Narodno blagostanje

5, мај 1934.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

/

Страна 293

шћавање Југославији омогућити да свој извоз у Немачку развије у јачој мери него досада. Југославија даје Немачкој при увозу индустријских производа пуно највеће повлашћење и један низ уговорних царинских ставова, који ће Немачкој омогућити да овој извоз у Југославију повољније развија него досада.

·„Трговински уговор предвиђа установљење једног владиног одбора за сваку земљу. Оба одбора имају за дужност да у сталном непосредном додиру расправљају о оним питањима која су од важности за даљи развој размене робе између обе земље.

„Привремена примена уговора одређена је споразумно за 1 јуни 1934 год.“

Горњи комунике нам показује, да је труд крунисан неочекиваним успехом. Нарочито у погледу немачких концесија. Немачка трговинска политика према аграрним земља“ ма условљена је њезином аграрном политиком, 4 ова је прилично аутарктна. Го је био разлог нашој негативној прогвози у погледу последњих преговора. Али трговинска политика није механика; код ње се не ради о математичким категоријама, већ о врло растегљивим формулама. Много зависи од тога, са каквим се расположењем прилази послу. Имамо уверење, да је на обема странама било максималног напора да се дође до појачања међусобних привредних односа. То се могло да цени, уколико је у питању Немачка, по броју и саставу њезине делегације.

Као што смо скоро јавили, у Немачкој трговинска политика еволуира к бацању све већег тржишта на извоз. Али овај последњи моменат није никад играо важну улогу у преговорима с нашом земљом. Немачка хоће пре свега да буде пријатељ нашој народној привреди. Уговор садржи велики број преференцираних контингената за наше извозле артикле.

Може се рећи, да је то данас најповољнији трговински уговор наше земље. Он носи обележје економског пријатељства измеђ обеју земаља.

Да нам је стало до шале онда бисмо написали, да је тај уговор основа, на којој бе се израдити економска Средња Европа. Тако се обично каже за сваки споразум међ средњеевропским државама. То се нарочито каже, кад се закључују уговори који циљају на парцелацију Средње Европе. ; :

Мађарски изум — Тардијеов план, пропао је због тога што је искључивао Немачку и Италију из склопа економске Средње Европе, Мађарски изум — Римски пакт у троје, има за задатак, да обезбеди Мађарима монопол увоза у Аустрију и Италију. То је такође парцелација Средње Европе, с искључењем Немачке и Југославије. Немачко-југословенски трговински уговор треба да буде дебео потез преко мађарског рачуна, који је резервисан само за Мађарску. Ако Немци буду хтели Римски пакт у троје, прво ће га Мађарска напустити. Њихова је јака страна да су еластични и без слабости у спољно-трговинској политици.

То би била опште корисна страна југословенсконемачког трговинског уговора.

ПИРАТА РАТЕ |

Beograd je grad pretežno SirOmašnog stanovništva čiji su se prihodi poslednjih godina znatno smanjili i još se uvek smanjuju. Kupovna moć velikog broja njegovih stanovnika toliko je opala, da su se morale vršiti redukcije i u izdacima za hranu. U ishrani hleb je igrao sve veću ulogu. U velikom broju siromašnih porodica, a naročito kod radničkog sveta, hleb je postao glavna hrana. Ima i takvih, koji su i na izdacima za hleb morali da vrše uštede. Uprkos

Nerazumljivo povećanje cena hlebu u Beogradu

OD ИТ ИЕ ТИТУЛЕ ТД

(ова, и odnosu na cenu brašna, hleb je danas u Beogradu naj-

skuplji.

