministarstva poljoprivrede računa deficit u pšenici samo na 4000 vagona,