Narodno blagostanje

31, ара 1934.

дака шећерне репе, које су се културе развиле заједно са јаком аграрном индустријом (штпирита, шећера и пива).

__ Да закључимо: Смањивање зиратне површине у Војводини у корист шума и пашњака било би, да се благо изразимо, с економске тачке гледишта потпуно нерационално. Сам предлог заснива се на претпоставкама за које смо показали да су не-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 213

тачне. Теже је пак оно што се иза овог предлога крије, а то је: да се у циљу васпостављања рентабилности аграра у Војводини треба почети са ликвидацијом онога што се кроз последњих 160. година огромним напорима, великим улогом људске енергије и капитала, створило. Депопулација, пролетаризовање и срозавање културног нивоа биле би последице овакве аграрне политике. |

ta % Pi BB

Aleksandar Mitić, izvoznik, Beograd,

IZVOZ SUVIH ŠLJIVA ZA ITALIJU

— Metoda naiboljeg unovčenja preferencijalnog. kontingenta —

U kampanji 1932/33 god. preferencijalni konftingenat od 100 vagona suvih šljiva bio je razdeljen pojedinim izvoznicima, sa nezna:nim učešćem izvozmika iz unutrašnjosti zemlje. Taj kontingenat, Odnosno najveći njegov део, рокиромаја је једпа izvoznička firma iz, Trsta, plaćajući tim našim srećnim „izvoznicima” po 25—30.000 din. od vagona za pravo izvoza u Okv.ru kontingenata, ti. oko 50% od preferencijala. Izuzetak čine nekoliko naših starih izvozničkih kuća, koje nisu na ovaj načim. „izvozile”, već su, uprkos jake konkurencije ove firme iz TIrsta, u čije je ruke jeviinim otkupom prešao gro ovog kontingenta, ipak uspele da svoju robu direkino plasiraju u Italiji i da postignu duplo bolje cene.

U kampanji 1933/34 izvođenje ovog zadatka povereno je Prizadu, kao ustanovi najpozvanjoj za poslove ove vrste. Bilo је та očekivati da će se Prizad kod ograničavanja prodaje u Italiji rukovoditi oprobanim iskustvom naših izvoznika (u toliko pre Bto u upravi i direkciji ove ustanove sudeluju odnosno upravljaju izvoznici šliivari) i prodaju poveriti dvema, najviše trima agenturskim firmama, specijalistima u šljivarskom poslu s odgovaрајисот podelom rejona u Italiji. Ovakovom jednom podelom zastupništva Prizadu bi bilo omogućeno da dođe u direktan kontakt sa najvećim brojem interesenata za našu šliivu i da, pored toga, Što bi postigao najbolje cene, zasmuje i trajne poslovne veze. To se dalo postići uz minimalnu i uobičajenu agenfsku proviziju od ]1/|–—2%.

U koliko smo obavešteni, Рила se nije koristio ovim u šljivarskoj branži oprobanim načinom rada, već je, kako čujemo, stupio. u vezu sa onom istom firmom )z Trsta, koja je prethodne godine igrala glavnu ulogu kod ovog posla. Pretstavnik te firme dolazio je u početku izvozne sezome u nekoliko mahova u Beograd i činio predloge Prizadu za otkup celog kontingenta na sličnoj bazi, kao što je prethodne godine obavio. posao sa izvoznicima. Da | je Prizad sa ovom firmom stvorio kakav sporazum i ma kojoj osnovi, ije nam poznato, ali se zna da je prodaju u HMaliji poverio jednoj novo-osnovanoj firmi, „komanditnom društvu”, sa sedištem: u Fiumi i Abaciji. Ova firma, koja je osnovana u oktobru 1933 godine, te kod poslovnog svefa u Italiji nije bila poznata, niukom slučaju nije mogla prvenstveno doći u Obzir za generalnog zastupnika Prizada, kod tolikih drugih agenturskih firmi sa dugogodišnjim radom i iskustvom u tome poslu. Prema našim informacijama ovu firmu (generalnog zastupnika Prizada za celu Italiju) osnovala je oktobra pr. god. ona ista firma iz Trsta o kojoj je ovde stalno reč. Можда је baš ta činjenica služila Prizadu kao razlog, da s obzirom na svo_ |e Veze sa tom firmom: iz Trsta, poveri svoje zastupništvo njenoj novostvorenoj filijali ili ekspozituri.

Ovo Prizadovo zastupništvo trebalo je, dakle, da izyede

zadatak, koji je poveren Prizadu. Ova firma nije osnovana sa

ciljem da se bavi agentursko-posredn.čkim poslovima, na bazi, zarade od uobičajene provizije i pridržavajući se načela po-, srednika: da sve koristi iz poslova svoga nalogodavca pribayi

njemu — nalogodavcu, jer, prema informac.jama, опа је ргоdaju vršila u svoje, a ne u ime i za račun Prizada. Kad se *ome svemu doda i činjenica, da je osnivačka lirma iz Trsta uvoznikgrosista, onda je jasno da je Prizad suprotno oprobanom izvoz-

поскот iskustvu, mesto agentu-posredniku poverio svoje zastup=

ništvo ekspozituri jednog grosiste.

Očekujući da nam Prizad citarno iskaže rezultate isko-

rišćenja preferencijala i time potvrdi valjanost svoga metoda.

rada, moramo na kraju kons.atovati još i sledeće:

Dodeljivanjem kontingenata Prizadu isključeni su naši iz: о 4

voznici za direktan posao sa Italijom. Nihove stare poslovne veze, sa italijanskim kupcima prekinute su. No kako Prizad mije osnovan za unazađerje, već za unapređenje izvozne trgovine, mogao je, sporazumno sa našim izvoznicima da za njihov račun vrši prodaju, kao komisionar, i da tako omogući održavanje veze između naših izvoznika i italijanskih uvoznika. Druga korist iz takyog načina prodaje bila bi to, što bi kvalitet ı sortiman naše Šljive bio isporučivan pod direktnom odgovornošu dotičnog izvoznika i fime sprečena mogućnost nesolidne isporuke i kroz to rušenje dobrog glasa naše šljiye u inostranstvu. Ne treba zaboraviti, da je baš u laliji ı to za vreme od kako je zaveden kontingentirani uvoz, rumunska šluva prodavana kao naša.

Isto. tako potrebno je bilo voditi računa i.o raspoloženju italijanskih kupaca. Njima ne može biti svejedno, da li robu kupuju direktno od izvoznika iz zemlje produkcije, ili od jednog italijanskog uvoznika, makar da on prodaju obavlja pod firmom „generalni zastupnik”. Trgovac traži direktnu vezu; on radije plaća agen“u-zastupniku proviziju, mego da mora kupovati od svoje konkurencije jer, u ovom drugom slučaju mora da računa da za robu plaća znatno veću cemu no što bi agentu platio.

Isključivo zastupništvo u rukama jednog italijanskog uvoznika-

grosiste pretstavlja za sve ostale uvoznike prisilnu kupovinu od svoje konkurencije. Takav način rada nesumnjivo mora imati za posledicu, da se jedan veći deo, italijanskih kupaca wuzdrži od kupovine naše i pribegne fIorsiranju kalifornijske šljive. Isto tako favoriziranje jednog jedinog uvoznika na štetu svih ostalih može izazvati opravdan revolt ovih poslednjih i poslužiti im kao podstrek, da za zaštitu svojih interesa zatraže od merodavnih da se sistem kontingentirahja u buduće ukine. To se može desiti još u narednoj kampanji. Da li je to u interesu naše privrede,

a ponaosob našeg DO ostavljamo Prizađu na razmiJa