Narodno blagostanje

10. март 1934.

тиве у кредитној политици биле би најпогодније сретство да се у будуће избегну погрешке које би доводиле до пада банака. У једном случају је закон одредио линије кредитне политике: кредити иностранству у износу преко 10 мил.

"швајцарских франака подлеже одобрењу шврцарске На-

родне банке.

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 169

__У закону се не говори 0 социјализирању банака, које је тражио један део становништва, јер је држава давала банкама велику помоћ. Малим улагачима је учињен уступак, имају ту привилегију да у случају ликвидације банке долазе на прво место, ако им је износ мањи од 3 хиљ. швајцарских франака.

ОБА

ПОЉОПРИВРЕДА

"_ Čehoslovačka vlada je produžila do konca godine ugOvor sa stočnim sindikatom.

___Prema delinitivnim podacima Ministarstva poljoprivrede prinos kukutuza 1 Jugoslaviji, u prošloj godini, bio je 36.027.700 metc. ili 14.2 metc. po ha. Prinos je bio manji od rekordnog u 1932 za 11.901.950 mefcl, a manji za 2.395.033 metc. od prosečnog 1929/33.

— Prema podacima Nieđunarodnog poljoprivrednog instituta m Rimu ove godine povećale su zasejanu površinu pšenicom Engleska i Grčka (8%), a smanjile Italija (5.6%) i Киmunija (20%). jaki mrazevi uništili su u Francuskoj oko 20% površine pod pšenicom. |

—_ Због неуговорног стања с Шапанијом, у коју je извозила највећу количину јаја, Турска настоји да одговарајућа тржишта нађе у Немачкој и другим средњоевролским земљама. _

—_ После штрајка произвођача млека У Савској, до покрета је дошло и међу произвођачима млека у Дравској бановини.

— Швајцарска је до сада увозила велике количине конзервисаног меса (Сотпедђеећ) из прекоморских земаља. Сада ће, међутим, овај увоз отпасти пошто су се две фабрике за конзервисање воћа и поврћа преуредиле на производњу конзерва од меса.. (С друге стране ово ће растеретити и домаће тржиште стоке. >

— Приликом одређивања суме, која ће се.ове године издати за кредитирање радова око жетве, Рузвелт је изјавио да ће ова ова врста помоћи фармерима бити уккнута, јер је прошле године од датих 100 мил. дол. враћено само. 73%.

__У Сједињеним Америчким Државама отпочело се са откупом пољопривредног земљишта рђавог квалитета са циљем да се производња концентрише на најпогоднијим теренима. За зада биће откупљено 3—4 милиона акра за суму од 25 милиона долара. |

—_ Овогодишња засејана површина кукурузом код нас изнела је 6.400.000 ха или 516.000 ха односно 8.8% више од оне прошлогодишње. Међутим, према најновијем извештају Министарства пољопривреде због суше, врућег ветра и скакаваца уништени су усеви на површини од 1,500.000 ха.

— Бугарска ће ове године повећати површину засејану рицинусом са чијом је културом отпочела прошле године, ;

—- Интервенцијом банске управе постигнут је споразум између произвођача млека и млекарских предузећа у Савској бановини, по коме ће предузећа плаћати млеко 1 дин, по литру, а за време од три месеца.

- __ Статистика немачког сточарства на почетку ове године показује „следеће бројно (стање (цифре у загради односе се на 1925): коња 3.40(3.39), говеда 19.71(17.20) од чега крава музара 10.08(9.15), свиња 23.89(16.20), оваца 3.38(4Л15), гусана 6.13(5.34), пловки 3.47(2.05), живине 87.05(64.10) мил. ком.

ЕШТАЈНА СЛУЖ

БА.

— Певршина под индустријским и уљеним биљкама у Бугарској била је у 1933 год 143.162 ха према 116.168 ха у 1932 год. У истом периоду принос ових култура је порастао са 913131 на 1,314.322 MIL.

ИНДУСТРИЈА

— До конца прошле године у енглеској рударској

производњи извршено је 26 великих фузија, које су обухва-

тиле 223.480 радника,

___— Велики амерички индустријски трестови закључили су прошлу годину знатно повољније од претпрошле:

'U. S. Steel Corporation показује губитак од 36.5 према 71.5

Betlehem Steel Corp. 8.73 према 19,4 мил. дол. — Због увоза руских калијумових соли у Аустрију цена је пала са 21 на 15—16 шил. за квинт. На овај начин

аустријска пољопривреда смањиће годишњи издатак за овај

производ за 500—600.000 шил.

— Бечка фирма 5. Ттебизсћ основаће у Загребу ткачницу за производњу свилене робе. | |

__ Енглеска увози знатне количине лана: 1931 год. 28.036, 1932 г. 30.873, 1933 г. 27.956 тона. Сада су учињене пробе са културом лана, које су дале врло добре резултате, те ће се ова култура почети да унапређује.

— Акције индустријских предузећа на пештанској берзи, у периоду децембар—фабруар, скочиле су за 13100%. Највећи број акција скочио је за 20—950%. Овај скок доводи се у везу са успостављањем трговинских односа са Русијом и побољшаним шансама за извоз у Италију и Аустрију.

— Рударска производња у нашој земљи, у прошлој години, била је (цифре у загради односе се на 1932): камени и мрки угаљ 3,239.174 (3,536.385), лигнит 913.400 (1,115.115), гвоздена руда 53.162 (26.636), бакарна руда 581.920(278.113), пирит 19.500 (15.729), бауксит 84.642 (67.087), руда олова " цинка 685.808 (554.504), хромова 24.546 (43.925). Топионичка производња кретала се овако: сирово гвожђе 30.445 (9.972), бакар 40.158 (30.159), одово 6.668 (8.321), цинк 3.476 (2.530), тона. ;

ТРГОВИНА

— Za uvoz jugoslovenskih jaja u prvom tromesečju 0. 2. Francuska je odobrila kontingent od 900 kvintala.

НОВЧАРСТВО

На овогодешњем збору акционара Народне бачке који је одржан 4 ов. м. изабрана су у Управни одбор следећа г..: Милош Савчић, Београд, Мирослав Кулмер, Загреб, Андрија Радовић, Београд, др. Светислав Шумановић, Загреб, др. Богдан Марковић, Београд, Никола Берковић, Сарајево, Пера Т. Милановић, Београд, Тома Поповић, Скопље, Јован КО 'Марковић Београд, Дража Петровић, Шабац, Дамњан Бран-

ковић, Београд, Коста Миросављевић, Нови Сад, др. Влада

e