Narodno blagostanje

18. 6 1933, НАРОДНО

лаца, па следствено и купаца. (С тога у општем интересу, као и интересу дотичних грана овакве појаве треба спречити.

Репрезентативан карактер изложбе потребан је само у случају кад је дотична грана на високом ступњу развијености, иначе може имати негативно дејство. Спортске нас не интересују у колико оне не утичу на привредну страну дотичне гране.

Прво што се може уочити код наших пољопривредних изложби јесте да се оне изводе (без неког одређеног плана. Организација најчешће није изведена добро. Из ових и других разлога, се извесне врло важне пољопривредне гране (н. пр. целокупно ратарство; повртарство) занемарују у корист других (стоке, живине, вина). Могло би се навести више примера.

Често се и прави циљ (дидактични) изложбе промаши: или намерно занемари. Нлр. на великим сточарским изложбама у северним крајевима сименталско говече, често стопроцентно преставља говедарство. Водећи рачуна о нашим просветно-културним приликама, сточној храни, шталама и осталоме, не би се смело занемаривати ни домаће ни: неке друге племените расе стоке, које се гаје у тим крајевима, често у знатном броју, тим пре што се нису још испитале њихове физиолошке и економске особине, Скоро смо имали прилике да од једног чувеног научника — странца чујемо повољно мишљење о нашој домаћој стоци, с обзиром на опште прилике код нас, јер племените расе стоке траже одговарајућу храну, негу итд. Од домаће можемо уз: много мање напора да добијемо квалитативну робу, а ова са стандардизовањем преставља најважније услове за пласирање робе, како на страним, тако и на домаћим тржиштима. А данас кад је сточарство у кризи исто као и ратарство, ова два чиниоца и код једног и код другог још су потребнији. С тога. би се могло очекивати да се њима на изложбама поклони одговарајућа пажња. Напротив код највећег броја изложби они су сасвим занемаривани и испуштани из вида. Ретко се на нашим изложбама наиђе на стандардизовану робу. Стандардизацији се уопште не поклања пажња. На изложбама мешовитим или н. пр. воћарским најчешће се види безредно шаренило, Није редак случај да се неки већи страни купац, као и домаћи заинтересује за извесни производ, и ако се таква роба често не може да добије.

С тога се намеће потреба приређивања. пољопривредних изложби по одређеном плану, који би водио рачуна како о организацији, тако и о правим циљевима изложбе. (о Г оложај Рузвелтов постао је врло тежак, На. његову ситуацију може да се примени она реч нашега народа: какогод урадиш, ниси добро урадио. Јер, по новинама судећи, цео свет је против његове монетарне политике и ако се зна да је пре њезиног инаугурисања цео свет био за девалвацију долара. Против девалвације су наравно банкари и један велики део економиста, који сматрају да је стабилизација новца битан услов за нормално функционирање народне привреде. А банкари указују на поремећај на робном и ефектном тржишту, који изазива Рузвелтова политика. Банкарима блиско стојећи један лист из Њујорка пише: „Бегство од долара је израз, који ми никако нисмо хтели да употребимо и ако је већ три недеље очигледно да је оно овладало нашим финансиским тржиштем. По нашем мишљењу дошао је моменат кад ћутање није више врлина и кад треба загледати истини у очи. Дошао“ је мо-> менат и за нашу управу да бира коначно или да продужи“

Рузвелтове невоље

owl GK

ДАБАР политику уништење поверења у земаљски“ новац“ *

или да употреби пуномоћства тако да 0 1 ORO O И "од: 16885 0 У IL са

БЛАГОСТАЊЕ Страна 745

С"друге стране нападају га људи, који траже ревалоризацију сребра. Они су прилично моћни у Америци. Из њихове средине круже гласови да је Рузвелт акцептирао нов долар, који би имао 24 цента злата и 76 цента сребра. То је изазвало још веће узбуђење у земљи. И на крају најјачи напади долазе са стране инфлациониста, који му замерају што и сувише лагано и неодлучно манипулише са доларом. По њиховом мишљењу треба га што пре оборити и то далеко испод 50%.

У тренутку кад пишемо ове ретке долар је пао у Цириху на 3,04: То је колосалан пад за кратко време. "По је унело огромну пометњу на американском тржишту и, према свима гласовима, бегство капитала: из Америке узело је толике размере да је администрација неспособна да га сузбије. Проносе- се најфантастичније вести о узроцима оваквог наглог-пада долара. Једни сматрају да је на валутној конференцији, која је одржана 13 т.м. код Рузвелта са његовим финансијским саветницима, одлучено, да се пусте у оптицај државни благајнички записи за три милијарде долара. Сматра се да је инфлација неизбежна. Међутим позната је ствар да су и узбуђење код духова и поремећај у земљи и на страни наступили од тренутка прокламације намере да се купује злато на страни.

Цела та ствар је постала једна велика мистерија. Јер после те одлуке ништа више се није сазнало о њезином извођењу. Једни веле да су енглеска и француска банка одбиле сарадњу коју је од њих тражила американска банка Рефико. Други пак тврде, да је, постигнут споразум о техничкој сарадњи и да ове банке већ купују злато за рачун Америке. Сазнаје се да је тај пристанак дат на тај начин што су Американци гарантовали меру за колико ће долар депресирати..

Једно је ван сваке сумње, наиме, да су те куповине злата врло слабе. Изгледа да друкче није могло да буде. Американци немају неких великих стокова девиза да би за њих купили злата, већ су приморани да продају доларе. Истина једна американска банка која има филијалу у Паризу (по свој прилици Гваранти Труст Компани) покушала је да добије један повећ кредит код једне француске приватне банке; ова је то одбила с мотивацијом да би то била спекулација против француског франка. Наивно би било веровати да би Американци могли очекивати да добију од Европе девизе на зајам да би их после обарали. Али макаква да је мала понуда долара, ипак је она, као што видимо, имала катастрофално дејство на курс долара. Истина, лако је могућно да је лудо бегство из долара последње две недеље имало још веће дејство. Неки тврде, да је канадска влада повукла сва. своја: потраживања у доларима и претворила у канадске доларе. Накратко курс долара на страним берзама нагло се стропоштава,

Споменусмо отоич дејство политике уливања неповерења у сопствену валуту на ефектном тржишту у Америци.“ И државне хартије почеле су нагло да падају тако, да Рузвелт може мирно да припише себи заслугу напада на државни кредит. Сви су изгледи да је баш због тога одржата поменута монетарна конференција код Рузвелта, Неки европскикоресподенти „јављају из: Вашингтона, да је том приликом“одлучено, да-се гази: даље у инфлацију, али да се у исто време; уведе велики: порез на инфлационе добити, да би се тиме. спречила; шпекулација, јер -би тај порез био толико велики колика ги добит. на. спекулацији. ~

ест "_Ми смо скоро нагласили, да се упркос кризе процес

·" Развој мађарске индустрије

ним (и колонијалним земља"ма даље. развија: У многим таковим: земљама можемо констатовати знатан' пораст про-

„изводње док'је у старим индустриским земљама производња

индустријализације у аграр- |