Narodno blagostanje
Страна 168
НЕ
Prvog marta je Ruzvelt poslao
Inicijativa Ruzvelta u poslanicu Kongresu i u njoj zatrgovinskoj politici
htevao punomoć za zaključivanje treovinskih ugOVOTA i promenu postojećih ograničenja uvoza. U njoj je branio sistem reciprociteta za trgovinsku politiku. Zbog toga vlada mora imati slobodne ruke kako bi mogla izvući sve prednosti iz toga za Ameriku. Ona mora imati mogućnost da carine svaki čas menja i time sprečava ili olakšava uvoz. Sadržaj ove poslanice je bio poznat pre otvaranja
Kongresa. Tom prilikom je evropska štampa objavila dve iz-
jave koje su dali vodeći američki državnici o budućoj ameПАО trgovinskoj politici. Prva potiče od državnog sekretara
. Hula koji je naglasio, da. se Amerika mora povratiti libeа trgovinskoj politici, a druga od ministra polioprivređe g. Valasa koji ie u jednom velikom govoru izneo, da se Amerika sada mora odlučiti o budućem putu svoje trgovinske politike, Ako želi da sačuva prodaju sirovina i poljoprivrednih proizvoda, ona mora dozvoliti veći UVOZ inostranih industrijskih proizvoda | ako, to nameće velike žrtve njenoj industriji. Ili, ako želi zaštititi industriju pod svaku cenu, onda joj mora biti |asno, da će morati još više ograničiti proizvodnju sirovina ı poljoprivrednih proizvoda. Obe ove izjave su ha razne načine protumačene, na pr. od „Frankiurter Zeitunga” i u jednom izveštaju Internacionalne trgovinske komore tako pretstavljene, kao da se Amerika nalazi pred povratkom u liberalnu trgovinsku politiku. Prisetili su se da ie Ruzvelt kod dolaska na vlast energično tražio uklanjanje protekcionističkih ograda i na London= skoj privrednoj konferenciji pokušavao da prodre sa fim predlogom.
Mi smo u tome pitanju mnogo skeptičniji. Mogli bi navesti mnogo znakova koji dokazuju protivno, da treba očekivati pooštrenje američkog protekcionizma. Posle ukidanja pro= hibicije Amerika je kontingentirala uvoz alkohola i kontingente davala samo za naročite koncesije. Na taj način je ona francuskom uvozu, prema ostalim zemljama, dala naročito prvenstvo. To dokazuje da je i Amerika na putu, da sistem najvećeg povlašćenja zamenjuje sistemom reciprociteta, što je i Ruzvelt posle otvoreno fražio. To teorijski ne mora da znači pooštrenje protekcionizma i smanjenje spoljne trgovine, ali praktično se pokazalo, da је svaka zemlja koja је prešla na sistem reciprociteta to upotrebila zato — da smanji uvoz, a ne da poveća IZVOZ.
Vlada je Obrazovala jedan odbor za spolinu trgovinu koji je objavio svoje predloge, od kojih |e najvažniji, da se američka carinska tarifa mora promeniti s obzirom na nacionalni i socialni položaj zemlje. Za visinu carina, medju ostalim, treba u buduće da je od odlučujućeg uflicaja sledeće: da li se određeni artikal može proizvoditi * u zemlji, da li on služi narodnoj odbrani i da li će porasti nadnice ako se On proizvodi u zemlji. Ako bi se ovi predlozi samo delimično ostvarili, onda je jasno da o smanjenju američkih carina ne može biti ni govora. Izrada gotovo svakog proizvoda i uvodjenje prohibitivnih carina može se zagovarati jednim od ova tri predloga.
