Narodno blagostanje
Страна 760 НАРОДНО radnik trpi bedu, koji svoju zemlju loše obrađuje. Kod jedne revolucije u cenama, ovaj zakon je od O u Ograničeпој тел.
Ovaj zakon је од Volkov Značenja za mađarske banke. Istina, banke ne moraju podnositi velike materijalne žrtye, one moraju uplaćivati jedan mali doprinos u spomenuti fond, ali se
mora uzeti u obzir, da bi bez rešenja toga pitanja, mnogi od ~
banaka podeljeni krediti propali. Ali u moralnom pogledu sadanje rešenje nije povolino. Jer su banke do sada, bankovnu maržu, f.j. razliku između aktivne i pasivne kamate, same stva-
'rale u slobodnoj konkurenciji. Od sada one dobivaju tu maržu, .
bez Шида, 17 navedenog fonda. U tome leži opasnost, jer se posle neće moći lako naći put nazad u slobodnu konkurenciju.
Počeće se naglašavati, da banke ne mogu živeti bez državne ~
pomoći.
| — ___ ________— У последње време су извесне познате личности, које су раније спадале у присталице система слободне трго- вине, иступиле према својим владама са захтевом, да ове у трговинској политици поклоне првенствену пажњу унутрашњем тржишту. У Енглеској је Лојд Џорџ изјавио: данас је дужност енглеске владе, да спасе енглеску пољопривреду и да је настоји у колико је могуће више развити. У Шведској Касел испитује да ли је за Шведску могућ систем аутархије. У Холандији је скоро изјавио Колијн, који је био познат у Женеви као најодлучнији бранилац клаузуле највећег повлашћења, следеће: Ми се налазимо пред преоријентацијом привредног система. Данас је потребно у свакој земљи централно привредно воћство, Извоз се мора по могућности повећати, а увоз ограничити. Клаузула највепег повлашћења више не постоји. Основа будуће трговинске политике мора бити принцип реципроцитета.
Демаскирање данашњих бранилаца клаузуле највећег повлашћења
На другој страни видимо да се званични. трговински " преставници већине. влада, које су последњих година, под " притиском интересената, стално уводиле нове протекционистичке мере, у јавности изјашњавају као присталице клаузуле највећег повлашћења. Наравно, они изјављују, да су потребни извесни изузеци, али у сваком случају она мора и у 0 остати као основа трговинске политике.
Изгледа као да су присталице слободне трговине и за-
- штитних царина своје улоге изменили. Они, који су пре бранили слободну трговину сада захтевају протекционистичке мере, а они који су раније својим протекционистичким мера-
' Ma разоравали светско тржиште траже пређашње стање. Али пак та измена улога не изгледа онако, како се на први ло= лед чини. Ми се нећемо преварити ако устврдимо да су Лојд Џорџ, Касел и Колијн и данас убеђени, да су слободна (трговина и клаузула највећег повлашћења као систем, који је најближи слободној трговини, најбоља сретства која ће људима донети благостање. Али они не могу изгубити из вида
- велике структурелне промене, које су извршене последњих година, Ми смо више пута у току прошле године тврдили, да протекционизам рађа увек нови протекционизам и мења структуру појединих народних привреда. У колико је јача „заштита, која се даје једној првредној грани, у толико је већи "утицај ове привредне гране на привредну политику. Данас „није HH једна влада толико јака, да би могла уклонити про„текционистичке мере све кад би и хтела. Поједине протекци-
· онистичке мере се могу увести, а да не буде повређена кла„узула највећег повлашћења, која је до сада била основа ве„ћине трговинских уговора. Али у колико се није могло бити "задовољно са повећањем царина, које су биле“ установљене
- трговинским уговорима, прелазило се на индиректне протекционистичке мере као н. пр. увођење монопола; континге-
0 _Бр. 48.