Cena pšenice poslednjih meseci opala je za 10—15%. Pad cene brašna bio je nešto manji. 1 pored toga beogradski pekari našli su se pobuđeni da povećaju cemu hlebu za 0.50 din. po kilogramu. Da bi našli objašnjenje ovoj paradoksalnoj pojavi mi smo se obratili većem broju pekara, koji nam nisu mogli dati nikakve stvarne razloge. Jedini razlog, koji navode, jeste, da su do sada radili na štetu. Međutim, to se ne može primiti, jer je protivno stvarnim činjenicama. Pravilo je, da cena hlebu odgovara ceni vrste brašna od koga se hleb spravlja. Kod preduzeća sa malom proizvodnjom dozvoljava Se 15—20% preko cene brašna. Ako uzmemo da se hleb izrađuje od jedinatvenih vrsta brašna, što nikada nije slučaj, onda izlazi da su sadašnje cene hlebu u Beogradu 50—70% уесе од одсоуаrajućih cena brašna. Ovaj bi procenat bio još i veći kada bi uzeli u. obzir mešavine pojedinih vrsta brašna. Ovolika razlika između cene brašna i hleba u Beogradu poslednjih godina bila je nepoznata (naiviše je išla do. 40%).

S obzirom na ekonomsko i socijalno stanje beogradskog stanovništva, današnja skupoća hleba pretstavlja problem, kome se mora potražiti što hitnije rešenje.

Peri POI PI OPE РЕН ИТ ЛЕСЕРЕН

Погоршање положаја оси-

гураних радника код Оузда у Београду.

ЛЕ ЕНТЕР

У бр. 22 од прошле године писали смо о осигурању радника у 1932 г. на територији Окружног уреда у Београду. Овогодишњи извештај нам показује знатније промене, већином у даљем погоршавању осигураничких погодности.

Број осигураних за последње три године опао је за 10% (са 86 хиљ, у 1931 г. и 81.850 у 1932 г. на 78 хиљ. У 1933 г.). Опадање у 1932 г. као што смо прошле године изнели, највећим делом је последица изузимања из осигурања око 5 хиљада државних дневничара и хонорарних службеника. Омањење броја чланова највећим делом отпада на Београд (са 52,5 хиљ. у 1931 г. и 44,3 хиљ. у 1932 г. на 42,6 хиљ. у 1983 Г.).

још је неповољнија ситуација у погледу кретања надница. Прелажење из виших у ниже надничке разреде настављено је у већој мери. Просечна обезбеђена надница пала је са 31,16 д. у 1931 г. и 28,13 у 1932 г. на 26,10 д. у 1933 r. Међутим у извештају се каже: „Стварно је надница пала више, али због тога, што је максимална обезбеђена надница утврђена на 48 дин., то све веће зараде не долазе до изражаја код утврђивања просечне зараде. Наднице квалификованих радника су се преполовиле за последњих неколико година.“

Издаци уреда прошле године износили су 43 милиопа. Од тога је отпадало у хиљадама динара на: хранарину 0.130 (21,21% укупних издатака); потпоре за случај поробаја 995 (2,32); погребнину 403 (0,94); лекарске трошкове 3.297 (7,66); апотекарске 5.284 (12,28); болничке 4.190 (19,74); за санаториуме 2.954 (6,87); за амбуланте 2.533 (5,93): управне трошкове 6.447 (14,98); самоуправну и лаичку контролу 320 (0,74); отпис приноса 1.939. (4,50); камате 910 (2,12) и пословни вишак 4.050 (9,42).

Привосна тарифа је крајем 1931 г. износила 36% (ri. 6% од зараде); крајем године повећава се на 39% (6,5% од зараде) и почеткм 1933 г. на 42% (7% од зараде), што је имало за последицу да је принос по члану, и ако су наднице падале, од 1931 г. — у порасту. Годишњи принос по члану је износио динара: 1929 г. 550: 1930 г. 525; 1981 г. 518: 1932 г. 531 и 1938 г. 518. Ове године изједначио се са 1929 год.

Укупни приходи Сузора у Београду износили су: 1929 г. 37,3 мил, дин.; 1930 г. 38,1 мил.) 1931 г. 44,5 мил,; 1932 г. 43,4 мил, и 1933 г. 43 мил.