Protiv mogućnosti prodora američke protekcionističke politike govori pre svega i postojanje Nira zakonodavstva. Ono je pojedine proizvodne grane organizovalo Kodom. Istina njegov zadatak je za sada regulisanje nadnica i radnog Vremena, ali za u buduće je naročito predvidjeno i regulisanje proizvodnje. Dok je uvoz određenih proizvoda slobodan, 40 regulisanje proizvodnje ne može se ni zamisliti, jer svaki čas postoji opasnost, da će se viškom uvoza iz inostransiva regulisanje proizvodnje učiniti iluzornim. Po svojoj suštini Kodovi su slični kartelskim sporazumima. | kao što je za kartele potrebna potpuna carinska zaštita, to isto vredi i za Kodove. Uostalom ı Nira zakonodavstvo predvidja, da pojedine proiz-
vodne grane mogu predlagati povišenje. postojećih carina, od-.
7
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
"Швајцарски закон о банкама, _ Бр. 11
nosno potpunu zabranu inostranog uvoza, u slučaju da nisu sposobne za konkurentsku borbu sa inostranstvom zbog saдЧапјес роу! епја nadnica Које | тога 1тагуан povišenje prodajnih cena.
Sve to dakle dokazuje, da Amerika e planskom regulisanju svoje trgovinske politike kod čega će uvoziti kao i druge zemlje, na pr. Francuska i Nemačka, samo one količine koje ne podmiruje unutrašnja proizvodnja, ali da će i te
~ količine pokušati zamenjivati što novoljnije TOO ili koncesija-
ma za Svoj 47702.
= о Уређењу банкарства у Швајцарској приступило се тек онда кад су у иностранству већ постојали примери зато. Повод су дале потешкоће
Дисконтне банке у Женеви и Народне банке у Берну, које
су за спасавање улога добиле 150 мил. франака из јавних сретстава. Али је као и у другим земљама приватни карак-
· тер банака задржан. Због тога су штедише тражиле ре-
организацију швајцарског банкарства." У борби зато су придобили велики део осталог становништва, У томе је велику улогу чинило сазнање, да је обим и начин поделе кредита од великог утицаја на коњунктуру, те да се кредитна политика не сме препустити самовољи: приватних кредитних установа. Захтев швајцарске јавности је дао повода влади, да изради законски пројект о реорганизацији банкарства.
Најбитније у законском пројекту је да се одговорност водећих лица појачава тако, да се она не односи само на управне органе него. и на поједине личности. Они су одговорни и пред банком и пред повериоцима за штету, која би наступила за хотимичан или неопрезан њихов рад. Тиме је створена могућност да се оштета може добити од имања одговорних управних органа банака. Сем тога су прописане новчане казне до 2.000 франака, односно 6 месеци затвора. Закон прописује како ће се спроводити кредитна политика. Њиме се одређује однос између сопствених и туђих сретстава, а исто тако и однос између расположивих сретстава и свих обавеза поједине банке.
Друга важна особина закона је уређење контроле рада банака. Постојеће контролне институције су обавезне за све банке. Међутим образује се и нова државна контролна комисија за банке, којој постојеће морају предавати све теже случајеве. Државну комисију бира влада, а састоји се из пет чланова, Даље је законом прописано, да веће банке морају објављивати своје билансе свака три месеца, а мање полугодишње. Важна је одредба да банке морају слати исцрпне извештаје Народној банци и то велике месечно, а мање по њеном захтеву. Сем тога Народна банка има право да увек тражи најпунија обавештења о броју и количини подељених кредита и осталих послова, како би имала потребан увид у све оно што је важно за њену новчану и валутарну политику.
Закон не претставља неку велику реформу банкарства, он у главном легализује садање стање, јер највећи део банака испуњава велики део предвиђених законских одредаба. Он тежи да побољша организацију банака и квалитет њихова рада. То он жели постићи јачањем одговорности водећих личности у банкама, а тиме долазе до израза учења оба велика швајцарска банковна стручњака Сомарија и Ландмана. Законом предвиђене одредбе о квалитету водећих личности и њиховог рада нису. довољне. Много би важније биле нормативне директиве за кредитну политику. Оне морају садржавати нешто више од чисто механичких прописа законског пројекта о ликвидитету и солидитету банака. По нашем мишљењу нормативне дирек=
\ 7 4