Narodno blagostanje

}

Страна 746.

опала у огромним размерама. У том погледу је врло интересантна Мађарска. Овде се испољавају обе те тенденције због паралитетске индустриско-аграрне структуре саме земље. Код извозне индустрије као и оних индустрија које су пре кризе у главном покривале унутарње потребе опажамо и у Мађарској јако опадање производње, као на пр. млинова, пивара, фабрика шећера итд. Ове су индустрије радиле пре рата за целокупно подручје старе Монархије, а сад су углавном осуђене на скучено подручје консумената од 8 мил. душа. -

Али се уз те налази читав низ других индустрија, које. су се и у кризи добро одржале, а делимично своју производњу и прошириле, То су оне индустрије, које су се бориле на унутарњем тржишту са страном конкуренцијом, а које су захваљујући протекционистичким мерама и депресијацији пенга ту конкуренцију све више истискивале. У ту групу спадају: кожна, папирна, неке гране хемијске, угљена а у првом реду текстилна. Најбоље се види пораст индустријализације ако изнесемо неколико података о увозу неколико врло важних индустриских сировина. Док је целокупни увоз у периоду 1931—1932 по количини пао за 37%, увоз следећих сировина је јако порастао.

Прво полгође:

1932 M. M. 1933 м. ц. Сирови памук 68.600 87.098 Уљено семење 36.694 64.178 Сирова јута - 29.538 34.124 Сирово и старо гвожђе 36.226 173.921

Несумњиво је дакле да је упркос кризе, производња у неким гранама порасла. Као што смо нагласили највише у текстилној индустрији. Ево зато неколико података.

Број вретена у памучној индустрији је износио у 1923 год. само 23.000, порастао је до године 1929 на 196.000, а за време кризе на 226.000 у 1931 год. и на 250.000 y 1932 год. Број вретена се дакле од 1923 год. удесетостручио. А производња и даље расте као што показује појачани увоз сировог памука и текстилних машина. Увоз ових последњих је у прошлој години износио 3 мил. према 2,1 мил. пенга у 1931 год. Проширење мађарске текстилне индустрије је вршено на штету иностране текстилне индустрије, пошто је истовремено целокупни промет текстилне робе у Мађарској пао у периоду 1928—1931 год. од 986 мил. пенга Ha 400. Године 1927 је увезено у Мађарску за 293 мил. готове текстилне робе, али 1931 год. само још за 77 мил., а 1932 само за 36 мил. пенга.

Јак развитак текстилне индустрије је био олакшан повољним приликама. Њихов развој почиње са временом најјаче послератне инфлације, у којој су пале и наднице и порези на минимум. После извршене стабилизације профитирала је текстилна индустрија од јаког прилива страног капитала. После је била заштићена са јаким царинама, а у последњим годинама је за њу била повољна депресијација пенга, која је даље отежавала увоз.

Са становишта народне привреде се може рећи, да је Мађарска, као и аграрне и колонијалне земље, била присиљена да пође путем индустријализације. Она је пре своје увозне артикле плаћала извозом стоке, живине, јаја, перја, пшенице, воћа, израђевина од гвожђа и електротехничких предмета. Извоз пољопривредних продуката је децимиран због протекционистичких мера у средњеевропским земљама, а извоз индустриских продуката са осиромашењем југоисточних земаља. На тај начин није Мађарска могла даље да исплаћује свој увоз у ранијој количини.

Текстилна индустрија је пре износила 1/3 целокупног мађарског увоза, те је разумљиво зашто се баш она нарочито развијала у земљи, Ми смо у ранијим чланцима изнели,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| — Бр. 41 да је индустријализација у Турској и Грчкој оним гранама, у којима није било великих техничких потешкоћа и у којима постоји најважнији услов за рентабилност,

наиме, велика потреба. То исто вреди и за Мађарску. Поте-.

шкоће ће расти, ако Мађарска пређе на производњу других артикала, за које не би било ових повољних услова. Положај Мађарске је у толико компликованији, што са повећа-

њем производње постоји и нова потреба за увоз. Мађарска нема најпотребније сировине: метале, дрво, памук, сирово уље, а нема довољно ни угља. За њу је аутархија немогућа. Ради тога нам је лако разумљиво зашто се мађарски мини-– стри у последње време тако интензивно труде да спасу из-

воз, колико га могу спасти.

Какав не би требао да буде Витка наше пољопривреде · режим сељачких дугова

за време важења сељачког мораторијума јесте погоршање њезинога стања што смо утврдили у чланку „Наша национална привреда под притиском привредне депресије“ (Народно Благостање од 21 октобра). Маказе између цена аграрних и индустријских производа, као један од знакова погоршања положаја пољопривреде, јавиле су се у септембру 1932 и од тада се стално шириле. У 1932 према 1928 куповна снага пољопривреде пала је за половину. Пад куповне снаге пољопривредника, због пада цена, наставио се и у овој години. Према томе, ако је сељаку пре годину и по дана био потребан мораторијум онда му је данас још много потребнији. Али свима сељацима мораторијум није био потребан. Некима је требао раније, док некима уопште није помогао, али је многима, којима уопште није требао, одмогао, уништавајући им изворе кредита. Најзад, извесне појаве доказују да ни данас не иде сасвим рђаво. То је велика срећа, иначе како би изгледала наша привреда. Да сељаштво у целини није пало на најнижи ниво, најбољи је доказ статистика наплаћеног пореза. После жетве и првих продаја, према вестима у штампи, сељак је прво пожурио да одговори својим пореским обавезама. Међутим, познато је да, у отсуству пореске снаге, никаква претња не би могла помоћи за утеривање 90% пореза. Егзекуција може да утера највише 2% целокупног пореског дуговања. То доказује да је сељак имао јачу пореску снагу и потврђује нашу ранију тезу да је био потребан само индивидуални мораторијум.

Пошто је то питање понова постало актуелно, јер ће за који дан парламенту бити предложен закон о истоме г. др. Влада Марковић израдио је. нацрт закона о дуговима пољопрвредника чије су главне основе у следећем: закон изузима: ново задужење после 20 априла 1932, потрошне

кредите дате од стране трговаца и задруга, дугове занатли-.

јама и пољопривредницима, дугове новчаним установама до 1500 дин. дугове који претстављају преко 60% вредности пољопривредникове имовине. Затим се изузимају сви земљораднички дугови код Привилеговане Аграрне банке, Народне банке и Државне хипотекарне банке. Остале дугове пројекат претвара у амортизационе, а према врсти поверилаца дели их у две групе различитог амортизационог рока, услова отплаћивања и обезбеђења и утеривања.

Прву групу претстављају дугови новчаним заводима м штедионицама. Они се имају отплатити у року од 7 година и то, прве две године 5%, а наредних 5 година по 7.5% У двема тромесечним ратама. Камата износи 10%. На случај да дужник о року не одговори својим обавезама поверилац има право тражити принудну наплату целог потраживања са каматом.

Другу групу чине дугови приватним лицима, који се

започела У

Главна карактеристика раз-“