Narodno blagostanje

Страна 136

- Министарство пољопривреде Пораст продуктивне пољо- _ прикупља статистичке податпривредне површине КОД ке о засејаној површини и о

нас. -- жетвеном приносу свих пошесте | ропривредних култура, а ово “се врши путем процене. Ови подаци, када би били тачни или приближно тачни и поуздани престављали би неоцењиву

вредност не само за научна проучавања него и за свако- дневну оријентацију у привредном животу. Међутим пољо-

привредна статистика не може послужити као тачна оријентација у многим врло важним питањима. Али може показати веће промене у структури, (н. пр. односе појединих врста култура, као што су ливама према зиратној површини). Испитујући и упоређујући засејане површине и жетвене приносе у периоду 1923—-27 г. са периодом O г. и 1933 г. видимо следеће стање и промене:.

Засејана површина под зрнастим биљем а кукурузом, пиринчом, хељдом и просом) заузимала је 1923—27 г. 80,47% зиратне површине; а 1928—32 г. 82,64%, то је пораст за 2,17%. Међутим, удео маунастога биља је опао са 1,34% на 1,09%; коренасто-кртоластога са 4,16% на 3,97%; сточнога — пићнога биља са 3,55% на 3,25%, а порастао индустријскога са 1,96% на 2,07% и баштенскога ca 1,90% на 1,33%. Међутим ако посматрамо развој од 1928—32 г. видећемо и код индустријскога биља од 1930 г. када достиже максимум од 158 хиљ. ха засејане површине под шећерном репом, памуком, ланом, конопљем, олајном репицом, маком, хмељем и дуваном, опадање (на 138 хиљ. у 1931 г. и 123 хиљ. у 1932 г.), а код баштенског, коренастокртоластог и махунастог биља незнатан пораст.

Површине под ливадама полако, али стално расту, а нешто је већи пораст код пашњака и култура под сточним пићним биљем (луцерком, детелином итд.).

Код житарица је засејана површина у 1933 г. према 1932 г. и периоду 1928—32 г. у порасту. Код пшенице је пораст за 0,1% и 0,8%; код јечма 34% и 0,3%; код ражи 38% и 7,1;% код овса 10,6% у 1932 г, а за 2,1% мање у 1928—32 г.; код крупника 1,1%; код наполице 7% и 6,4%

Овај пораст обрађене и засејане површине код скоро свих, а у првом реду најраспрострањенијих култура, казује нам, да су стављане нове површине под културу, а оне су несумњиво највећим делом ишле на рачун угара (т.ј. површина која се одмара годину или више дана). Ово смањење угара види се и из ових података са 500 хиљ. ха у 1929 г. на 328 хиљ. ха у 1931 г. и 400 хиљ. ха у 1932 г.

Укупни жетвени приноси су такође у сталном порасту код свих култура, изузимајући неке индустријске биљке.

Повећање засејане површине, а. следствено и жетвенога приноса код свих пољ. култура, изузимајући групу индустријскога биља, у периоду привредне депресије може се протумачити тиме, што је пољопривредник смањене приходе услед пада цена пољопривредних производа хтео да надокнади повећаном производњом а затим већом потребом намирница за прираст становништва.

Напуштање индустријских интензивних култура, које захтевају и веће улагање капитала, може нам донекле. показати тенденцију екстензифицирања пољопривредне производње. Пе

Код нас. се до пре неколико година врло мало знало 0 соји (кинеском -пасуљу). Тек после рата гајење соје прелази границе Кине, где је у покрајинама Манџурији и Кореји најважнија култура, од древних времена. Њена се култура ширила не само у Азији, него и на другим континентима, нарочито у; Сједињеним североамеричким земљама, где се производња од 1.470 мил. квинтала у периоду 1921—25 г. попела на 4.156 мил, кв.

Пред револуцијом у текстилијама2

антене ера

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ а _Б».9

У 1031 Ti. Tj, аи ле се, Многе « европске земље, којима су климатске прилике дозвољавале, форсирале су производњу соје. Исто тако рапидно је растао и извоз соје из Ман-

· џурије, на коју отпада преко 80% светске производње. Из"воз се у 1929 г. више него удвостручио према 1909—13 г.

Соја има вишеструку употребу, али јој је главна: доби-

__ јање уља за исхрану и техничке сврхе. Као таква она је у

последњој деценији све ' више потискивала остале уљане биљке. Н,пр. преко 80% производње уља у Немачкој отпада на сојино уље. То је била једна револуција у производњи уља и сировина.

Изгледа, да ће сличну појаву изазвати у текстилној индустрији биљка рамија (кинеска коприва). За финије текстилне израђевине до данас су имале највећу употребу вуна, памук и свила, за чију квалитативну производњу постоје климатско-географски одређени реони, Проналазак вештачке свиле је у великој мери имао за последицу потискивање природне свиле. За израду друге текстилне робе, углавном грубље (ужа, џакови итд.) „исто тако постоје одређене сировине (јута, лан, конопља, манила и друге), са територијалном · ограниченошћу. Аутаркизирање привреде последњих година имало је за последицу и све веће тешкоће у увозу и снабдевању потребним текстилним сировинама и све јаче истицало актуелност преоријентације у овој индустријској грани. Међутим у последње време све

"се више истиче значај рамије (кинеске коприве) као тек-

стилне биљке, Она је позната и од раније, али је тек за време рата нешто порасла њена употреба.

„Пољопривредне новине“ доносе о рамији једну нотицу у којој кажу, да је техника пронашла начин за прераду њенога влакна у предиво и тканине „што ће задати велики удар производњи памука и свиле; она даје са истог простора десет пута већи принос него памук; а одело одње је седам пута трајније од вуненог, а 100 и више пута од памучног; не шкоди му влага, а има сјај сличан свили!

Једно велико предузеће за прераду рамије у Немачкој ових дана објавило је дужи чланак о рамији (кинеској коприви). Она је пореклом ик Кине, где даје 3—4 жетве, има дугачко влакно и Кинези од ње праве све своје потребе, као платно, покриваче, конопце, итд. а њена сиро-

"вина се извози у неке земље у последње време. Упо-

треба предива је разноврсна. Углавном се употребљава за плишану робу, покриваче намештаја, чипке, гајтане, трикотажу, стољњаке, штофове за одела, платно итд.; затим у индустрији гасних лампи; фабрикацији мрежа и филтрова и тљд.

Ми смо видели у Ратарском институту Пољопривредно-шумарскога факултета у Земуну предива и влакна рамије од најгрубљих до најфинијх, као и одличне тканине плиша и трикотаже израђене у једној немачкој фабрици.

Из ових излагања одмах се може уочити разновјсност употребе рамије у текстилној индустрији, што није случај са осталим текстилним сировинама, а на првом месту као сурогата памука, вуне и лана. То је несумњиво њено велико па и незаменљиво преимућство. Само, изгледа да је техника прераде нешто компликованија, јер је потребно ослободити влакно од коре и гуме са којима је помешано.

О географско-климатским границама њене производње за сада не можемо. говорити, али се гаји на широком подручју у Кини, Туркестану, јужном Кавказу и неким другим азијским областима.

Г. д-р. Тим. Локот, професор спец. ратарства на По-

" љопривредно-шумарском факултету у Земуну, рекао нам је "да је њену културу видео у областима Кавказа, које су по

климатско-теренским особинама сличне оним, које владају у неким крајевима наше земље, те према томе постоје при-

родне могућности за гајење рамије и код нас, али их ипак.

треба испитати,

Roan ia Ovav U