Narodno blagostanje

Страна 28 | -

— Према мишљењу „Енформасион-а“ америчка политика сребра иде за тим да „рехабилитује“ сребро да би га бар у неким државама употребило у монетарне сврхе. То ће настојати да постигне у три етапе: 1) обуставом куповања сребра док му цена не падне испод кинеског паритета, 2) помоћу Кини за успоставу сребрног стандарда и 3) оснивањем једног блока сребра у који би ушле земље произвођачи, земље које поседују сребро и коначно оне које га купују.

— француска банка је пред сам крај године 1935 снизила званичну дисковтну стопу и стопу за једномесечне позајмице са 6 на 5%, а ефектну и златну ломбардну стопу са 7 на 6%. Ово је прво снижење после наглог узастопног повишавања од 14 до 25 новембра са 3 на 6%.

— С. А. Д. преговара са Мексиком о куповини мексиканског новог сребра.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Овогодишњи буџет Сарајевске општине износи 32 мил. динара. Од тога отпада на личне расходе 9,9 мил. динара што значи повећање за 318,9 хиљ. динара преке износу истих расхода у прошлој години.

— Предлог буџета града Београда за ову годину износи 311,5 мил. динара што значи за 9,2 мил. динара мање од прошлогодишњег. То смањење долази углавном због смањења ануитета и осталих обавеза за 9,6 мил. и редовних материјалних издатака за 1,3 мил. динара. Напротив, мало су повећани лични издаци за 450 хиљ. динара и ванредни материјални издаци за 380 хиљ. динара.

— танјанзке Мимзђаг Нпапзјја дао је izveštaj o zaključenoi finansijskoj god. 1934—35. koja je završena sa 2,03 miliarde ]. deficita. Deficit sadrži 975 mil. l. izvanrednih izdataka za rat u Africi, 840 mil. za iztavnanje deficita državnih železnica i 215. mil. Il. koje se može smatrati normalnim budžetskim deticitom za 1934/35. Za 1936/37 godinu predložen je budžet sa 20,29 milijardi. l. izdataka i 20,31 milijardi prihoda, te se pokazuje mali. višak. Izdaci za afrički rat nisu uneseni u budžet, pošto se radi o vanrednim izdacima, ali je uzeta u obzir služba eventualnog zaima. :

— Шведски државни приходи достигли су у новембру 1935 висину од 110,1 мил. шведских круна, према 90,1 мил. у истом месецу 1934. У првих пет месеци текуће буџетске године тиме су се целокупни државни приходи повисили на 365 мил. круна према 322,5 мил. за исто време прошле године. Пораст износи 13%.

— Износ унутрашњих зајмова које су С. А. Д. емитовале у прошлој години пење се на 3,8 милијарде долара према 1,5 милијарде у 1934 години. To je истовремено. и највећи износ од 1930 године у којој је држава емитовала зајмове у укупној своти од преко 7 милијарди.

— Министар просвете добио је овлашћење да 3закључи зајам код Државне хипотекарне банке у износу од 5,8 мил. динара за подизање зграде Прве женске гимназије у Београду.

САОБРАЋАЈ

— Турска је спремила план по коме ће: трговачка морнарица у најскорије време бити етатизирана.

— Nemačke državne železnice će počev od 20 januara povisiti tarife za prevoz robe za 5%. Od toga povišenja biće izuzete sve važne životne namirnice, morska riba, stočna hrana, veštačko đubre itd, .

— У Немачкој се гради 1.768 KM. HOBMX аутомобилских путева а 108 км. је већ у употреби. Градња тих пу-

тева стајала је од почетка па до краја октобра преко 6'

милијарди марака. љада радника.

На њима је запослено преко 100 хи-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Бр. а

ТУРИЗАМ O

— Према статистичким подацима Министарства трговине_ и индустрије број туриста код нас износио је у 1935 години 960.459 особа са 4,88 мил. проведених ноћи, У 1934 години било је 898.378 особа са 4,51 мил. проведених ноћи. Највећи број отпада на домаће туристе: 727 хиљ. са 3,43 мил. проведених ноћи. Ииостраних посетилаца било је 2344 хиљ. са 145 мил. проведених ноћи. Од тога броја највећи део отпада на Чехословаке (65,7 хиљ.), затим Аустријанце (55 хиљ.), Немце (27,9 хиљ.), Талијане (11 хиљу, Мађаре и Пољаке (око 22 хиљ.) итд. Према 1934 број посетилаца повећао се за 62 хиљ. а број ноћи за 336 хиљ.

— Туризам је у Француској знатно опао. Док је активни салдо 1929 износио 333,3 мил. франака, године 1935 износио је свега 98 мил. франака.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— У Аустрији је 1935 услед великог пораста броја моторних возила (за 6—7 хиљ. кола према 1934) дошло а до пораста потрошње бензина за 6—7%.

— Prema statistici engleskog Ministarstva trgovine en-

gleska industrija pamučne robe snabdeva 98,3% domaćeg tržišta, a izvozi 66,5% svoje proizvodnje. Industrija vunenih i kamgarn-tkanina. drži 97,8% domaćeg fržišta, a izvozi 24,4% cele svoje proizvodnje.

— U S. A. D. je 1935 godine proizvedeno 33,8 mil. tona čelika i 21,1 mil. tona sirovog gvožđa. To je prema proizvodnji od 1934 povećanje od 30 odnosno 33%.

— Према подацима Друштва народа светска трговина у трећем тромесечју прошле године порасла је за 2,5% по вредности а за 1,3% по волумену. У месечном извештају за октобар констатује се још знатније повећање светске

трговине,

— Рударска производња у месецу октобру прошле године била је највећа у последње 4 године, Њен индекс је порастао за месец дана од 111 на 125,3 тј за 14,3 поена (1926—1930=100).

— Производња електричне енергије у Америци износила је у прошлој години 92,5 милијарде Ку. што претставља повећање од 9% према 1934 години. За последњу недељу прошле године повећање износи 12% према истој не-

дељи у 1934 гоини.

— Према подацима В. |I. T. (Bureat international du travail) број незапослених радника на: крају године 1935 показује у великој већини земаља знатно смањење. Једине земље у којима се број незапослених повећао јесу: Бугарска, Шпанија, Француска, Ирска, Летонија, Нови Зеланд, Холандија, Швајцарска и Југославија. Код (једног. дела тих земаља (као на пр. код нас) повећао се број запослених радника, само што то повећање није било довољно да ком= пензира број нових радника, тако да је успркос тога број незапослених у порасту. Напротив, једине земље где је и запосленост опала јесу: Бугарска, Француска, Холандија, Швајцарска.

— Према последњем билтену Федерал Резерв Борд-а овако изгледа побољшање економске ситуације у Америци према марту 1933 године (1923—25—100): индустријска продукција 97 према 59, нове конструкције 60 према 14, запосленост 85 према 59, висина надница 75 према 37, број утоварених вагона 66 према 50, продаје у ЛА 80 према 57.

— У С.А. Д. је у 1935 продато 50% више дизел-машина него 1934, дакле 1,5 мил. коњских снага, Највише је уређено индустријских електроцентрала (око 3000 мотора по. 300 к. с. и мање). Врло много је продато дизел-камиона, дизел-трактора и моторних локомотива. Најновије подручје за употребу дизел-мотора јесу бушења извора нафте.