Narodno blagostanje

3. март 1934.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 157

vanja države povećanje za 9.4 na 16.2 mil, Žiro-računi su porasli

za 25.5.na 496.6 miliona. Prema godišnjem izveštaju Poštanske.

štedionice oma |e imala krajem godine 350 miliona na žiro• tačunu Narodne banke. Pod pretpostavkom da-je ovaj лов ostao i sada nepromenjen, izlazi, da imaju privatni novčani za vodi kod Narodne banke svega oko 150 miliona dinara. Razni računi su smanjeni za 57.3 miliona na 534.7 miliona, tako da su obaveze po vidjenju smanjene ukupno za 22.4 miliona na 1047.5 miliona.

У мелнонима динара, 31i. XI) | 31. XII | 31. ХИ) 15. 1 | 221 АКТИВА (931 1932 1933 | 1934 1934

Подлога : зл, у касама и на стр.||1758,4| 1760 9] 17949 1794 9) 1764 7 новч, у страној монети 76,3 08 0.0 01 03 девизе — — — – = 3320). 2265) 1112) 739) 873

Укупно — || 2096.8| 1968.1| 1.906) 1869.0| 1852.4

| O SN == Девизе које не Vie y

подлогу — — — — — 86.4| _ 1,9 54,5) 87.9) 821 Кован новац:

У никлу и сребру— — || 38.81 130.01 239.9| 299.31 318.2 Демонетизирано сребро 33,9 Зајнови: «• _ _ ____|| 1965.6] 21119) 1808 8] 1676.4) 1676

Ba тартије од вреди, — |_287.2| 3448 293. 2964) 295.1 Укупно — || 2252.8| 2456 8] 2101.9) 1972.9 1972.4

Хартије. од вредности — 27,4 15,4 11.7/ 1417 440 PO ura држави — ||1799.2 1808.6) 1715 5) 1717.1) 1717.2

Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — 6000! 600.0) 600.0) 600.0 Вредности рез. фонда —|| 7278 580 54 9) 635! 65.3 Вредности ост. фондова 2.9 :7.9| 117 #4297 ЕЛ

Непокретности, завод за _ 5 израду новч, и намештај || 145.0| 154.1 153.1] 155.0) 155,1

РЕЗЕ ара И на па ал |) 2100. 210) 1151) 1383) 108.6 ПАСИВА

Капитал — — – – — 180,0] 180.0) :80.0] 180.0| 180.0

Резервни фонд — — —| 821) 73,8 843 85.8| 85.7

Остали фондови — — — 4.2 86} 131 131) - 13,8 Новчанице у оптицају — ||5172.2) 4112.1| 4327.1: 4179.8| 4161.7

Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — || 29,3 135 7.3 67) 162 жиро-рачуни — — —| 326,3| 3841 4744 421.2) 4966 ПН рани | 60: 2996) (5492) 15920) 5347 Укупно –- || 416,5| 697.8) 10310) 1070.0) 147.5

Обавезе са роком — — || 681.1 1459.4 1106 3! 1107.4 1078,9 Разна пасива — — — — "| 46,4 40,3) 222.9| 289.7| 327,3

Оптицај и обав. по виђ.||5588 7) 5470 5) 5358 2! 5249 8) 5209 3

Obaveze за rokom iznose 1078.9 miliona a razna pasiva povećana je za 37.6 па 327.3 miliona.

Opticaj novčanica iznosi 4.161.7 miliona, a opticaj i obaveze po vidjenju ukupno iznose 5209.3 miliona.

Beogradska berza

Prošle nedelje palo je na beogradskoj berzi nekoliko interesantnih opklada, koje je zaključio najstariji berzijanac beogradske berze. On je tvrdio da će 6% Begluci u toku ove godine dostići kurs od 65.— dinara. Interesantno je da mije bilo mnogo berzijanaca koji su bili voljni da prihvate tu opkladu pošto u pretežnoj meri zaglupaju isto gledište kao i berzijanac, кој је predvideo kurs od 65.—.

