Narodno blagostanje

Страна "742

имати прођу, а Немачка неће да купи суве шљиве, То нам личи на немачку басну о Кшсе Ега.

Интерес наше земље лежи у што повољнијем уновчењу сирове шљиве, јер се тај извоз обавља много лакше и много брже и са много мање трошкова. Због етиважа сигурно нећемо да се одрекнемо уноснијег начина уновчења шљиве.

П Политика Немачке према шљиви,

Ми- смо писали да би наше одрицање од немачког тржишта била само једна услуга Немачкој и једна евентуална отежица нашим произвођачима шљива, а у сваком случају једно сужење потрошачког реона наше шљиве. На то нам одговара „Привредни преглед" да то не би била никаква услуга Немачкој, јер се њој хоће да увози суву шљиву, за што је доказ чињеница, да је она одмах после нашег споразума за суву шљиву и пекмез дала исте концесије Америци и Француској путем клаузуле највећег повлашћења. Ако се Немачкој тако хоће да увози шљиву. откуда онда тај страх „Привредног прегледа“ да ће она ускоро да окрене леђа нашој сувој шљивиг Ми сматрамо да Немачка није одушевљена увозом сувих шљива и да га због тога отежава и контингентира. Давањем концесије Америци и Фуанцуској не доказује се противно; она је то морала учинити по клаузули највећег повлашћења. Те концесије прво нама, а затим поменутим земљама, Немачка није дала зато што јој се увозе шљиве, већ зато што жели да одржи с нама уговорне односе, Да је немачко тржиште врло добро за нас, најбољи је доказ, да је већ за половину искоришћен контингент од 300 вагона. А то је могло бити учињено само тако што је Немачка плаћала већу цену него све остале државе. Таквом се муштерији без потребе и невоље не окрећу леђа.

Ш Теорија преференцијала,

Ми смо казали да тражење нових тржишта на место Немачке може само да обори цене, јер вишак подвоза неће трговац да сноси, већ произвођач, а вишак подвоза је неизбежан, у колико су удаљеније пијаце. „Привредни преглед" вели да би се тај подвозни вишак могао да изравна субвенцијом од 2 милиона динара, од преференцијалног контингента за сто вагона шљива у Италију. То значи вишак подвоза: не подноси произвођач у цени, већ цео народ у виду одрицања од једнога прихода од 2 милиона динара. На то нам одговара „Привредни преглед", да је наше тврђење из "основа погрешно, јер сваки преференцијал „ствара извесну допунску куповну снагу, која дејствује на повећање цена". Као доказ зато наводи он пример да је лањске године преференцијал на извозу од 100 вагона сувих шљива за Италију подигао цене за 15%. Последње није тачно. Сто вагона сувих шљива претстављају 5% укупног извоза ланске године. Трговачки апсурд је да тих 5% могу да подигну цене осталих 95%. Наводећи талијански пример и тврдећи да сваки преференцијал ствара извесну допунску куповну снагу · „Привредни преглед" каже: „ако наука другче тврди, онда она тврди нешто што је противно искуству пракси.“

Наука ништа друго не тврди него оно што је утврђено или проверено искуством. Међутим оно што тврди наш партнер у „Привредном Прегледу“, не почива ни на науци ни на искуству.

Тврђење да преференцијал ствара допунску куповну снагу је једна празна фраза. И сам израз преференцијал није овде на месту. Он је један царинско-технички термин, и није у обичају ни у тарифној политици ни у другим областима. Овде се у ствари ради о једној субвенцији, а субвенција никад не ствара допунску снагу, већ је само преноси с једног места на друго. Ако ту субвенцију треба да узмемо од преференцијала италијанскога, онда значи да ће

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| · Бр. 41

она имати за последицу обарање цена контингентног извоза шљива за Италију ради плаћања вишка подвозних трошкова шљива за северно-европске земље. Фацит овакве операције био би губитак од 2 млиона динара за нашу народну привреду, јер оно што би добила у преференцијалу за Италију, дала би за вишак подвоза у иностранству. А то би било сасвим обрнуто дејство ономе, које очекује „Привредни Преглед". Не само да се не би повећале цене шљива уопште, како то тврди „Привредни преглед" него би, шта више, то прогутало целу корист од преференцијала за Италију. Преференцијал би се употребио за шетање наше шљиве по удаљеним крајевима — без икакве потребе. |

Излази из свега да у погледу извоза зиљива имамо само једну реч: Подржи, боже!

ТУ Еманципација од посредника!

Привредни Преглед вели да су наши извозници шљива без икаквих државних помоћи успели да наш извоз шљива еманципују од суседних пијаца. На ово треба начелно да приметимо да извозници нису никад обављали свој посао ради постизавања каквих економско-политичких циљева, већ ради зараде. То је основа сваке приватно-привредне делатности. Тврдећи да су за 30 година наши извозници извршили велико дело еманципације од посредника, они тиме обухватају не само Југославију већ и Србију, јер Југославија не постоји 30 година. Србија је извозницима шљива и пекмеза била дала велике привилегије својим извозницима, па ипак они нису успели да конкуришу страним извозницима који нису имали тих привилегија. Шта више, једно велико извозно подузеће домаће, приредило је једну јавну конференцију у сали Класне Лутрије ради организације кампање против страних извозника, признајући тиме да није у стању да конкуришу странцима и ако је имало привилегије.

Што се тиче историје Југославије, она је још простија. Колико су наши извозници успели да се еманципују од „омрзнутих Беча, Пеште и Хамбурга“ иајбоље се види из признања на пр. да смо ми и ранијих година извозили у северне земље, међутим данас извозимо у Беч, Пешту, Праг, Варшаву и Берлин.

Изгубили смо „боље пијаце: и пали понова на оне, које оглашавамо за посредничке. Истина он вели да данас Беч и Пешта купују за своје сопствене потребе, али зато признаје да је половина немачког извоза само. транзит. То су велике заслуге наших извозника за еманципацију наше трговине шљива од посредника!

Привредни Преглед тврди да половина немачког увоза југословенских шљива није увоз, већ транзит (преко Хамбурга) за северно-европске земље. Ми смо на то одговорили да то не би било најлепше сведочанство за нашу сто година стару трговину сувим шљивама. На то одговара Привредни Преглед да постоје три специјална разлога због којих је југословенским трговцима онемогућено да се боре против хамбуршке транзитне трговине. Пре свега Немац добија плаћену увозну царину, нараг, кад робу даље извезе. Зна се да је принцип царинске политике у целоме свету, да се царина наплаћена за увезену робу бонифицира при извозу. Ако Немачка има у свом царинском законодавству предвиђену могућност повраћаја царина приликом извоза увезене робе, онда та привилегија није ограничена само на Немце, већ на грађане целога света — у колико није Немачка у неуговорном стању с односном државом. Али и томе има лека, јер у том случају целу експедицију врши немачки царински шпедитер. Ништа не стоји дакле на путу југословенском извознику да транзитира преко Хамбурга као и Немац;

Ми пак сматрамо, ако и у колико југословенска шљива транзитира кроз Хамбург, она не подлеже плаћању царине у Немачку. Та Хамбург је најсавршеније транзитно приста-