=
вата, | принудног трошења домаћих про звода, иферен рања протекционистичких мера према: појединим земљама иту
_ Услед тога добио је систем највећег повлашћења само фор-
мално значење. Он практично више не постоји. Свака земља, која данас примењује тај систем изигравана је од својих партнера. То. је оно што су увидели Лојд Џорџ, Касел и Ко„лијн. Сигурно је да су разочарани развојем трговинске политике, али отворено признају, које су последице оваквог развитка трговинске политике за њихове владе.
Нама изгледа, да овако часно држање има предност пред држањем оних, који још увек тако говоре, као да још постоји систем највећег повлашћења. Уосталом, њима више неће нико веровати, кад су се одличне присталице тога система изјасниле, да данас више стварно не постоји систем највећег повлашћења, те је очигледно, да је његова одбрана данас само маска.
Razlozi ,koji su rukovodili Ameriku da učini priznanje, јези ekonomske i političke prirode, a njihov koren leži u događajima na Dalekom Istoku, u vojničkoj ı Irgovinskoj ekspanziji Japana.
Amerika je priznala Sovjetskt Rusijt |
Nema zemlje na svetu koja bi na sopstvenoj teritoriji preistavljala manje mogućnosti za privredni razvitak, nego li što je Japan. On ima pre svega vrlo usku poljoprivrednu, odnosno ishranbenu bazu. Još uža je njegova sirovinska osnova U vezi stim postoji nesrazmerno veći prirašta| stancvništva od mogućnosti uposlenja. Najzad, mogućnosti iseljavanja Japanaca vrlo su ograničene, jer su ovi naviknuti na morsku klimu. To su razlozi koji su nagonili Japan na ekspanziju i koji nisu prestali osvajanjem Mandžurije i Džehola i uspešnom frgovinskom ekspanzijom u sve delove sveta. Dalje otklanjanje ili ublažavanje ovih razloga nalazi se u budućem zahtevu Japana za novu podelu interesnih sfera na Pacifiku. šanse Japana za ovo bile su toliko veće u koliko su se ostale sile, zaintefesovane u ovome delu sveta, nalazile pod teretom krize i u međusobnoj nesaglasnosti.
Amerika je pretstavljala zemlju čiji su interesi od strane Japana najviše ugrožavani i koja do sada ni jednoga momenta nije istupila otvoreno profivu njegove ekspanzije. Zauzeta velikim brigama kod kuće Amerika skoro nije imala mogućnosti da se aktivno umeša u događaje na Dalekom Istoku. Njena intervencija bila je posredna i svodila se u nastojanjima na konferenciji za razoružanje čiji bi uspeh mogao da znači eventualnu branu daljoj japanskoj ekspanziji. Neuspeh konferencije za razotužanje, međutim, naterao je Ameriku da. uđe u ovaj spor i priznanje Sovjetske Rusije prvi je korak па tome putu.
Unutrašnji ekonomski razlozi za ovo priznahje igrali su minimalnu ulogu pošto je Ruzvelt svu svoju akciju koricentrisao na unutrašnje tržište i što Amerika teži da se što više autarhizira. To se vidi iz preliminarnog sporazuma, koji sadrži sedam tačaka, a od kojih ni jedna ne govori o frgovinskim одпо-
- sima. Rešenje ovoga pitanja ostavljeno je za docnije.
Japan je dvostruko ugrožavao interese Amerike. Prvo, u američkim interesnim sferama, naročito u. Kini, i drugo, u 7Zemljama Južne Amerike pojačanom trgovinskom ekspanzijom. U
· "svojoj akciji. imao. je skoro odrešene Tuke, jer se ni jedna od - zainteresovanih sila nije ozbiljno. suprotstavila njegovoj akspan„iji. To je doprinosilo da su pretenzije Japana bivale sve.veće.
'Razvijajući svoju političku i ekonomsku snagu .Japan је imao nameru da u novoj podeli interesnih sfera na Pacifiku. pribavi
10700 55 lavovski". (јео, reši se: zavisnosti и. АЕ ishrane i
АРА ИВИЦА ИРА ама А па а И а