Obrti u Ratnoj štebi u 10933 godini veoma su bili interesantni, pošto se zna da je i preko 100 miliona Ratne štete otudjeno od strane ranijih imaoca i delimično prešlo u druge ruke. Nesumnjivo je, da je od toga jedan veliki deo otišao u ruke kapitatis:a, kao dugoročan plasman, koji se više ne pojavljuje na ržištu. Interesantno je fakođe znati ko је kupovao i ko je prodavao. Što se tiče prodavaca o njima se ipak prilično zna. Veliki deo banaka ispraznio je svoje portfelje Ratne štete,

prvo iz želje za povećanjem likviditeta, pošto jč usled raznih moraoriuma i ekonomske krize veliki deo njihovih ostalih potraživanja manje više zamrznut i drugo, pošto nisu imale dovoljno vere u mogućnost poras.a kursa Ratne štete. Te su ргоdavali iz želje za stvaranjem likviditeta i krajem 20dine, kada je ažija bia najpoželjnija. Prema (оте тое зе reći, da je polovina Ratne štete, koja je bačena u promet u "oku 1933 godine došla od strane banaka. Ali je van svake sumnje da su jedan veliki deo prodali i privatnici, koji su takođe imali potrebu za gotovinom. Jeđan deo prodaje dolazi od onih, koji su izvršji arbitražu rentabilteta i koji su prodali Ratnu štetu da bi kupili druge papire, koji nose veću rentu. Tu mora da је takođe veliki iznos u pitanju, jer samo tako se može objasniti, da su 6% Begluci, koji su dve-tri godine stali skoro na istom kursu od malo preko 30.—, u 1933 godini pošli na više a u 1934 dosada već dost'gli kurs od 509.—. Ova velika tražnja za Beglucima došla je u glavnome od strane onih, koji su otudiili Ratnu štetu. Novac koji su primili prodavci, upotrebljen je poslovno ii pak je uložen u druge hartije od vrednosti.

Sa druge strane takođe je interesantno pitanje, ko su oni, koji su ušli u te papire. Što se tiče privatnih privednika dobija se utisak, da su te papire preuzeli ljudi koji raspolažu gotovinama. odnosno na vreme fezauriranim iznosima. iz ovoga izlazi da su se preko Ratne štete vršila vrlo interesantna pomeranja na našem tržištu kapitala. Ratnu štetu muobiliziraju oni kojima je to potrebno za posebne ciljeve, a sa druge strane ulažu se fezaurirani kapitali u naše državne papire.

Ono što je kupila Državna hipotekarna banka ili Poštanska štedionica, smatra se kao definitivno plasiran papif, koji je time povučen iz trgovine. I onai deo, koji kupuju privatnici, naročito preko Poštanske štedionice putem kupovine na rate, na otplatu, u velikoj meri apsorbira slobodne kapitale, jer oni koji kupuju na otplatu, ipak nisu bez kapitala, ali

· su iz raznih razloga jedan deo plasirali u tai papir iskoristiv-

ši taj jednogodišnji kredit kod Poštanske štedionice. Dosada је

prodala Poštanska štedionica na {aj način već za preko 100.

miliona nominale Ratne štete, i nesumnjivo je da ovo plasiranje Ratne štete povoljno dejstvuje na razviće našeg tržišta kapitala. Hosističko raspoloženje iz prošle nedelje nastavilo se i u ovoj, naročito u prvoj polovini nedelje, kao što nam to pokazuje sledeća tablica:

23 П. 26 Il. 27 II. 28 1. | IM.

17%. investicioni 75.— 74.50 74.50. 75.25 · 756% Begluci 55.— 5552 55.075 5418. 54,25 4% Agrarci 36.37 | — — = = 8% Bler = — — —- 7% Bler — — = — =

7% Seligman = — — —- Obvez. Rat. štete 314.50 319—— „318.50 315.— 315.Akcije Nar. banke — 4300.— 4300.Akcije Agrar. banke 250.50 261— 259.50 259.50. 257.50 Šteta — fermin 311—312 319—320 317—319 — —

Najveće skokove imamo kod kursa Ratne štete; ona pokazuje intenzivnu hosistitčku tendenciju koja je od vremena na vreme prekinuta manjim reakcijama. Pre 14 dana Šteta ie od 330.— sišla na 300.—; početkom prošle nedelje opet |e preovlađivala hosa i kurs je skočio do 313—314; ove nedelje i dalje skače, na 320.—. Pošto je kod toga kursa bilo realizicija, za ultimo meseca io je 27 februara kurs počeo da popušta, na 315 do kraja nedelie. Ove relativno velike i nagle promene prouzrokovane su, kao što smo to već u našem izveštaju iz prošle nedelje napomenuli, manevrima berzijanaca, koji pokušavaju da obore kurs, da bi na taj način došli do što jeftinije robe. Ponude su vrlo slabe tako da se i ove nedelje primetilo, da bi se sa većom fražnjom moglo bez teškoća oterati kurs

1 24300.