Narodno blagostanje

Страна: 214 НАРОДНО

Primedba uredništva

Kako je g. Mitić želeo i posle naše izjave, da se ne slažemo sa gornjim člankom, da ipak isti objavimo, to je naša dužnost da iznesemo naše gledište. Kao. marljivom čitaocu „Narodnog Blagostanja” g. Mitiću neće biti nepoznato, da mi smatraто, да se preferencijalni kontingen'i ne mogu izvožiti od strane

oiedinih privatnih izvoznika, već samo od strane javne Tuke, ' )

odnosno. Prizada, čije akcije ima u rukama država i koji stoji pod državnom upravom. Preferencijal znači izvesnu dobit za iZ. voznika Država ne sme da ostavi da izvoznik određuje kome će pripasti ta dobit (ili jedan njezim deo), jer ona pripada isključivo proizvođaču. Mi smo jednom pisali o načinu izvoza suvih šljiva u talijanskom preferencijamom kontingentu u kampanji 1932 i 1933 godine. Potpuno se slažemo sa g. Mitićem, da se

taj način ne može dovoljno da kritikuje i čudimo se da zato još .

niko. ne odgovara.

U ostalom g. Mitić “reba da zagleda u stvarnost, koja је fragična za trgovce-izvoznike.

Sa puno prava tvrdi g. Mitić, da Prizad nije zato da unazađuje spolinu trgovinu, već da je unapređuje. Ali pri tome treba: razlikovati trgovinu od trgovca. Prizad nije zato da unapređuje trgovca, već trgovinu, a ova je u Službi proizvođača. Ma koliko da je to tragično i ma koliko da je to š.etno po privrede doftičnih zemalja, ipak se ne smeju zatvoriti oči pred činjenicom, da je Prizad stvoren da nastupi na mesto izvoznika, da on sam postane izvoznikom. Prema tome potpuno je фдерјазтапа ргmedba, da je Prizad imao za dužnost da povereni mu kontingenat izveze preko naših trgovaca-izvoznika. Naprotiv, njegov je

БЛАГОСТАЊЕ

1 | Sp, 14 zadatak kad obavi izvoz sa što manje froškova, a to znači | preko što manje posrednika. Zašto se traže u upravi Prizada stručnjaci izvoznici, ako ne zato, da sami obave Тај розао. 5 "Takođe ве ne slažemo sa о. МИсет да je imperativ, da se izvoz treba da obavi preko agenata-komisionara. Naprotiv mi smaframo fo za primitivniji i skuplji metod trgovanja: preko granice. Ideal je da izvoznik dođe u neposrednu vezu sa kupcem. Sleftstveno Prizad nje trebao da poveri prodaju suvih šljiva našim agentima, s fim da oni Italiju podele na rejone. То je najgori način. Ako se već mora upotrebiti agent, onda je mnogo bolje da se uzme is:i iz zemlje u kojoj se prodaje roba. Izvođenje g. Mitića o Tršćanskoi frmi, o njezinoj kreaciji i o odnosu između Prizada i iste, ne možemo da se izjasnimo, jer je to niz fakata, o kojima nemamo saznanja. To je uostalom sporedno. Prizad ima za zadatak, kao i svaki drugi izvoznik, da postigne što veću cenu. Njegovo je da bira, koji je od puteva za postignuće tog cilja najbolji. To je čisto tehnički momenat. Međutim jedini kriterijum leži u pitanju, kakvu je netto cenu postigao, odnosno da li je postigao maksimalnu moguću cenu. G. Mitić se o tome mne izjašnjava, već veli, da ostaje na Prizadu da on pokaže cilarski svoj uspeh na ovome poslu. Mi se s tim slažemo, ali to znači da i kritika može da počne tek onda, kad se na osnovu fih podataka utvrdi da Prizad nije potpuno uspeo. Ali ni onda "o ne bi značilo, da se uvoz suvih šijiva u preferen-

cijamom kontingentu u Italiju može da poveri рпуанисина.

Upravo to bi moglo biti samo onda, kad bi pr:vatnici dali izvesne garancije u pogledu iskorišćavanja preferencijala: ili ogaran– tovanjem minimalnih cena proizvođaču — Što jevrlo teško kontrolisati — ili davanjem državi u gotovom cele zarade па ргеTerencijalu. 5 ваввеа

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

На пленарној седници Коморе за трговину, занатство и индустрију у Љубљани одржаној 22 ов. м. изнети су приговори да се стање индустрије У Дравској бановини приказује сувише повољно. Разлог зато је повољан положај текстилне индустрије, која искоришћује погодности фалске електричне централе, и што је подигнуто неколико нових текстилних предузећа. Међутим наша тек стилна индустрија још не покрива домаћу потребу и у њој преовлађују ткачнице са старим машинама. Оне имају погоднију царинску заштиту од предионица, за које је потребно много више инвестиција. А главни разлог за њихово напредовање, сем потребе тржишта су м погодни услови плаћања у тој грани, јер се роба даје само за готов новац. Код других индустрија, нарочито старих, може се констатовати знатно назадовање, читав низ предузећа раде само 3—4 дана недељно, а многа су обуставила рад.

Хвала Богу те није тако!

O порасту текстилне индустрије ми смо у 50 броју 1933 г. изнели, да је пре рата било у Словенији 5—6 предузећа текстилне индустрије, — а данас их има преко 50, а тај број се стално повећава. Међутим, тај број не расте само у текстилној индустрији него и у другим гранама, 0

чему смо извештавали у нашој Обавештајној служби. Нај- ·

већи број предузећа у нашој држави у току прошле године

Англо-Техжеоесловачшчка и Прашка кредитне банка

подигнут је у Дравској бановини. Осим тога и у угљарској индустрији н. пр. наступа знатно побољшање коњунктуре у Дравској бановини, а погоршање у осталим крајевима 0 чему смо писали у бр. 6 о. г. У јануару O. т. продано је 128.331 тона, према 99.187 тона у јануару 1933 и 110.584 тоне у јануару 1932 г. Иако је у јануару о. г. дато железницама 24.500 тона угља више него у јануару 1933, ипак је и индустрија узела 42.456 тона у јануару о. г. према 36.220 тона у 1933 и 34.732 тоне у јануару 1932 г. Од тога је индустрија Дравске бановине купила 28.178 тона јануара 1934, према 25.742 тоне 1933 и 12.162 тоне 1932 год., дакле 50% вишка.

још прегледнију слику даје статистика Окружног уреда за осигурање радника у Љубљани за месец фебруар о. г. Свега осигураних је било 70.822 радника, за 2.221 више него у истом месецу 1933 године, а за 231 више него у јануару о, г. Истина број осигураних у текстилној индустрији је порастао за 2428, али исто толико и у осталим гранама. Број новоосигураних у фебруару износи 4725, а одјављених 2.504 те је укупан пораст за 2221. Према статистици ОСузора број осигураних радника У Југославији У јануару 1934 г. износио је 484.232 према 482.419 у јануару 1933 г, Пораст броја осигураних у целој земљи је попуњен порастом осигураних у Дравској бановини. Према споменутој статистици Љубљанског окружног уреда процентуално

===

сеилијал У БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17. -

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005.

Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.

Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи и иностранству, Издаје сефове под закуп,

пара e Se A OE