Narodno blagostanje

18 woBeMGap 1933. | НАРОДНО stečena prava poduzeća mogu se eventualno i menjati, samo na isti način, na koji su i postala: sporazumno sa poduzetnicima. Totalno je netačno tvrđenje da kod njih ne postoji dobra volja. Svaki poduzetnik brani svoje intezese, ali svaki industrialac zna da je u doba krize

ВЛАГОСТ и Страна 74!

kompromis jedini metod u privtfednom životu. То znaju vrlo dobro i naši električni ndustrijalci. Ali pri tome ima da se raspravi pre svega pitanje, da li je električna „energija skupa ne samo sa gledišta kupovne snage naroda, već i sa onoga renfabiliteta uloženog kapitala.

Bi fa MB

В. Бајкић

ШЉИВА КАО ИЗВОЗНО ДОБРО

— Продужење полемике са „Привредним Прегледом —

1 Нема разлога страховати за извоз шљиве

На нашу критику чланка „Привредног Прегледа" (од 3 септембра) о решењу проблема извоза сувих шљива (види „Народно Благостање" 9.1Х. т. г.), одговорио нам је овај у броју. од 24 септембра, па како нас није могао убедити у основаност свог гледишта, те нам је дужност да реплицирамо- његов одговор.

У првом чланку „Привредни Преглед“ је поставио тезу, да ће Немачка врло брзо да ишчезне као купац наших сувих шљива и да је зато потребно да, уз финансиску жртву од стране државе, потражимо што пре друга тржишта. Као нов циљ извоза шљива обележава он: Швајцарску, Француску, Холандију, Енглеску и Белгију, које су, по њему, раније. биле наше велике муштерије.

Ова забринутост за извоз наших сувих шљива стоји у грубој противуречности са тврђењем у броју 39 „Привредног Прегледа“, да шљиву „производе у главном само две државе, Југославија и Калифорнија, и да имају потпуно обезбеђене потрошаче“ ·

Као разлог за потребу нарочитог старања о будућности извоза сувих шљива наводе се „све гори изгледи за извоз свежих шљива Међутим, неколико дана после овог тврђења настала је коњунктура за извоз сирових шљива, какве никад дотле нисмо имали. Извезено је 5100 вагона тако, да неће остати ни хиљаду вагона сувих шљива — а то је најмања количина (сем у годинама рђаве бербе). И даље статистика извоза шљива из Југославије показује за последњих осам година систематски пораст извоза сирових шљива и опадање сувих. Према томе, захтев за нарочити напор. ради 'обезбеђења извоза сувих шљива у интересу произвођача потпуно! је 'неоснован, Бар они аргументи, који су: употребљени за подржавање те тезе не могу издржати критику; |

Пледирајући ва „избегавање немачког тржишта у корист оних северне Европе, „Привредни Преглед“ у свом првом "чланку позива се на случај Србје после царинског рата е Аустро-угарском. Ми смо на то одговорли да између такозване "еманципације Србије после царинског рата и промене “правца! извоза сувих шљива“ нема никакве аналогије. „Привредни Преглед. одговара да он није ни постављао ту аналогију, Beh даје самбо мислиб да тај србијански пример доказује могућност преоријентације. Ми налазимо да ни оваквом "уском "значењу догађаји у царинском рату између Србије: и Аустро-угарске (1906) немају никакве везе са сугестијом ,„Привредног Прегледа". Србија је вршила преоријентацију! своје спољне трговине после 1906 године једним' делом,'али-пошто је морала да претрпи далекосежну промену "структуре "своје спољне трговине, До године 1906 Србија! је извозила! (за више 'од половине: вредности) стоку и 'сточарске производе! То је морало: бити напуштено. "Уосталом далеко би нас" одвела анализа начина; на. који је

Србија пребродила царински рат са Аустро-угарском. Овде се ради о много простијем питању, наиме, о промени правца једног извозног артикла. Зато ни најмање није потребан пример Србије из 1906 године. Промена циља извоза једног артикла данас је свакодневна појава у свету.

„Привредни Преглед; предлаже да напустимо Немачку и да се окренемо северним државама, које су такође некада биле наше муштерије. Свакако да су неке-од поменутих држава биле купци наших шљива. Данас, пак, главне су муштерије: Чехословачка, Аустрија, Пољска, Мађарска и Немачка. Значи да је наш извоз шљива напустио удаљене земље и концентрисао се на суседне. То није ни случај нити ичија ћуд, већ је то по економском резону, јер се штеди у подвозним трошковима. У осталом ни у ком случају наш извоз сувих шљива не може доћи у опасност, ако му Немачка окрене леђа, јер она извози свега 8—13%.

Као разлог за претпоставку, да ће Немачка убрзо да окрене леђа нашим сувим шљивама, наводи се тежња да сама подигне своје воћарство. Ако то треба да буде разлог за Немачку, онда зашто он не би важио и за Мађарску, Пољску, Аустрију, а нарочито Чехословачкуг Све ове земље чине нечувене напоре за подизање свог воћарства. У томе је била најдаље успела Чехословачка, наша најбоља муштерија за шљиву. Она ради свом својом снагом на обнови свог шљиварства и пре ће она доћи у положај да буде извозница шљива (што је већ и била), но што ће Немачка моћи да постане аутархна у шљивама.

Каже „Привредни Преглед" да је извоз у поменуте северо-европске земље обезбеђен царинско-политички и девизно-политички. Па то је исти случај и са Немачком данас. Данашња сигурност је сутрашња несигурност не само према Немачкој него и према свим другим земљама, јер су трговински уговори краткорочни, а у свима земљама влада тежња за сузбијањем увоза. Али Немачка много мање има шанса да постане аутархна у производњи шљива, но друге, које се цитирају у чланку.

Наша шљива по своме квалитету, има монополски положај; и при слободној међународној трговини, она је ван конкуренције. Ове године, као што видимо, она је потрошена као алва. Уосталом ми никад нисмо били у положају да не можемо: продати нашу бербу шљива, само су цене варирале из године у годину у великим размерима. То је зависило увек од бербе воћа у целој Европи и код нас. При обилном роду воћа у Европи морамо да рачунамо са нижим ценама шљива. То нема никакве везе са трговинском политиком. Уосталом, тек што смо одахнули од неколико годишње. депресије пред опасношћу да нам не пропадне цело= купио шљиварство. због напада од стране штитасте ваши, од' које нас је неочекивано спасло наше снажно шљивино дрво, треба већ да кукамо због тога што сирова шљива неће ·