Narodno blagostanje
5, мај 1934,
553.132 хиљ.: а приватних и индустријских 302.181.000. Просечна потрошња по глави становника износила је 61,1 квс, од чега 39,5 квс отпада на јавне и полујавне централе; потрошња у шест највећих градова по 122,6. По бановинама највећа је у Дравској и Приморској а најмања у Вардарској и Зетској.
— У нашој земљи било је 1932 г. 618 електричних централа са капацитетом од 446.679 киловата, од чега пада на 327 јавних и полујавних 304.574 а на 291 приватну и инду-
стријску 142.105 кв. Просечна производња једне централе из-
носи 1.368 хиљ. кве., од чега на јавне и полујавне отпада 1.692 хиљ. Капацитет испод 100 квс. има 52,3%.
= „Бата“ у Злину прославио је 1 маја о. г. четрдесетогодишњицу оснивања своје фабрике обућа.
— Турска свиларска индустрија, чији је центар Бруса, повећана је у 1933 са седам нових фабрика за ивраду свилених тканина, тако да данас у Бруси постоје 54 фабрике. Производња свиле у 1933 цени се на !.300.000 метара према 1.166.000 у 1932 години. Број свилара за одмотавање чаура порастао у 1933 са 19 на 25 и садашња производња износи 112.000 кг.
ТРГОВИНА — U Beogradu je prinudno ·:zatvoteno preko 300 sitničarskih radnji. %
— Укупни приходи принудних трговачких удружења са територије Т. И. коморе у Загребу предвиђени су за ову годину у износу од 3.263 хиљ. д., што је према прошлоголишњим приходима пораст за 8,18%; расходи од 3.138 хиљ. или :9,5% више.
— Чехословачка режија дувана купила је у Турској дувана 1.25 мил. кг., који ће бити плаћен машинама и другим фабричким уређајима.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
____— За прво тромесечје о. г. износио је наш извоз 835,8 мил. дин. према 712,5 у истом периоду прошле године, те је већи по вредности за 17%, а увоз је износио 817,8 мил. дин. Према 599,1 мил, више за 36,5%. Трговинска биланса је била активна за 18 милиона, према [!13,4 мил. Настављено је и даље опадање цена извозних артикала а пораст цена увозних, о чему смо писали пре кратког времена.
— Prema vesti „Eildienst-a” Austrija je, prilikom sadanjih pregovora u Rimu, odobrila Mađarskoj povećanje kontingenta pšemice još za 800.000 mtc. čime bi podmirila celokupnu poirebu do move žetve.
— Пред аустријско мађарском трговинском комором у Бечу говорио је мађарски Министар пољопривреде Калај и том приликом, између осталога, рекао: Односи између ДАу_ стрије и Мађарске изграђују се на новој бази са тежњом да се отклоне штетне последише послератне аустријске политике. Аустрија и Мађарска морају тежити томе, да што више интензивирају међусобну размену добара. Царинска унија је такође могућа, јер не штети ни интересе обе земље ни оне трећих земаља.
— За друго тромесечје о. г. Француска је доделила нашој земљи посебне контингенте од 260 кв. свиња; 20 кв. сухомеснате робе и саламе; 675 кв, јаја и 250 тона кукуруза у зрну без преференцијала по пуној тарифи.
== У првом тромесечју о, г. Бугарска је извезла 2853 вагона пшенице у вредности 43.02 мил. лева. Извозна цена била је за 1.40—1.50 лева испод оне, коју плаћа држава (2.70 лева). Главни купац бугарске пшенице била је Белгија,
— Првог маја у Јапану ступио је на снагу закон, који овлашћује владу да, у интересу заштите извоза, може вршити повећање царина.
— Ha седници Трговачко-индустријске коморе у Будимпешти расправљано је о привредним односима између Ју-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 297
пославије и Мађарске. Истакнуто је да је удео Мађарске у југословенском увозу са 5.33% спао на 3.93% у 1933, док је удео Југославије у увозу у Мађарску остао на 6%. Комора тражи да се ова несразмера уклони. Исто тако захтева да се побољша и међусобни туристички промет, јер је у прошлој години Будимпешту посетило 3718 Југословена, док је Југославија имала 13.000 посетилаца из Мабарске. — Талијанско-аустријско-мађарски трговински прего-
вори у Риму трају још увек. Према писању аустријске штам-
пе и Италија је изишла са захтевом преференцијалних м2рина за извесне своје производе.
— Чехословачка Народна банка саопштава да је у приватном платном промету са Југославијом утврђена следећа база: 125 јединица увозних за 100 јединица извозних вредности,
Талијански трговински биланс у првом тромесечју 1934 показивао је ове цифре:
1934 1933 Увов 2.009,075.443 Према 1.925,958.261 Извоз 1.275,736.008 5 12490,875.598 "Мањак 733.339.435 435.082.663 |
У месецу марту износио је:
1934 1933. Увоз 678.408.263 654.796.133 Извоз 460.827.454 563.885.196 _
Пасива у првом тромесечју 1934 већа је према томе за округло 300 милиона лира од пасиве у првом тромесечју 1933 год.
ТРАЖИ СЕ САРАДНИК СА ДОБРИМ ПОЗНАВАЊЕМ ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ |
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Prema Ouzdu u Ljubijani na teritoriji Dravske banovine iznosio je broj osiguranih radnika u martu 74.106, te |e porastao prema istom mesecu prošle godine za 3312 odnosno 4.689. Porast je u procentima kod: gradnje željeznica i putova 34.54. ; tekstilne industrije 24.94; opštinskih radova 24,57; hemijske ind. 11,80; gradnje prevoznih sreftstava 10,16; duvana 9.54; grafičke 9.17; šumske 8.51: papira 7.15; kamena i zemlje 6,65; hrane i pića 4.16; kože i gume 4,01; higijene 2,74; metalurgije 1,98; kućne posluge 1,72: a opao kod: trgovine 14,88; visokih gradnja 13,84: stolarstva 13,22; javnih saobraćaja 9,98; električnih centrala 7,90; prerade kože 6,58; privatnog saobraćaja 2,84: i kavana 2.01.
— U Zagrebu stalno opada broj učenika u zanatskim školama: 1930 сод. 3.860; 1931 god. 3.850; 1932 god. 3.500; 1933 god. 2.860. Novih je upisano 1933 god. 1.670, a 1930 god. 2.470.
— Osiguranih radnika i nameštenika kod Ouzda u Beogradu, čija je plata bila preko 48 din. bilo je u prošloj 20dini sveca 13.600 ртета 23.730 u 1931 e. i 17.140 u 10932. g.
— Radhici i nameštenici osigurani kod Ureda u Velikom Bečkereku imaju najmanju osiguranu nadnicu, koja je iznosila prošle godine 17,67 din., prema 18,60 d. u 1932 g. Broj osiguranih članova bio je 19.063 u prošloj godini prema 18.800 u 1932 g. Poslodayaca je bilo 8.590, od čega 1.760 u V. Bečkereku. Najviše je osiguranih bilo u kućnoj posluzi (3.000), zatim industriji hrane i pića (2.200), trgovini (2.030), kod opštinskih radova (1.620), higijene (940), industrije 'Ramena i zemlje (915), metalurgiji (885).
— Svoje poslovanje u prošloi godini završili su sa delicitom Okružni uredi u: Oseku sa 1.338 hilji. prema deficitu od 896 hilj. u 1932 g.; Sušaku за 815 hilj. prema deficitu od 465 ћи; У. Ведкетеки за 176 hilj. prema suficitu od G90O НЕ. | Somboru 154 hil|. prema 100 hilj.